Kako usaditi ideje u nečiji um

Pre nego što počnemo treba napomenuti da je usađivanje ideja u nečiji um bez njihovog znanja vid manipulacije. Niko ne želi da Vas osuđuje, ali ovu vrstu stvari većina ljudi smatra zlobnom, tako da verovatno ne bi trebalo da uradite bilo šta što pročitate ovde. Umesto toga, iskoristite ove informacije da se ogradite od manipulacije.

Ako ste gledali film Inception, možda mislite da je usađivanje ideja u nečiji um teško izvodljivo. Nije. Začuđujuće je lako, i teško ga je izbeći. Pogledajmo neke od načina koji bi mogli upaliti.

Obrnuta psihologija zapravo funkcioniše

Obrnuta psihologija je postala veliki kliše. Problem je u tome što mnogi ljudi obrnutu psihologiju posmatraju na veoma jednostavan način. Na primer, rekli biste „baš me briga ako želiš da rizikuješ život skačući iz aviona“ u pokušaju da ubedite osobu da ne skače padobranom. Ovo nije obrnuta psihologija – to je pasivno-agresivno. Zato ostavimo to iza nas, i krenimo od nule.

Ako želite da koristite logičke preokrete u svoju korist, morate biti suptilni. Recimo da želite da Vaš cimer opere sudove, pošto je njegov red. Uvek postoji ovaj pristup:

„E, jel bi mogao da opereš sudove? Ti si na redu.“

Ali u ovom primeru pretpostavimo da je cimer lenj i da ljubazan pristup neće obaviti posao. Šta onda učiniti? Nešto poput ovoga:

„E, odlučio sam da ne želim više da perem sudove, tako da ću početi da kupujem stvari za jednokratnu upotrebu. Jel to u redu sa tobom? Ako hoćeš da mi daš malo novca, mogu da uzmem i za tebe.“

Ovaj pristup izlaže glupu alternativu za nepranje sudova bez dodeljivanja krivice. Umesto da ga zatrpavate optužbama, ostavljate svog cimera da razmisli o alternativi. Ovako obrnuta psihologija može biti efektivna, ako dobro odigrate svoju ulogu.

Nikada ne pričajte neposredno o ideji, već posredno

Navođenje nekoga da zaista želi nešto da uradi može biti teško ako znate da ta osoba neće želeti to da uradi, tako da je morate ubediti da je to bila njena ideja. Ovo je uobičajena stvar, posebno za prodavce, ali je teško izvodljiva. Usađivanje ideja morate posmatrati na isti način na koji posmatrate rešavanje misterije. Polako, ali sigurno, pružate meti niz tragova, dok očigledan zaključak ne bude onaj koji Vi želite. Ključ je u strpljenju, jer ako požurite sa „tragovima“ biće očigledno. Ako radite polako, ideja će se prirodno sama formirati u njenoj glavi.

Recimo da želite da ubedite prijatelja da jede zdraviju hranu. Ovo je plemenit cilj, ali imate teškog neprijatelja: on je zavistan od KFC-a, i potrebna mu je kofica prženih bataka, bar jednom dnevno. Iz najbolje namere mu kažete da treba da se hrani zdravije. On ili pomisli da je to dobra ideja i nikada ništa ne preduzme povodom toga, ili Vam jednostavno kaže da prestanete da ga gnjavite. Da bi sam shvatio šta radi svom telu, mora da doživi prosvetljenje i Vi to možete ostvariti posrednim pričanjem o problemu.

Da biste ovo izveli morate biti veoma lukavi i veoma suptilni, inače će biti očigledno. Ne možete jednostavno reći „a da, pročitao sam danas da pržena piletina ubije 10 miliona dece u Arkanzasu svake godine“ jer je to besmislica koja dolazi sa jako očiglednim motivom. Ako je piletina meta, morate učiniti da izgleda zbilja odbojno. Sledeći put kada kinete, našalite se da imate ptičji grip. Kada zajedno naručujete obrok u restoranu, verbalno saopštite svoju odluku da naručite bilo šta osim piletine, jer ste skoro saznali kako se većina piletine obrađuje u restoranima. Kada učinite dovoljno ovakvih stvari – i, ponavljam, sa dovoljno prostora među njima, da ne biste izgledali kao da se čudno ponašate – možete postati malo agresivniji i prestati da idete sa svojim prijateljem da kupi prženu piletinu. Možete i preduzeti korake da poboljšate sopstveno zdravlje i kažete svom prijatelju 1) šta radite, i 2) kako se dobro osećate zbog toga. Nakon nekoliko nedelja, ako Vaš prijatelj nije odlučio da razmisli o svojoj učestaloj konzumaciji pržene piletine, možete „slučajno“ to spomenuti, i trebalo bi da bude mnogo spremniji da vodi ozbiljnu diskusiju o tome.

„Undersell“

Ovo je verovatno jedan od najlakših i najefektnijih načina za usađivanje ideje u nečiji um. Ovo je druga verzija obrnute psihologije, ali na manje agresivnom nivou. Recimo da pokušavate nekome da prodate hard disk. Može da kupi hard disk od 250GB, 500GB ili 1TB. Želite da prodate najveći hard disk jer on košta više, što znači više novca za Vas. Vaš kupac dolazi sa idejom da želi da potroši što manje novca. Nećete daleko dogurati ako mu jednostavno kažete da treba da potroši više novca, ako znate da on to ne želi. Umesto toga, morate podsticati ono što on želi: jeftinu opciju. Evo primera dijaloga:

Kupac: Možete li mi reći nešto o ovom hard disku od 250GB? Želim da budem siguran da mi on odgovara.

Vi: Koji kompjuter imate, i za koju vam je namenu potreban?

Kupac: Imam 2 godine star laptop sa Windows operativnim sistemom, i potreban mi je za skladištenje mojih fotografija. Imam oko 30GB fotografija.

Vi: 250GB je definitivno više nego dovoljno za skladištenje samo vaših fotografija, tako da dok god nemate još mnogo podataka koje biste skladištili na hard disku, trebalo bi da zadovolji vaše potrebe.

Poslednja rečenica usađuje sumnju u kupcu. Mogli biste čak i da dodate „veći hard disk bi Vam bio potreban samo ako biste želeli da budete u potpunosti sigurni da ćete imati dovoljno mesta u budućnosti“, ali to bi možda bilo malo preterano. Poenta je, ako se čini da Vam je samo bitan njihov interes, može biti lako navesti ih da misle da žele da da kupe još od Vas.

Još jedan podsetnik da  usađivanje ideja u nečiji um nije lepo. Iskoristite ove informacije da detektujete kada neko pokušava to Vama da uradi, a ne kao vodič da Vi to nekom uradite.

 

 

Autor: Adam Dachis

Prevela: Ivana Stojanović

 

Link: Kliknite ovde.

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *