Nikola Otović – intervju

Nikola Otović je rođen u Kraljevu. Košarku je počeo da trenira sa 11 godina. Prvi klub za koji je igrao bio je KK Sloga iz njegovog rodnog grada. Sa 18 godina konkurisao je na par koledža u SAD-u i svi su mu ponudili stipendije. Prihvatio je stipendiju Caldwell College – a u Nju Džersiju, koji je osnovan 1939.godine. Koliko je dobar košarkaš govori činjenica da je postao kapiten svog tima. Zašto je izabrao baš ovaj sport, koliko vežba da bi uspeo da ubaci 50 trojki za šest minuta, kako se prilagodio tamošnjim uslovima, ko mu je puno pomogao, koji su mu planovi i snovi i još dosta toga možete pročitati u nastavku.

Kada si počeo da treniraš košarku i zašto baš taj sport?

Kao dete sam se oprobao u dosta sportova. Košarku sam počeo da treniram sa 11 godina i prve korake sam napravio u KK Slogi iz Kraljeva, gde sam ostao do 18. godine. Glavni razlog zbog kojeg sam počeo da treniram, a kasnije i zavoleo košarku, je moj otac Milan, koji me je još kao dete vodio na dosta utakmica Sloge i Mašinca. Uspehu u košarci su, takođe, dosta doprineli moji drugovi sa kojima sam mnogo vremena provodio po školskim dvorištima igrajući basket. Moram da napomenem da je moja majka Jasmina odgovorna za moje dobre ocene, zato što mi nikada nije dozvolila da zapostavim školu.

Kako si otišao u Ameriku, preko stipendije ili…?

U Ameriku sam došao preko stipendije. Otišao sam u posetu ujaku koji živi u Njujorku. U te dve nedelje provedene sa njim i njegovom porodicom, oprobao sam se na 3-4 koledža i svi su mi ponudili punu stipendiju. Konsultovao sam se sa porodicom i odlučio da karijeru nastavim na Caldwell College-u. Da nisam dobio punu stipendiju, ne bih mogao da dođem u USA, jer bi bilo nemoguće platiti 35-40 hiljada dolara za jednu godinu studiranja ovde.

Da li ti je bilo teško da se prilagodiš? 

U početku je bilo teško, posebno zbog jezika i popularnosti koje ti donosi igranje u košarkaškom timu koledža (ljudi žele da komuniciraju sa tobom, a ti još uvek ne govoriš  jezik dobro), ali sam se prilagodio već posle nekoliko meseci.

Šta ti je u početku najviše nedostajalo?

Najviše su mi nedostajali drugovi i porodica. Internet (Skype) mi je dosta pomogao, zato što mi je omogućio da budem u svakodnevnom kontaktu sa njima.

Kako si uspevao da uskladiš studije i košarku?

Ovde je sve to organizovano, jer je napravljen balans između treninga i predavanja. Velika pažnja posvećena je studijama, tako da moraš da imaš određeni prosek kako bi bio u timu. To su pravila NCAA lige.

Pored toga, da li si imao vremena za neki hobi i koji?

Treninzi, predavanja i učenje oduzimaju dosta vremena. Svoje slobodno vreme uglavnom koristim obilaskom Menhetna koji je udaljen 30-ak minuta od moje škole.

Kapiten si svog tima na koledžu. Da li ti to više predstavlja odgovornost ili čast?

Biti kapiten tima predstavlja i odgovornost i čast za jednog sportistu. Bila mi je čast što sam bio proglašen za kapitena prošle godine (jedan od najmlađih kapitena u istoriji škole). Isto tako, velika je odgovornost na mojim leđima, zato što ti, kao kapiten, moraš biti uzor ostalim igračima i nemaš prava na grešku.

Igrao si pred 15000 ljudi. Kakav je osećaj igrati pred tolikom publikom?

Jedna od mojih prvih utakmica bila je pred oko 15000 ljudi i osećaj je fenomenalan. Bio sam naviknut na atmosferu kraljevačke “kutije šibica”, koja je jedna od boljih u našoj ligi, ali ovo je mnogo veći broj ljudi, tako da sam bio šokiran u početku.

Završio si studije. Šta planiraš dalje?

Iako imam mogućnost da nastavim sa studijama i završim doktorat ovde, odlučio sam da nastavim sa košarkom. Već imam nekoliko ponuda, ali još nisam siguran gde ću nastaviti karijeru.

Za koji klub bi voleo da igraš (domaći i strani)?

Voleo bih da igram za klub koji ima visoke ambicije i u kojem mogu da se razvijam kao igrač. Eh, sada, da li će to biti domaći ili strani tim, to ne bih znao da vam kažem.

Koliko ti je Nenad Krstić pomogao kada si došao u Ameriku?

Nenad mi je dosta pomogao što se tiče saveta oko košarke, a i života u Americi. Kada god je igrao (prvo sa Oklahomom, a posle i sa Bostonom, u New Yorku-u ili New Jersey-ju), ostavljao mi je karte za utakmice, gde sam imao mogućnost da ga sačekam kada se utakmica završi i popričam sa njim. Isto tako, preko njega sam upoznao dosta NBA zvezda poput Kevin Durant-a, Paul Pierce-a, Kevin Garnet-a, Ray Allen-a i mnoge druge. Krle je fenomenalan čovek i velika je čast biti njegov prijatelj.

Koliko se razlikuje način treniranja i sam stil igranja košarke u Evropi i Americi?

Koledž košarka je dosta drugačija od evropske košarke. U početku je bilo dosta teško prilagoditi se na neka različita pravila i sam stil igre. Imamo jedan trening dnevno koji traje 3 do 3.5 sata, koji podrazumeva i teretanu. U koledž košarci, napad traje 35 sekundi tako da dosta trenera pridaje dosta pažnje odbrani i motivisanju igrača da igraju odbranu svih 35 sekundi.

Koji stil tebi više odgovara?

Iskreno, ja sam igrač koji se vrlo lako prilagođava bilo kojem sistemu i stilu košarke. Uživao sam 4 godine igrajući koledž košarku. Sada je na meni da se potrudim da uživam igrajući i evropsku košarku.

Koliko sati dnevno treniraš šut kad možeš da ubacis 50 trojki za 6 minuta?

Uslovi u USA su fenomenalni. Imamo dve školske dvorane i mašine za šut, koje mogu da koristim kada god hoću. U principu, ja sam u hali nekih sat vremena pre svakog treninga i to vreme provodim radeći na šutu. Isto tako, uvek imam nekog da me snima dok šutiram, tako da posle završenog treninga mogu da pogledam video i uvidim greške koje sam imao prilikom nekih šuteva.

https://www.youtube.com/watch?v=MyDTdoiUPPA

Gde vidiš sebe za 5 godina?

Uvek sam imao velike, po mnogima i nerealne planove. Pre recimo 5-6 godina imao sam plan da postanem košarkaš i mnogi ljudi oko mene su to smatrali nerealnim planom. Jedino su bliski prijatelji i porodica bili uz mene non-stop. Takve stvari su probudile tvrdoglavost u meni i ta tvrdoglavost me je motivisala da radim i treniram još jače i više nego pre, što je donelo pozitivan rezultat. Postao sam veoma dobar košarkaš. Sada mi je plan da postanem odličan košarkaš i da u bliskoj budućnosti obučem dres reprezentacije Srbije, a i nekog veoma dobrog evroligaškog ili NBA tima.

[ratings]

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *