Tamarom Momirov: “Plašim se da će mi neka šansa iskliznuti u budućnosti”

Tamara Momirov je student treće godine Pravnog fakulteta u Beogradu. Još od gimnazijalskih dana pokazivala je ljubav prema jezicima, a naročito prema ruskom jeziku. Predsedavaće ovogodišnjom BIMUN konferencijom, koja će se održati u martu mesecu. Istovremeno se priprema i za međunarodno takmičenje u medijskom pravu koje će se održati na Oxford-u. I pored svih obaveza, uspela je da izdvoji malo vremena za intervju.

Veliki si ljubitelj ruskog jezika. Šta te je privuklo ovom jeziku?

Mnogi su me to pitali, ali da budem iskrena, ne znam. Slučajno sam naišla na tekstove o poslednjim članovima porodice Romanov i to me je veoma zainteresovalo, a posle sam ga spontano zavolela i otkrila lepotu ruske muzike, književnosti i umetnosti.

Pored ruskog, da li govoriš još neki jezik i koji?

Da, govorim engleski i španski. Kad god odem u neku zemlju, potrudim se da naučim osnovne fraze jezika koji se tu govori, jer smatram da je to odraz poštovanja prema tuđoj kulturi. Već godinama odlazim u Tursku na more i verujte mi da mi to minimalno znanje turskog pomaže u cenjkanju, koje je osnovni element kupovine kod njih. Tako da, ne samo što se oni lepo osećaju jer se stranac trudi da nauči njihov jezik, već imate i koristi od toga. Uostalom, „koliko jezika znaš, toliko ljudi vrediš“.

Na takmičenju ruskog jezika i ruske pesme u Sankt Peterburgu 2009. godine osvojila si prvo mesto. Koji su bili tvoji motivi da se prijaviš?

Profesorka iz moje gimnazije mi je rekla za takmičenje i maštale smo o tome kako ćemo, ako prođemo dva kvalifikaciona kruga, šetati ulicama Sankt Peterburga. Za mene je to bio san, pošto pre toga nikada nisam bila u Rusiji i imala sam veliku želju da posetim taj veličanstveni grad, a naročito da vidim Ermitaž i Nevu, o kojima Bajaga peva u svojoj pesmi. To je bio moj jedini cilj i zbog toga je osvajanje prvog mesta za mene bilo potpuno neverovatno.

Kako si se pripremala za to takmičenje?

Te godine sam se spremala za gradsko i republičko takmičenje u ruskom, na kojima sam osvojila prvo, tj. drugo mesto, i to mi je bila najveća priprema. Već sam spomenula da sam morala da prođem i dva kvalifikaciona kruga da bih se našla u polufinalu i finalu u Rusiji. Ali, kao što sam već rekla, za mene je dovoljna nagrada bila to što sam dobila priliku da odem u „Severnu Veneciju“ i nisam razmišljala o samom takmičenju, jer mi nije bilo ni na kraj pameti da mogu da se takmičim sa ljudima iz cele Evrope, pa se pred sam odlazak nisam ni spremala.

Da li bi volela da živiš u Rusiji?

Odbila sam stipendiju za studije u Moskvi. I mislim da mi nije žao zbog toga. I Moskva i Sankt Peterburg su prelepi gradovi u koje bih volela da se vraćam mnogo puta, ali nisam sigurna da bih mogla tamo da živim. Suviše su prostrani za moj ukus. Mada, nikad se ne zna, ko zna gde će me život odvesti.

Tvoja druga ljubav je pravo. Da li će tvoja karijera ići u tom  pravcu ili ćeš se ipak opredeliti za jezike i diplomatiju?

Ne bih baš okarakterisala pravo kao svoju ljubav. Pravo je isuviše širok pojam i, iako sam na trećoj godini studija, još uvek istražujem i upoznajem se sa novim oblastima. Za sada sam pronašla nekoliko oblasti koje me zanimaju, a jedna od njih je medijsko pravo, koje sam upoznala tokom priprema za međunarodno takmičenje u medijskom pravu koje se održava na Oxford-u. Ipak, još jedna godina je ispred mene, a planiram da posle toga idem i na master, po mogućstvu u inostranstvo, i verujem da ću otkriti nove oblasti u kojima ću se pronaći. Jezici će uvek biti moja ljubav, a volela bih da moj budući posao ima veze i sa diplomatijom.

Pored fakulteta, vreme ti oduzimaju i druge aktivnosti. Jedna od njih je predsedavanje Savetom za ljudska prava u okviru BIMUN konferencije. Koja ti je prva asocijacija na BIMUN konferenciju?

Velika čast i zadovoljstvo što imam priliku da budem na toj poziciji. Znate, na ovom projektu radim od septembra, pripremala sam temu (Korupcija u jugoistočnoj Evropi), čitala brojne aplikacije ljudi koji su uglavnom stariji od mene i odlučivala ko će učestvovati, što je ipak velika odgovornost. Naročito pošto sam ja zadužena za vođenje same konferencije i moram da pazim da sve bude po pravilima UN-a, što nije baš jednostavno kada imate preko 50 ljudi u komitetu, sa različitih kontinenata, različitih senzibiliteta i stavova. Za 10 dana ću konačno imati priliku da upoznam sve te ljude, steknem neke nove prijatelje, da saznam njihove ideje, učim od njih i budem deo tog multikulturalnog i edukativnog događaja.

Čega si morala da se odrekneš ili da žrtvuješ kako bi ostvarila svoje velike uspehe?

Odmora i provođenja više vremena sa porodicom i prijateljima. Od malih nogu sam se navikla da imam dosta obaveza i da sam „na 100 strana“, pa se čudno osećam kada nije tako. Nikada nije lako, ali uspevam da istrajem u tome. Međutim, ove godine je posebno komplikovana situacija jer su ispiti zahtevniji nego ikad, a za BIMUN se spremam od septembra, a za takmičenje na Oxfordu od oktobra. Tako da je poprilično naporno, ali znam da će mi biti čudno i krivo kada se sve završi, iako ću tad imati bar nekoliko dana za pravi odmor, pre nego što se bacim na nadoknađivanje propuštenog na fakultetu.

Šta za tebe predstavlja idealan posao?

Idealan posao? Lepo pitanje, ali svaki put kada ga sebi postavim plašim se da me realnost ne vrati iz maštanja. Možda deluje suviše optimistično, ali negde duboko u sebi verujem da će se sav trud isplatiti jednog dana i da ću moći da uživam u plodovima svog rada – da ću raditi nešto što volim, biti uspešna i poštovana, od čega ću moći pristojno da živim, a da istovremeno imam dovoljno vremena za sebe i svoje bližnje. „You have to think that if it’s right it will come to you.“

Koji je najteži i najznačajniji cilj koji si do sada ostvarila?

Svaki put kada se nešto završi a vi ostvarite uspeh, ružne stvari ostanu za vama i sećate se samo lepih, to je u ljudskoj prirodi. Tako da ne bih znala da kažem koji je najteži do sada. Mada, ukoliko ostvarimo uspeh na Oxfordu, moguće da ću moći da ga stavim u tu kategoriju jer je dosadašnji uložen trud zaista ogroman – radimo od oktobra, i to gotovo svakodnevno po 4-5 sati. Najneverovatniji uspeh za mene svakako jeste onaj u Sankt Peterburgu. Ne bih mogla da izdvojim nijedan kao najvažniji, jer je svaki to bio u određenom periodu mog života. Svi uspesi su mi dragi i svaki karakteriše neki deo moje ličnosti.

Da li se kaješ zbog nečeg što si propustila?

Ne razmišljam na taj način, mogu samo da se plašim da će mi neka šansa iskliznuti u budućnosti. Ali trudim se da do toga ne dođe i verujem da je uvek bolje da pokušam sa nečim, nego da se kasnije kajem jer nisam ni probala.

Čija podrška ti je najdragocenija?

Porodica i prijatelji su naravno ti koji me podržavaju. Ipak, moj mlađi brat toliko veruje u mene i podržava me, da mi njegova iskrenost uvek izmami osmeh na lice i ume da mi ulepša i najteži dan.

Na koji način se motivišeš kada prolaziš kroz teške trenutke? Da li postoji neka fraza koja te motiviše?

Do takvih trenutaka dolazi tokom školske godine, kada mi je jako teško da uskladim ispite i sve druge aktivnosti i da dam svoj maksimum u svemu. Tada razmišljam o tome kako ću imati tri potpuno slobodna meseca tokom leta, kada ću moći da putujem sa porodicom i prijateljima na more, da posećujem prijatelje u drugim državama i da budem potpuno opuštena, ne razmišljajući apsolutno ni o čemu drugom, osim o tome kako još više da uživam i ispunim svoje dane.

Kako obično izgleda tvoj dan?

Sve zavisi od dana do dana. Poslednjih meseci su mi preokupacija takmičenje i BIMUN, za koje je potrebno raditi i kod kuće i odlaziti na zajedničke sastanke. Od aprila će naglasak svakako biti na fakultetu, jer ću tad morati da pokušam da nadoknadim ono što ću propustiti sad u martu. U svakom slučaju, volim da mi dan počne uz doručak i neku od omiljenih serija ili čitanje novina, a da se završi u društvu porodice.

Na koji način koristiš slobodno vreme?

Viđam se sa prijateljima, izlazim, gledam serije i filmove, zavisno od raspoloženja i količine slobodnog vremena. Nažalost, u poslednje vreme slabije čitam knjige, iako sam ih kao mala prosto „gutala“. Tako je to kad studirate na Pravnom, zasitite se knjiga bilo koje vrste.

Da li imaš neki hobi i koji?

Obožavam da pevam, od osnovne škole sam pevala po horovima, nastupima i takmičenjima. Poslednji koncert sam imala u maju prošle godine, ali ne prođe ni dan a da ne zapevam. Eto dodatne stavke za prethodna dva pitanja. Zaista uživam u tome i trudim se da često okupim društvo i da pevamo uz gitaru ili da idemo na karaoke.

Koji su ti planovi za budućnost?

Za sada se nadam da ću na fakultetu nastaviti uspešno kao i do sad i da ću uspeti da nađem neku stipendiju za master u inostranstvu, na nekom od prestižnih fakulteta. A posle toga, videćemo, ne znam gde će me život odvesti.

Šta bi poručila našim čitaocima?

Volim da sakupljam lepe misli, pa ću neke od njih i iskoristiti za ovo poslednje pitanje:

  • “Shoot for the moon. Even if you miss, you’ll land among the stars.” – Les Brown
  • “Everyone smiles in the same language.” – Author Unknown
  • “It doesn’t matter who you are, where you come from. The ability to triumph begins with you. Always.” – Oprah Winfrey
  • “It always seems impossible until it’s done.” – Nelson Mandela
  • “Don’t let schooling interfere with your education.” – Mark Twain
  • “Remember that not getting what you want is sometimes a wonderful stroke of luck.” – Dalai Lama
  • “I believe one of the most important priorities is to do whatever we do as well as we can.” – Victor Kermit Kiam
  • “Success is a lousy teacher. It seduces smart people into thinking they can’t lose.” – Bill Gates

[ratings]
 
 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *