Slađana Benković: “Ako ste dobri u tome što radite nema šanse da vas neko u sistemu ne prepozna i ne pruži vam šansu”

Prof. dr Slađana Benković je rođena 21.maja 1974.godine. Diplomirala je na Fakultetu organizacionih nauka 1997.godine. Iste godine postaje stručni saradnik, a od 2001. do 2005.godine radi kao asistent. U međuvremenu, 2000.godine magistrira, a 2004.godine doktorira, takođe na Fakultetu organizacionih nauka. Bila je gostujući profesor na Fakultetu poslovne ekonomije u BiH, na Akademiji za sport u Beogradu. Tokom akademske 2007/2008 godine predavala je na The George Washington University – u u SAD – u. Od februara 2010.godine je vanredni profesor na Fakultetu organizacionih nauka. Govori hrvatski i engleski jezik.

Završili ste smer Menadžment na našem fakultetu koji pruža veoma širok izbor profesija kojim možete da se bavite.  Kako ste odlučili da se bavite finansijama, odnosno upravljanjem razvoja?

Na moju odluku da se bavim finansijama uticala je na prvom mestu sklonost ka toj materiji, ali i dobrim delom prof. dr  Nevenka Žarkić-Joksimović, koja je u to vreme, kada sam ja studirala, bila nastavnik na predmetu Finansijski menadžment i računovodstvo. Njena predavanja su bila veoma interesantna, baš kao i sam stil i način na koji je približavala materiju iz oblasti finansijskog menadžmenta. Može se reći da je to dobrim delom uticalo na mene da mi se sama materija učini interesantnom. Mogla sam sebe prepoznati u svetu finansijskog menadžmenta i finansijskih institucija. Moram da kažem da u tom trenutku nisam znala, niti imala ideju da ću se baviti edukacijom.

Radili ste kao stručni saradnik i asistent osam godina. Koliko vam je to iskustvo pomoglo i šta ste najviše naučili za to vreme,  kada je u pitanju rad sa studentima?

Naučila sam da budem strpljiva. Mislim da sam bila prepoznatljiva po tome što sam bila dostupna studentima. I dalje se trudim da budem takva. Te prve godine moga rada na FON-u obeležilo je učenje uspostavljanja ravnoteže između onoga što je obavezno i alternativno, nečega bez čega se ne može u učionici, a za šta se mora imati toleracije i razumevanja. U tim godinama sam pokušavala, da sve ono zbog čega je meni studiranje bilo komplikovano, promenim u svom pristupu rada sa studentima. Zaista volim svoj posao, te da nisam uspešna u njegovom pedagoškom delu, ne bih se njime bavila. Obično to prve godine asistentskog rada i pokažu.

Otišli ste u London 2005.godine na usavršavanje engleskog jezika. Po Vašem mišljenju, da li je to najbolji način za usavršavanje i učenje stranog jezika? Zašto?

Meni se to tada učinilo kao dobra investicija u mom životu, zato što smatram da tek kada odete na duži vremenski period, gde nemate mogućnosti komunikacije na svom maternjem jeziku i gde sve vreme pričate na stranom jeziku, onda možete da kažete da savladavate ozbiljno i studiozno jezik. Engleski jezik je u oblasti finansijskog menadžmenta izuzetno značajan. Gotovo sva značajnija literatura je na engleskom jeziku. Znanje stranog jezika zaista predstavlja slobodu kretanja.

Učestvovali ste na mnogim seminarima kao predavač, a sigurno ste i prisustvovali mnogim drugim. Koliko prisustvo seminarima može da pomogne u razvoju karijere?

Ja i dan-danas idem na seminare i treninge kao učesnik treninga ili obuke. Za bilo kakav uspeh izuzetno je značajno da nikada ne pomislite da ste dostigli vrh. Treba da budete svesni da uvek nešto pametno možete da naučite. Odlascima na seminare otvaraju se mogućnosti za prikupljanje nekih novih informacija, veb adresa, izveštaja, odnosno uspostavljanje poznanstava iz regiona, Evropske Unije, ili sveta, a koja mogu biti izuzetno značajna za buduća istraživanja, projekte i razne druge vidove saradnje. Uopšte, mislim da su brojne prednosti.

Tokom 2007/2008 godine radili ste u Americi, na The George Washington University – u. Koliko se razlikuje način rada, odnos prema studentima i kolegama  tamo i ovde?

Sa aspekta FON – a, odnos većine profesora prema studentima je veoma sličan. Uslovi rada su na FON-u izuzetno slični radu na američkim univerzitetima, što se tiče materijalne infrastrukture. Ipak, moram da kažem da odnos studenata prema nastavnicima, a ponekada i obrnuto, nije baš sličan radu u inostranstvu. Mislim da naši studenti ne shvataju da se na predavanja ne sme kasniti, i mora se dolaziti. Studenti u Americi skupo plaćaju svoje studije, te shodno tome itekako koriste sve mogućnosti i opcije koje im stoje na raspolaganju. U Americi studenti koriste prednosti konsultacija, i mogućnost da pitaju šta im nije razumljivo ili jasno. Tamo su mladi ljudi svesni da je to njihova životna prilika i stoga je ne propuštaju. Istina je da se i ovde poslednjih godina stvari menjaju. „Malim korakom“, ali ipak menjaju.

Mnogo mladih ljudi i dalje napušta našu zemlju. Vi ste imali priliku da tamo ostanete da živite i radite. Koji je najveći razlog što ste se vratili u Srbiju?

Ako ste dobri u tome što radite i ako ste vredni, nema šanse da vas neko u sistemu ne prepozna i ne pruži vam šansu. Ako vredno radite, ako ste odgovorni i ako koristite svaku svoju priliku, onda vam je svejedno gde živite. Isti je sistem i u inostranstvu i ovde. Dakle, ja sam prepoznala da je meni ovde pružena šansa da radim ono što sam i želela i htela. Naravno, uz moj veliki trud i rad. Meni su i sada  otvorena vrata u inostranstvu i mogu da odem kad god poželim, ali u Beogradu i na FON-u pre svega, se osećam najbolje. Ova institucija mi pruža mogućnost da radim posao koji volim i da se usavršavam. Time se i menjam i ja, ali i pružam studentima kvalitetniju nastavu. Mlad čovek treba da pronađe svoju priliku i da ne podleže tuđim viđenjima života, odnosno idejama da je negde drugde, po pravilu bolje, jer uistinu to zaista zavisi od vas lično, i od vašeg truda i spremnosti da se ostvarite. Mislim da mladi ljudi nakon završenog fakulteta treba najpre da pokušaju da ostvare svoje ambicije u svojoj zemlji, pre nego li „prelome“ i odluče da pokušaju u nekoj drugoj zemlji.

sladjana benkovicŠta bi trebalo da uradi država i mi kao društvo da se to promeni? Kako da zadržimo pametne i vredne ljude?

Ovde vlada misao da je uvek bolje na zapadu. To nije pravilo. Vi ste u inostranstvu uvek stranc, a čini mi se da to mladim ljudima niko ne govori. Iza činjenice da ste stranac u tuđoj domovini stoji mnogo toga. Zato smatram da ukoliko imate sportski duh i ako ste najbolji u svom poslu, uvek ćete naći načina da i u ovoj našoj domovini zaobiđete one koji vam smetaju, a pronađete one koji vam trebaju. Mislim da mladi ljudi treba da znaju da kada završe fakultet, što bi rekao jedan od mojih profesora koji nije više među nama, profesor dr Živko Dulanović, imaju samo vizit kartu. Dakle, na svakom pojedincu leži obaveza da pokuša da se pokuša prepoznati u sistemu. Lično smatram da Srbija ima perspektivu i da bolji dani tek dolaze.

Pitali smo Mladena Čudanova, zanima nas i Vaše mišljenje. FON je jedan od najuspešnijih fakulteta, ali uvek može bolje. Šta bi trebalo da uradi FON ili sami studenti kako bismo bili još uspešniji i bolji?

Treba da budemo više strpljivi, da imamo više poštovanja prema drugima. Veoma je bitno da uvažavamo i slušamo jedni druge, i da imamo razumevanja jedni prema drugima. Mi zapravo svi igramo u istom timu. FON je poznat onoliko koliko su njegovi svršeni studenti uspešni. U isto vreme, veoma je važno napomenuti, da studenti dolaze na FON, zato što je već neko, iz neke prethodne generacije studenata se ostvario i na najbolji način predstavio FON. Neki od njih su danas profesori FON-a.

Postali ste vanredni profesor 2010.godine na katedri za Finansijski menadžment. Koji je Vaš sledeći cilj?

Nikada u životu nisam postavljala striktne ciljeve. Samo sam radila ono što volim, ali sam zato radila puno. I dan-danas radim puno. I što je najvažnije zadovoljna sam onim što sam do sada dostigla. Planiram i dalje neka usavršavanja. Izvesno da ću težište u narednim godinama staviti na aktivnosti u oblasti konsaltinga, a nije isključena niti mogućnost angažmana u institutima ili finansijskim institucijama.

Vršili smo jednu malu anketu gde smo pitali naše studente koga žele da “vide“  od profesora/asistenata na našem sajtu. Veliki broj je rekao Vaše ime. Šta mislite, šta je to što Vas izdvaja od ostalih predavača?

Najbolje bi bilo da na to odgovore studenti. Stvarno bih volela da studenti kažu zašto su mene izabrali.

Koji aspekt svog posla najviše volite, a koji radite samo zato što morate?

Dok sam bila asistent, najmanje sam volela da pregledam testove, jer ta aktivnost zaista oduzima mnogo vremena, kao i ceo  proces koji sledi posle toga. U isto vreme, mogu reći da volim rad sa studentima, jer je taj odnos zasnovan na interakciji i razmeni mišljenja, što svakako daje na dinamičnosti ovog posla. Tome bih dodala, i mogućnost putovanja, usavršavanja, odlaske na konferencije, sklapanje novih poznanastava, baš kao i brojne druge mogućnosti saradnje sa ljudima iz prakse koje ovaj posao donosi, a koje izuzetno volim.

Šta imate da poručite našim studentima, odnosno čitaocima?

Znam da puno radite, da dolazi junski rok. Ipak, ovo je period vašeg života kada je sve poznato i prilično isplanirano što se tiče života, zato koliko god da učite sad imate najviše vremena za druženja i pravljenja kontakata i prijateljstava. Zapamtite da su prijateljstva koja ovde, i u ovom periodu svog života sklopite, prijateljstva za ceo život. Jednog dana ćete postati jedni drugima veza, preporuka i kontakt. Imajte na umu da ste svi vi jedna mala porodica, jer je FON, fakultet gde se mi prepoznajemo kao članovi jedne velike porodice.“

Pročitajte još:

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *