Nebojša Radović: “Rad postaje igra kada se želje čine nestvarne i teške.”

Nebojša Radović je diplomirani student FON-a.  Sada, jedan od najpoznatijih pisaca blogova na našim prostorima. Osnivač je Eniac’s Ground-a koja se brine o imidžu kompanija na Internetu, posebno na društvenim mrežama. Kako kažu, bave se prodajom magle, ali one koja klijente čini zadovoljnim. Od onih je ljudi koji žele da učine svet boljim, a mi verujemo da u tome već i učestvuje. Pored mnogih obaveza, izdvojio je malo vremena da ispriča čitaocima InterFON-a kako je sve počelo.

Kako bi se predstavio nekome ko te ne zna i nije upoznat sa tvojim radom?

Ćao, moje ime je Nebojša. Diplomirao sam 2010. godine na Fakultetu organizacionih nauka, smer za Informacione sisteme i tehnologije. Najviše ljudi me poznaje po mom blogu na adresi www.eniax.net gde pišem o Internet poslovanju, sa posebnim aspektom na društvenim medijima. Upravo iz njega je nastao i moj posao kojim se danas bavim, a to je briga o nastupu kompanija na društvenim medijima. Tokom prethodnih pet godina koliko se intezivno bavim time, imao sam priliku da radim sa nekim od zaista poznatih brendova poput Grand kafe, Jaffa Crvenke, MTV-a, EXIT-a, Nokia-e, Toshiba-e, Erste bank-e i mnogih drugih.

Kako je nastao tvoj pseudonim, Eniac?

Eniac je jedan od prvih računara, značajan po tome što je napravio revoluciju u pristupu izrade istih i trasirao put industriji bez koje danas ne možemo da živimo. U vremenu kada sam pristupao Internetu i kada smo se mnogo ćešće predstavljali pseudonimima nego pravim imenima, hteo sam da imam neko neobično, ali i cool ime, koje će predstavljati moju ljubav prema računarima ali i moju želju da nešto promenim u svemu tome. Tako je i nastao Eniac.

Kako i zašto si došao na ideju da napraviš svoj blog?

Blog je nastao tokom studija kako sam želeo da podelim neka svoja razmišljanja sa kolegama. Kako sam po prirodi skriboman, to mi i nije teško palo. Interesantno je da je sve krenulo potpuno drugačije od onoga kako danas izgleda, mnogo više vezano za studentske muke  i dežurnu prozivku kolega. U jednoj od takvih hteli smo da izgradimo spomenik Betmenu u dvorištu FON-a, a vest je stigla i do nekih medija.

Da li se sećaš koji je prvi tekst koji si napisao pre šest godina?

Naravno, i dalje je tu. Klasičan uvodni tekst koji otkriva da je blog nastao u vreme ispitnog roka (a kako drugačije) pod velikom količinom energetskih napitaka. Dosta je naivan, ali mi je i drago što je tu, jer nekako predstavlja početak puta koji mi je doneo toliko toga u prethodnih gotovo sedam godina.

Do sada si napisao mnogo tekstova. Da li postoje neki  koje nisi objavio i zašto?

Postoji, i to sigurno nekoliko desetina. Nekada sam bio lenj, nekada su bili previše politički nekorektni, a nekada bi ideja jednostavno izgubila na aktuelnosti dok bih našao vremena da je napišem. Nekada nije loše ostaviti tekst da odleži, pogotovu kad ste dovoljno iznervirani oko neke pojave da ne možete objektivno da prosudite o istoj.

Kako se opredeliš za temu o kojoj ćeš pisati? Kako procenjuješ da li je ona dovoljno dobra?

Teme su obično plod nekih dešavanja oko mene. Da li je to tehnologija, neka pojava u društvu ili neka sjajna marketinška akcija o kojoj bih pisao, zapravo je samo stvar informacija koje me okružuju tih dana. Tako se rodi ideja, a tekst onda nastaje povezivanjem sa nekim ličnim razmišljanjima i onome što su drugi rekli o toj temi.

Tvoj blog je jedan od najčitanijih. Šta ga razlikuje od ostalih blogova?

Većina ljudi kaže iskrenost. Trudim se da dam ličnu notu svemu što pišem, ali ne po cenu da bude ostrašćena i da zastupa samo jednu stranu, već da bude prikaz neke teme preslikan kroz moje iskustvo. U vremenu kopi-pejst novinarstva ta lična nota pobeđuje, i to je verovatno najjači razlog zašto je blog tu gde jeste.

O čemu najviše voliš da pišeš?

O dobrim pričama. Ljudima koji se ne utapaju u ostatak društva kukajući na sve oko sebe, već hrabro kreću u avanturu koju nosi izgradnja biznisa u Srbiji i stvaraju čuda. Nema ih toliko puno, ali na meni je da ih otkrijem i promovišem. Priče koje kažu – Možemo, guraju društvo napred i opovrgavaju one koji stalno kukaju.

Čiju kritiku uvek saslušaš?

Kod mene to uvek zavisi od kritike, a ne od osobe. Saslušam svakoga, ali razmislim o istima samo ako imaju realnog osnova. Ljudi vole da kritikuju druge, pogotovu ako kao pojedinac emitujete previše informacija kao što je sa mnom slučaj, i ako zapravo nemaju pravo stanje svesti. A onda usleđuje i puno kritika od kojih samo neke imaju smisla. Naravno, uvek postoji onaj neki vrlo uski krug ljudi koji vas poznaje i koji zna da bude brutalno iskren u iskazivanju kritike ne bi li vam pomogao. Ali, ne treba zanemariti ni druge.

Čiji blog najradije i najviše čitaš?

Ljudi koje baš volim da pratim sve ređe pišu pa je malo teško ovo definisati. Tekstove Blogowskog i Borje sam jedva čekao ali oni danas nisu aktivni. Istok sjajno predstavlja čari interneta masama i uvek ga je lepo pročitati, a Ivan Minić je osoba koja ima šta da kaže i drago mi je što se upustio u ove vode. Njegove tekstove ne propuštam.

Sarađivao si sa dosta kompanija. Da li postoji neko sa kim bi želeo da ostvariš poslovnu saradnju, a do sada nisi imao prilike?

Uglavnom su to globalne kompanije sa kojima nemate toliko priliku da sarađujete svakodnevno. Voleo bih da upoznam na koji način funkcionišu Facebook, Twitter ili Apple, obzirom da su to veliki timovi koji zaista prave promenu. Odavde je moguće da budete u kontaktu eventualno sa korisničkom podrškom ali ne i da vidite nešto više od svega toga. Nažalost, iz ove perspektive ovo je ostvarivo samo ako se nekada preselim u US.

U poslednje vreme sve više pažnje u Srbiji se obraća na onlajn marketing. Šta misliš na koje načine se on može razviti u našoj zemlji?

Sledeća faza koja dolazi jeste potpuna popularizacija onlajn kupovine. Sa tim u potpunosti se menja i onlajn marketing, kako ćemo moći da pratimo na koji način kupci dolaze, kreću se po našem sajtu i na kraju kupuju. Ovo čini celu priču mnogo zanimljivijom i manje maglovitom, umesto samo poseta uključuju se i brojke na računu, a to zna dodatno da motiviše čoveka. Ne treba zanemariti ni mobilni marketing, sve se kreće u tom pravcu, pa topla preporuka svima je da misle i o tome.

Koje su to najčešće greške koje prave srpske kompanije, a vezane su za onlajn marketing?

Najveća greška je to što se bave istim jer im je rečeno da moraju, a ne veruju da je to zaista potrebno. Internet je zaista postao mejnstrim i pravilno upotrebljen može da napravi razliku na tržištu. To nije samo sajt koji uradi klinac iz komšiluka za 100 eur, nego kanal komunikacije koji se planira i izvršava kao i bilo koji drugi. Što više uložite više ćete i dobiti, a edukacija širih masa je nešto na čemu mora da se radi.

Da li znaš da li se neka domaća kompanija ozbiljno bavi onlajn marketingom? Koja?

Prednjače mobilni operateri. Telenor je verovatno najveći oglašivač u oblasti onlajn advertajzinga, a o njegovom nastupu interno u kompaniji se bavi više pojedinaca. Postoje jasne ideje i strategije i nema razlike u pristupu u odnosu na druge medije. Ne kasne puno ni ostali operateri, ali i prirodno je da se oni tu nalaze kako promovišu takav način života.

Završio si Fakultet organizacionih nauka. Da li FON dovoljno dobro ili da li uopšte koristi benefite onlajn marketinga?

Tokom studija sam bio poprilično frustiran sajtom FON-a, a to se ni danas nije znatno promenilo. Kao faks koji daje jako puno pojedinaca koji se kasnije bave onlajn marketingom šteta je da se na ovome ne radi puno više. Šteta, jer ako želi da ostane lider, FON to mora da bude na svim poljima a onlajn to nije. Činjenica da ima zdravu poziciju i veliki broj koji konkurišu nije preveliki motivator, ali privatne škole i njihov ozbiljniji nastup na Internetu mogu to da promene i o tome treba unapred misliti.

Da li ti je članstvo u studentskoj organizaciji pomoglo da stekneš znanje i iskustvo koje si upotrebio kasnije u karijeri?

Naravno, oduvek sam podržavao neformalne tipove obrazovanja. Tokom studija na FON-u bio sam deo AIESEC-a, FONIS-a, AKUD FON-a, Kabeze (kasnije Puzzle-a), a i današnji dizajn Puškica je mojih ruku delo. Iako zna da oduzme poprilično vremena, daje jednu veliku vrednost vama kao pojedincima i širi kontekst formalnom obrazovanju, koje nažalost sve više gubi na ceni. Studirao sam godinu duže, ali stekao tri godine iskustva više u odnosu na svoje kolege i mislim da je to u velikoj meri trasiralo moj put na poziciju na kojoj sam danas.

Koji je sledeći cilj koji želiš da ostvariš?

Nisam profesionalni sportista, ali me to ne ograničava da imam olimpijski duh. Dalje, brže, jače. Mladost mi nalaže makar da probam, a i FON me je naučio da ne odustajem. Sledeći korak je globalno tržište i želja da se napravi nešto što će rešiti probleme miliona korisnika. Zvuči nestvarno i teško, ali upravo je zato i uzbudljivo. Što ste bliži tom putu, rad sve više postaje igra, a volim da se igram. Isto to želim i vama u vašem poslu, nije lako ali sam sebe razuverio da nije i moguće.

Čime bi se bavio da si rođen u XIX veku, kada nije postojao Internet, blog, društvene mreže?

Znanje je moja furka rekli bi Bosanci. Volim da učim, sa papira, računara, od ljudi. Medijumi su različiti, a ideja je uvek ista. Verovatno bih bio učitelj, ili možda pisac. Mada oboje spaja sveštenik, ali nećemo ići toliko daleko.

 [ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *