Intervju sa doc. dr Slađanom Barjaktarović Rakočević – SymOrg 2012

 

 

1. Koliko vremena treba da se organizuje simpozijum kao ovaj?

Generalno, za naučne simpozijume potrebno je jako puno vremena za organizaciju i obično se odmah nakon završetka prethodnog simpozijuma najavljuje sledeći za narednu godinu. U principu imali smo pet meseci za organizaciju simpozijuma koji je od ove godine uneo dosta novina. Kao prvo zvanični jezik simpozijuma je engleski, što znači da su radovi dostavljeni isključivo na engleskom jeziku. Ispunili smo tražene kriterijume da bi SymOrg i zaista dobio status međunarodnog simpozijuma. Ove godine po prvi put imamo plenarne sekcije svakog radnog dana, na kojima će kao predavači po pozivu gostovati ugledni profesori sa prestižnih svetskih univerziteta.

2. Koja je najveća prepreka u organizaciji ovako velikog i značajnog simpozijuma?

To je definitivno kratko vreme za organizaciju simpozijuma, na kome je prijavljeno oko 350 radova od kojih je oko 250 prihvaćeno za objavljivanje i prezentovanje na simpozijumu, sa oko 500 autora i ko-autora. Svi radovi su prošli „blind“ recenziju. Iako je bilo otpora, uspeli smo da se izborimo da ove godine, a nadam se i ubuduće, SymOrg bude na engleskom jeziku i da se približimo svetskoj akademskoj zajednici. Kroz dolazak renomiranih predavača po pozivu, mi smo u stvari uspeli da dovedemo svetsku akademsku zajednicu kod nas, u srce Srbije, na Zlatibor. Sa druge strane, za uspešnu organizaciju ovakvog jednog događaja neophodna je podrška privrede i nas su ove godine kao sponzori podržali Coca-Cola Hellenic, Delta Holding, Represent Communications, Privredna komora Srbije, Delta Generali dobrovoljni penzijski fond, Ktitor, Lasta, Zlatiborac. Za samu organizaciju simpozijuma veliku pomoć nam pružaju studenti volonteri i jako smo ponosni na njih.

3. Kako odlučujete o temi simpozijuma?

Tema simpozijuma je odlučena na sednici Programskog odbora, na kome je razmatrano više predloga, ali su se svi složili oko teme „Inovativna organizacija i poslovne performanse“. Na početku smo analizirali teme na drugim sličnim simpozijumima i kongresima, ali smo vodili računa i o domaćem okruženju. Mislim da je tema dobro postavljena i da govori o tome kako u stvari i u uslovima krize u kojoj se nalazimo, ali i u regularnim okolnostima, treba pronaći načine za uspešan menadžment koji će biti put ka uspešnom poslovanju. Pogotovu u uslovima krize treba težiti inovativnim pristupima upravljanju i unapređenju performansi preduzeća na taj način. Od ove godine organizujemo Poslovni forum SymOrg 2012 na kome će se okupiti predstavnici privrede da nam kroz panel diskusiju kažu nešto više o primerima dobre prakse i o upotrebi inovativnog menažmenta u svom okruženju.

4. Ovo je 13. simpozijum po redu. Kako se uopšte došlo na ideju da se on organizuje i ko je bio “osnivač”?

Fakultet organizacionih nauka od 1989. godine svake druge godine organizuje SymOrg. Ideja je potekla od profesora koji su na FON-u osnovali Centar za menadžment studije (CEMS), u okviru koga je započeta organizacija ovog simpozijuma. Od Poreča u Sloveniji, menjano je mesto održavanja da bi poslednjih godina simpozijum najčešće bio organizovan na Zlatiboru. Ponosni smo na tradiciju SymOrga dugu 23 godine.

5. Ko od uticajnijih ljudi iz inostranstva učestvuje (predaje) na ovogodišnjem Symorg-u, a ko iz naše zemlje?  

Specifičnost ovogodišnjeg simpozijuma SymOrg je dolazak 7 predavača sa prestižnih evropskih i svetskih univerziteta, poput Kembridža, Brajtona, Vašingtona, Šangaja itd. Na ovaj način direktno se jača međunarodna saradnja, međunarodni ugled Fakulteta organizacionih nauka i Univerziteta u Beogradu. Od domaće akademske zajednice imamo predstavnike skoro svih Univerziteta, ali i veliki broj predstavnika korporativnog sektora. Negujemo tradiciju da SymOrg predstavlja spoj teorije i prakse. Imamo veliki broj radova studenata sa svih nivoa studija i ove godine njihove radove ne odvajamo u posebnu sekciju, nego su zajedno sa radovima ostalih učesnika svrstani prema određenim tematskim oblastima.

6. Šta sve dobijaju učesnici učešćem na simpozijumu? 

Koristi su višestruke. Kao prvo učesnici dobijaju mogućnost da razmene iskustva sa kolegama iz iste discipline i da prate istraživanja iz svoje oblasti. Kako ove godine imamo predavača po pozivu, profesore sa prestižnih, vrhunskih Univerziteta, dobijaju priliku da isprate njihov naučno-istraživački rad, da se povežu sa njima i da čuju nove pravce razvoja teorije i prakse u pojedinim disciplinama. Imamo dosta učesnika iz zemalja u okruženju što je veoma bitno za uspostavljanje kontakata i dalji zajednički naučni i stručni rad. Ono na čemu SymOrg takođe uvek insistira jeste multidisciplinarnost i povezanost različitih disciplina na polju istraživačkog i praktičnog rada i to ćemo postići i ove godine.

7. Da li su odabrani radovi doveli do sprovođenja nekih ideja u delo? 

Ima veoma zanimljivih radova i novih pravaca istraživanja. Pokrenute su neke teme koje će biti značajne za dalji razvoj nauke, ali i prakse. Na samom simpozijumu će se upravo analizirati neka od ovih rešenja i, nadam se, razviti kritička diskusija, jer je to cilj skupova kao što je ovaj. Za svaku tematsku oblast će biti predloženi radovi koji zaslužuju da se dalje prezentuju u određenim časopisima sa kojima smo postigli dogovor.

8. Organizujete i mnoge dodatne sportske aktivnosti za učesnike. Kako to utiče na učesnike? 

Pored napornog rada, veoma bitan deo simpozijuma jesu društvene aktivnosti i dalje povezivanje učesnika. Ovoga puta gostima iz inostranstva želimo da predstavimo jedan deo tradicije naše zemlje koja se, na žalost, izgubila u savremenom stilu života. Zlatibor je pravo mesto za oživljavanje pomalo zaboravljenih tradicionalnih srpskih igara. Za sada učesnici pozitivno reaguju na našu inicijativu. Nadamo se da će biti i konkretno zainteresovanih da uzmu učešće u disciplinama kakve su bacanje kamena sa ramena, povlačenje konopca, obaranje ruku itd. Pored toga podržavamo zdrav život i rekreaciju tako da učesnici mogu da se opredele za klasične sportove ili šetnju po predivnoj planini.

9. Ovaj simpozijum postaje sve značajniji i veći. Koji su planovi za budućnost?

Planovi koje smo postavili od ove godine su ambiciozni, ali ne i neizvodljivi. Potrebno je više vremena i nekoliko narednih simpozijuma da bismo došli tamo gde smo zacrtali. Želimo da jednog dana radovi sa ovog simpozijuma budu citirani u najpoznatijim indeksnim bazama i da po kvalitetu postanemo prepoznatljiv simpozijum i van granica naše zemlje i regiona. U svemu tome nam je neophodna podrška kolega, istrajnost i kvalitet u svakom mogućem smislu. Naravno, želimo i dalje da dobijamo veliki broj radova i od samim studenata i u planu nam je da još više promovišemo ovaj simpozijum i među najmlađim akademcima.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *