Put uspeha Stiva Džobsa

Pogled u istoriju

U računarskom i tehnološkom svetu kakav danas poznajemo, čoveku kao pojedincu su omogućene prednosti korišćenja računara uvođenjem mnoštva inovacija i revolucionarnih otkrića. Čovek danas uzima zdravo za gotovo sve one uređaje koji su samo pre nekoliko decenija označavali samo mali prozor u budućnost. Značajan korak u istoriji računarstva svakako pripada komercijalizaciji personalnog računara. Ovu viziju je uspeo da ostvari upravo Stiv Džobs, osnivač kompanije “Apple, Inc.”, koja je odigrala glavnu ulogu u pisanju istorije modernog računarstva.

Počeci i sklapanje prvog računara

Stiv Džobs je rođen 24. februara 1955. godine u San Francisku u Kaliforniji. On je ubrzo nakon rođenja dat na usvajanje, kako bi ga u porodicu primio bračni par po imenu Pol i Klara Džobs. Od malena je pokazivao veliko interesovanje ka računarskoj tehnologiji. Za vreme letnjeg raspusta u srednjoj školi radio je u kompaniji Hewlett Packard. Upravo u toj kompaniji upoznao je svog budućeg prijatelja i koosnivača Apple-a, Stiva Voznijaka. Stiv je posle prvog semestra na Reed koledžu 1972. godine odustao od školovanja. On je imao viziju kako bi zaista personalni računar trebalo da izgleda i ta ideja ga je vodila napred ka realizaciji. Nakon prodavanja svog kombija i Voznijakovog naučnog kalkulatora, Džobs i Voznijak su kreirali i proizveli prvi personalni računar, Apple. Već nakon ovoga, 1976. godine, osnivaju istoimenu kompaniju upravo po nazivu ovog računara.

Apple kompanija je rođena

Naziv kompanije potiče od omiljenog voća Stiva Džobsa, kao i logo čiji simbol zagrižene jabuke označava simbiozu reči Apple i Byte. Prva probna verzija operativnog sistema, koji je imao potpuni grafički interfejs za razliku od tada konvencionalnog linijsko-komandnog interfejsa, zvala se Lisa. Istini na volju, Lisa je u velikoj meri “pozajmila” prvobitni koncept grafičkog interfejsa firme Xerox. Ubrzo nakon lasniranja Lise, Stiv Džobs je počeo sa dizajniranjem “Macintosh” računara čiji je operativni sistem imao sve odlike grafičkog korisničkog interfejsa kakav danas poznajemo. Bio je kompaktan, mali i jednostavan za upotrebu. Bio je to kompjuter koji je, najblaže rečeno, potpuno inspirisao druge proizvođače hardvera i softvera. To je bilo ostvarenje sna Džobsa. Pred brojnom publikom, davne 1983. godine, demonstrirao je rad računara i njegove mogućnosti. Sa ekrana kompjutera izlazio je tekst napisan “Helvetica” fontom, a iz kompjutera, preko zvučnika, izlazio je sintetički glas računarskog programa koji je izgovarao tekst. Na Džobsovom licu se protegao širok osmeh zadovoljstva jer je već sada mogao da primi priznanje za svoj rad.

Sneek peak u ličnost

Džobs je važio za uspešnog menadžera, perfekcionistu i radoholičara. Na poslu je radio zajedno sa ostalim radnicima, i svojim prisustvom uspevao da motiviše ostale zaposlene. Zbog svoje snažne vizije bio je izuzezan lider. Umeo je da prepozna ljude koji su vredeli i s kojima je mogao da deli ideje i radi na realizaciji njegovih vizija. Uvažavao je vrhunski dizajn i minimalizam, kao i jednostavnost korišćenja. Unosio je dosta kulture u svoje proizvode, kao i kompaniju. Želeo je komplikovanu tehnologiju što jednostavnije i što više da približi običnom korisniku.

Uvek slediti svoju viziju i slušati svoje srce

Godine 1984. Stiv je angažovao Džona Skalija, bivšeg direktora Pepsija. Nažalost, 1985. godine dolazi do paradoksalnog otkaza Stiva Džobsa iz Apple-a. Na neki način on je otpušten iz sopstvene firme. Stiv Džobs, emotivno poražen, odlazi sa odštetom od 150 miliona dolara i osniva novu kompaniju, NeXT, koja će proizvoditi “high-end” radne stanice i računare za naučni razvoj. Ti računari su posedovali izradu vrhunskog kvaliteta kakvu je Džobs zahtevao. NeXT kompanija nije ostvarila zapaženije rezultate, pre svega zbog visoke cene. Ubrzo nakon osnivanja NeXT-a, Džobs kupuje Pixar. Ovaj studio proizvodi prvi animacioni film “Toy Story”, koji je napravljen isključivo pomoću računara. Kompanija Apple je u tom periodu sve vise zapadala u krizu, profit se smanjivao, bilo je mnogo projekata u koje je dosta ulagano. Udarce je najviše zadavao Microsoft koji je sve češćim izbacivanjem novih softvera učvršćivao vodeću ulogu u IT sektoru.

Pad i ponovni početak

Džon Skali daje otkaz u Apple-u, a u tom trenutku Apple kupuje NeXT. Stivu se nameće ponovna prilika da se vrati u svoju prvobitnu kompaniju. U tom trenutku Apple je loše poslovao, tako da je Džobs pregovarao sa Bilom Gejtsom kako bi se Majkrosoftov softver našao na Macintosh-u. Ovo je povratilo Apple i Stiv Džobs je postao izvršni direktor i predsednik kompanije. On je Apple smatrao svojom kućom, i što je najbitnije, radio je tu iz ljubavi. Samim tim što je bio vlasnik većinskog dela akcija, imao je zaradu od nekoliko miliona godišnje.

Ideje koje su promenile tehnološki svet

Ubzo nakon Džobsovog ponovnog dolaska na čelo kompanije, Apple se vraća u fokus tehnoloških zbivanja i vraća ugled. Profit počinje da raste i dolazi do potpune reorganizacije kompanije. Serija potpuno novih proizvoda biva lansirana. Apple ulazi i u druge krajeve – u segment muzičke industrije, predstavljanjem već sada kultnog iPod-a 2001. godine. Čitava paleta različitih oblika i kapaciteta biva lansirana, kao i prva online muzička prodavnica. Godine 2007. Stiv Džobs predstavlja i prvi telefon ove kompanije, iPhone. Ovaj mobilni telefon je postavio standarde na tržištu, kako bi trebalo da izgleda i funkcioniše. Telefon je doživeo vrtoglavu prodaju već u prvoj polovini godine, ostavivši mnoge druge proizvođače mobilnih telefona u senci. Januara 2010. godine Stiv prezentuje prvi tablet računar kompanije Apple, iPad. iPad je doživeo ogroman uspeh i intenzivnu prodaju. Za kratak vremenski period, Stiv je uspeo da upotpuni i kompletira kompaniju Apple, donosivši još više uspešnih proizvoda. Nijedna kompanija nije više učinila da komercijalizuje personalni računar i učini ga što podobnijim za krajnjeg korisnika, kao što je to učinio Apple.

Zdravstveni problemi i smrt

Nažalost, u svom radu Džobsa ometa iznenadna bolest. Godine 2004. dijagnostikovan mu je rak pankreasa. Pronađen mu je redak oblik benignog tumora, koji mu je ubrzo operisan. Na nesreću, bolest ga nije popuštala, pa mu je 2009. godine izvršena transplatacija jetre. Ovo sve nije omelo Stiva da nastavi sa predanim radom. I dalje je držao vanserijski dobre prezentacije na kojima su ljudi s nestrpljenjem očekivali svaki sledeći proizvod koji će predstaviti. Takođe, nastavio je s funkcijom izvršnog direktora, ali je i dalje radio sa svojim timom i aktivno učestvovao u kreiranju koncepata za nove proizvode. Doprinosio je kompaniji svojim idejama i vizijama, koje su gurale kompaniju napred. Ipak, u januaru 2011. predaje svoju dužnost Timu Kuku, usled nemogućnosti obavljanja svoje funkcije. Zbog pogoršanja zdravlja Džobs zvanično napušta kompaniju avgusta iste godine. Petog oktobra 2011. godine Stiv Džobs umire od respiratornog kolapsa. Ukupan uticaj koji je ostavio na tehnološki svet je nemerljiv. Bio je zasigurno najveći tehnološki vizionar svog doba.

Zanimljivosti

Stiv Džobs je bio budista, čak je jednom razmišljao o odlasku u budistički manastir. Bio je vegeterijanac. Rođen je disleksičar. Omiljeni bend su mu bili Bitlsi. Plata mu je iznosila 1 dolar, a samo od akcija Diznija koje je posedovao imao je zaradu 24 miliona dolara godišnje. Na Forbsovoj listi je bio 136. najbogatiji čovek sveta sa 5.5 milijardi dolara. Biološkog oca nikada nije upoznao. Biološku sestru je upoznao tek devedesetih godina. Svoj treći kompjuter Lisa je nazvao po prvoj ćerci. Dobijao je dnevno oko 300 mejlova. 

Poznati citati

  • „Dizajn nije samo kako nešto izgleda, već kako nešto funkcioniše.“
  • „Dosta puta, ljudi ne znaju šta žele dokle god im vi to ne pokažete.“
  • „Ostanite gladni, ostanite naivni…“
  • „Setiti se da ćemo jednoga dana umreti, je najbolji način se ne bojimo da ćemo nešto izgubiti.“

[ratings]

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *