Ivan Todorović: “Važno je konstantno raditi na sebi i unapređivati se”

Ivan Todorović, student generacije 2011.godine, diplomirao je na Fakultetu organizacionih nauka sa prosekom 10. Predstavljao je fakultet na brojnim takmičenjima, ali se najviše istakao u rešavanju studija slučaja. Godine 2010. proglašen je ,,Coca Cola’’ talentom.

Kako si odlučio da upišeš FON?

FON mi je bio jedna od tri opcije. Druge dve su bile ETF i ekonomija, ali sam nju prvu otpisao. Polagao sam prijemni na ETF-u i FON-u i potajno se nadao da jedan od ta dva neću položiti, ali sam položio oba. Na kraju sam se ipak odlučio za FON jer sam procenio da je to bolji izbor za mene. I nisam pogrešio!

Koji je bio prvi projekat na kom si predstavljao fakultet?

Balkan Case Challenge u Beču 2010. To bih izdvojio kao svoje prvo međunarodno takmičenje, na kojem sam predstavljao fakultet i osvojio prvo mesto. Taj rezultat je bio adekvatno propraćen u medijima, pa je na taj način i FON ispromovisan u najboljem svetlu.

Kako je tekla tvoja ,,Case’’ karijera?

Sve je počelo u drugoj godini, kada sam učestvovao na lokalnom takmičenju na FON-u i sa svojim timom osvojio prvo mesto. Zatim je usledio “Serbia Case Challenge’”, gde sam bio drugi i kvalifikovao se za finalno takmičenje “Balkan Case Challenge’” u Beču. Tamo sam osvojio prvo mesto. Na B.I.G.-u ( Belgrade International Games) sam bio u timu FON-a,  zauzeli smo drugo mesto, dok smo na Ekonomijadi u Bosni bili prvi. Takođe smo osvojili prvo mesto u Sloveniji, na Konferenciji o organizacionim naukama u Portorožu, u martu ove godine. U aprilu ove godine smo bili u Americi, gde smo predstavljali Beogradski Univerzitet na svetskom takmičenju u rešavanju studije slučaja ,,Global Business Case Competition’’ u Sijetlu. To je bio, da tako kažem, vrhunac moje ,,Case’’ karijere. Tamo sam baš imao želju da ostvarim dobar rezultat, a ispostavilo se da je to bilo jedino takmičenje na kojem sam učestvovao a da nisam osvojio nagradu. Ne znam koji smo bili na kraju u generalnom plasmanu, pošto je proglašen samo pobednik. Konačno, osvojili smo treće mesto na ovogodišnjoj Menadžerijadi u Bugarskoj.

Da li imaš tremu pred javni nastup?

Ne mogu da kažem da nemam tremu. Uvek postoji neka pozitivna trema, u smislu da jedva čekam da izađem i ispričam ono što imam. Ali nikad nisam bio nervozan zbog javnog nastupa. Šta više, lakše mi je da pričam pred većom grupom ljudi, punim amfiteatrom, nego pred manjom, što je, na primer, bila situacija u Sijetlu. Tada sam izlagao samo pred žirijem, koji su činili predstavnici velikih kompanija poput Microsoft-a, Boing-a, T-Mobile-a i sl.

Koje ti je bilo prvo, a koje najdraže priznanje tokom studija?

Prvo sam dobio 2008. godine, kada sam proglašen za najboljeg studenta prve godine. Najdraža mi je možda ta nagrada koju sam osvojio u Beču, jer je konkurencija bila izuzetno jaka, a ja sam tek počinjao da se bavim case-om, pa nisam verovao da mogu da pobedim na takvom događaju. Na drugim takmičenjima sam uvek imao visoke ambicije, pa se češće moglo dogoditi da se razočaram nego da se iznenadim, a tamo baš nisam znao šta da očekujem.

Koliko ti je bilo teško da uskladiš vannastavne aktivnosti sa studijama?

Sve je u dobroj organizaciji (smeh).

Koliko si vremena izdvajao za učenje gradiva da bi ostvario prosek 10?

Na fakultet sam došao sa dobrim predznanjem. Išao sam u dobru gimnaziju (Matematičku gimnaziju), pa predmeti poput matematike, verovatnoće i statistike, koji su većini studenata najteži, meni nisu predstavljali problem. Tokom prve godine sam najviše učio ekonomiju, jer sam se sa njom prvi put sreo na fakultetu. Trudio sam se da redovno idem na vežbe iz onih predmeta za koje sam od starijih studenata čuo da su teški, pa stoga nisam morao kod kuće mnogo da ih spremam. Tako da sam uglavnom učio po nekoliko dana pred kolokvijum.

Da li si pao ili poništio neki ispit?

Ne. Jedino sam iz Menadžmenta tehnologije i razvoja ponovo polagao ceo ispit, jer zbog obaveza nisam stigao dobro da spremim kolokvijum, pa nisam bio zadovoljan brojem bodova koji sam imao na njemu, iako sam ga položio. Moj savet je da se taj ispit obavezno da preko kolokvijuma, to je neuporedivo lakši način.

Kako si postao Coca Cola talenat?

Prošao sam pet krugova selekcije. Dva moja druga su takođe bili Coca Cola talenti prethodnih godina, pa su mi rekli da obavezno konkurišem. Pre toga sam već bio u kontaktu sa kompanijom, pošto sam radio na osmišljavanju i sprovođenju marketinške kampanje za tada novi proizvod, Ultra Energy. Angažovan sam za taj projekat , jer sam se sa timom dobro pokazao na ,,Case’’-u koji je zadala upravo Coca Cola. Jedina loša stvar je bilo to što su mi javili da sam postao deo programa dok sam sedeo na žičari, pa sam morao da skratim skijanje kako bih se ranije vratio u Beograd i potpisao ugovor (smeh).

Na kom projektu trenutno radiš?

Trenutno radim na jednom pojektu sa prof. Jaškom Ondrejem i njegovim saradnicima, kao i na jednom projektu u kompaniji Coca Cola Hellenic.

Gde vidiš sebe za 5 godina?

Vidim sebe u Srbiji, uspešnog u poslu kojim se budem bavio. Toliko mogu da ti kažem.

Ko ti pruža najveću podršku?

Roditelji. Nikada nisu pokušavali kroz mene da ostvare ono što su oni svojevremeno želeli, a nisu uspeli. Kada sam, primera radi, upisivao fakultet, nisu mi govorili šta oni misle da treba da upišem, nego su me pustili da sam odlučim. I uvek su me podržavali, ma šta da sam radio.

Savet budućim i sadašnjim studentima FON-a?

FON je odlična škola, ma kakve priče kružile. Ako žele da se bave organizacijom, menadžmentom, IT menadžmentom, informatikom u širem smislu, projektovanjem, da budu malo više od običnog programera, najbolja opcija za njih je definitivno FON.

Studentima FON-a bih preporučio da se fokusiraju na vannastavne aktivnosti, jer samo tako mogu steći iskustvo koje će im zapravo koristiti. Sistem je kod nas takav da na samim studijama nećeš naučiti Bog zna šta, a i to što naučiš, vrlo je verovatno da će se ubrzo promeniti.

Moj izbor je bio “Case”’ i mislim da je to najbolja prilika koja se pruža na FON-u, u smislu da možeš dosta da naučiš, stekneš praktično iskustvo, proputuješ i ostvariš brojne kontakte. Naravno, postoje i druge vannastavne aktivnosti koje su dobre. Važno je samo konstantno raditi na sebi i unapređivati se.

Pročitajte još:

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *