Milan Okanović: “Budite deo rešenja, a ne deo problema.”

m.okanovicMilan Okanović rođen je 3. oktobra 1983. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu diplomirao je 2007. godine. Obrazovanje je nastavio iste godine na diplomskim akademskim studijama – master, na studijskom programu Menadžment i ostvario je prosečnu ocenu 9,43. Master rad pod nazivom ”Uticaj stejkholdera na korporativni brend” odbranio je 2009. godine. Iste godine je upisao doktorske studije na Fakultetu organizacionih nauka, izborno područje Menadžment. Bio je član komisije za izradu novog vizuelnog identiteta FON-a. Jedan je od autora priručnika za brucoše ”Maniri uspešnih Fonovaca”. Autor je dokumentarnog filma ”Čistilište” koji je nekoliko puta bio prikazan široj javnosti. Osnivač je veslačkog kluba ”Beogradski univerzitet” i autor je projekta ”Razvoj studentskog veslanja na Univerzitetu u Beogradu”. Aktivno govori engleski i ruski jezik.

.

Koji je Vaš najdraži poslovni uspeh?

Kao najdraži biram jedan sa početka nastavne karijere na FON-u. Tek što sam počeo da radim bio sam ubačen na projekat prekvalifikacije vojnih lica koji se sprovodio na FON-u. Odlukom polaznika na kraju programa, izabran sam u tri najbolja asistenta. Uzevši u obzir da su svi ti oficiri bili godina mojih roditelja, za mene je to bilo veliko priznanje i jak podrstrek za dalji razvoj. Usledila je i lepa nagrada.

Koji su ljudi sa FON – a najviše uticali na Vas?

FON okuplja sjajan naučno-nastavni kadar. Privilegija je imati u okruženju toliko kvalitetnih osoba. Mislim da je FON neiscrpan izvor dobre radne ali i životne prakse. Ipak, postoji grupa ljudi koja kroz dodatna angažovanja iskazuje posvećenost ovoj institucijii time daje odličan primer ostalima. Njih vidite kada god se organizuje neki značajan događaj za Fakultet.

Kako ste postali asistent?

Iskreno, zaista nisam imao tu ambiciju tokom studija. Završavao sam fakultet “temeljno”, honorarno radio marketing produkciju za jednu firmu, imao sam nekoliko ponuda za posao. Međutim, postojali su predmeti na kojima sam se dodatno angažovao. Na primer, dok su drugi pisali seminarske radove, ja sam snimao dokumentarni film. Neke svoje radove sam slao i prezentovao na naučnim simpozijumima i mislim da je to doprinelo da dobijem ponudu za posao na Fakultetu. Prihvatio sam zbog toga što smatram da je oblast marketinga moj životni izazov, ali i zbog mogućnosti za paralelno usavršavanje u praksi.

Šta najviše volite u radu sa studentima?

Pre svega kada uočim rezultat, odnosno svrhu svog rada. Izvođenje nastave oduzima puno energije i u momentu kada završite čas, jedina satisfakcija je način na koji ste prezentovali i preneli znanje, odnosno pozitivna reakcija auditorijuma. Zato se trudim da kompleksne stvari predstavim na jednostavan i kreativan način sa puno primera iz prakse. Takođe, kada pojedini studenti ostvare neki značajan rezultat, prosto ne možete da ne budete ponosni na njih, posebno ako znate da ste svojim radom bar malo doprineli tom uspehu. Uživam i u pripremi studenata za Menadžerijadu, posebno u dominaciji FON-a na ovom takmičenju.

Koje su, po Vašem mišljenju, najveće greške koje studenti prave tokom studiranja?

Studentski neaktivizam. Prepuštanje uobičajnom obrazovnom procesu i stav da je dovoljno samo položiti sve ispite i odbraniti diplomski rad. Takvih studenata je uvek bilo i uprkos visokom proseku prilično se loše snađu kasnije u radnom okruženju. Pored toga, mislim da bi svaki student trebalo da svoj život učini što zanimljivijim, kako bi se što manje bavio tuđim.

Šta Vam je posebno drago ostalo u pamćenju iz studentskih dana?

Vreme koje sam provodio sa ljudima u i oko čitaonice Studentskog grada mi je ostalo u prilično lepom sećanju. S obzirom da živim u novobeogradskom bloku pored Studenjaka, u početku sam bio skeptik kada je u pitanju učenje i uopšte provođenje vremena u čitaonici. Međutim, u ispitnim rokovima sam odlazio tamo i provodio i do desetak sati dnevno. Naravno da je to uglavnom bilo oko čitaonice, ali kada se sve sabere skupi se tu 4-5 sati efektivnog učenja. Ostalo vreme se uglavnom potroši na kafenisanje, vikend dogovore, partije basketa gde “iznenada fali jedan igrač” i sl. Taj osećaj bezbrižnosti tokom studiranja je neprocenjiv i neponovljiv.

Šta smatrate najvećom snagom FON–a?

Mislim da naše ključne vrednosti dobro opisuju sve snage FON-a. Ipak, naglasio bih jednu koja izdvaja ovaj fakultet u odnosu na sve druge, a to je posvećenost. Posvećenost uprave ovoj instituciji, zaposlenih studentima, ali i posvećenost studenata svojim budućim karijerama. Iz te odlučne, sveukupne posvećenosti proizilazi motiv za inovacije i kontinuirano unapređenje rada fakulteta u svim oblastima.

Da li ste imali priliku da sarađujete sa ljudima koji su završili FON? Kada, kako? Jeste li bili zadovoljni?

Obožavam da sarađujem sa ljudima koji su završili FON. Najčešće su to ljudi iz generacija bliskih mojoj koji sada već rade na istaknutim menadžerskim pozicijama. Napominjem da svi oni imaju potrebu da u okviru svojih mogućnosti pomognu sadašnjim studentima FON-a. Najčešće mi traže kandidate koje mogu da preporučim za posao u njihovoj kompaniji. Kada je u pitanju projektna saradnja, zanimljivo je koliko se “Fonovci” lako dogovore oko ciljeva i aktivnosti na nekom poslu. Sa pravnicima i ekonomistima to ide malo sporije, pa je neophodno upotrebiti i veštine pregovaranja.

Imate li neki hobi?

Da, svakako. Kao klinac sam puno slobodnog vremena provodio na nekom sportu. Najduže sam se zadržao na atletici koju sam profesionalno trenirao. Na trećoj godini Fakulteta, sa još jednim kolegom i jednim asistentom, uključio sam se u priču o studentskom veslanju. Trening u prirodnom okruženju, timski rad, dosta putovanja, zdravo i jako telo su samo neki od razloga za to. U poslednjih godinu dana je ta priča dobila značajno ozbiljnije okvire. Uključili smo i Univerzitet, animirali JP Ada Ciganlija i uspeli da renoviramo prostorije na Adi od 500m2. U poslednje vreme slabije treniram, ali sam prilično posvećen cilju da ta priča na Univerzitetu uspe i da iza sebe ostavim trag u univerzitetskom sportu. S druge strane, tu je i košarka, kada god nađem slobodno vreme, a još od gimnazije slabost mi je i Counter Strike.

Da li je u poslednjih par godina poraslo interesovanje studenata za veslanje? Da li su poboljšani uslovi za bavljenje ovim sportom?

Kao što sam istakao gore, prostor VK-a je u potpunosti adaptiran. U okviru zgrade postoji veliki hangar za čamce, trenažni prostor, društvena prostorija, dve svlačionice sa tuševima, kancelarija, kuhinja i ogromna terasa. Zgrada “gleda” na Savu i na prilično je frekventnoj poziciji. Radimo na obezbeđenju Kluba, a trenutno “jurimo” i sponzore za teretanu. Interesovanje je zaista veliko, što je u skladu sa našom vizijom o klubu kao mestu okupljanja velikog broja studenata, u prirodnom okruženju, mestu koje će postati simbol zdravog načina studiranja.

Imate li neki savet za naše studente?

Dok sam bio student, stariji su mi govorili da svaki čovek može proći kroz fakultet, ali treba fakultet da prođe kroz čoveka, što zapravo znači prihvatanje i negovanje pravih akademskih vrednosti u svim prilikama. Oni koji završavaju fakultet i počinju da rade, neka se potrude da u svakom poslu uvek budu deo rešenja, a ne deo problema. Samo na taj način grade sebi imidž osoba na koje uvek može da se računa. I uvek treba imati na umu, kakav god da je, posao mora da bude završen. Jer, najbolji je odmor posle dobro urađenog posla.

Pročitajte još:

[ratings]


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *