Da li ste ovo već pročitali?

 

 

Psiholozi u frci

Kao i većina psiholoških pojava, i deža vu je kod psihologa izazvao najrazličitija objašnjenja. Sve je počelo kada je francuski filozof i istraživač Emil Borjak skovao ovaj termin 1876. godine, dok je psihologija kao nauka još uvek bila vrlo mlada. Zagovornici psihičkih fenomena su odmah ovu pojavu povezali sa fenomenom prošlog života, dok su tada prvi psiholozi raspravljali o različitim teorijama kako bi objasnili ovu pojavu. Po Frojdu opažana situacija ima veze sa potisnutim željama i fantazijama, po Oberndorfu sa odbrambenim mehanizmima, dok su je neki psihoanalitičari pripisivali budnom snevanju, odnosno ostatku sna.

 

Još problema

Teorija koja se najduže održala kaže da deža vu nastaje pri opažanju neke pojave kada mozak informaciju, umesto u kratkoročnu, odmah prebaci u dugoročnu memoriju. Onda se nama čini da nam se to već dogodilo i da znamo šta će se tačno sledeće dogoditi. Ali i ova teorija ima svojih mana. Nju je osporio Flerti Kreg, neuropsihijatar i psiholog za savetovanje u medicinskom centru Herši, istraživajući ovu pojavu na slepim osobama i tvrdeći da je bar jedna slepa osoba doživela deža vu, uključujući samo čulo sluha, mirisa i dodira. Ali tada ovu pojavu sigurno ne bi mogli da nazivamo deža vu, nego deža senti (deja senti – već osećano), deža entendi (deja entendi – već čuto, oslušnuto), deža veki (deja vecci – već doživljeno), ili deža vizite (deja visite – već posećeno).

 

 

Ostale „deže“

Deža veki, odnosno već doživljeno je pojava koja se najčešće poistovećuje sa najpoznatijom deža vu-om. Razlika i jeste u sasvim malim nijansama. Deža veki je kada osetimo da nešto što u datom trenutku radimo, govorimo je nešto što smo već nekad radili ili govorili, juče ili pre više godina. Sve nam je poznato i doživljeno, lica, predmeti, okolnosti. Racionalisti imaju objašnjenje u svom stilu: „Nije se to desilo tebi, gledao/la si na televiziji“, „Ne spavaš dovoljno“, „Smanji to pivo“.

Deža senti (već osećano) je isto to samo na čisto emocionalnom nivou, bez okruženja. Ovakve senzacije su posebno „opasne“ kada su ljubavne veze u pitanju, susret sa „već osećanom osobom“ može da uzdrma i najčvršće bračne zajednice. Ovu pojavu ljudi mnogo ređe pamte.

Simptomi deža etendija veoma su bliski simptomi već doživljenom. Sve je isto osim što se dešava na nivou sluha. Kod već čutog čovečija iluzija je da može da nastavi zvuk za koji misli da je već čuo, na primer, ako neku pesmu čuje prvi put, a misli da je već čuo biće ubeđen da zna svaki sledeći stih koji nadolazi.

Razlika između već viđenog i već posećenog je, po Jungu, da objekat za koji mislimo da smo već posetili postoji neki sličan koji jesmo posetili.

 

Ostali „vu-ovi

Kako bi ova materija bilo još komplikovanija i ponašanje mozga još manje razumljivo, postoje pojave koje su suprotne od deža vu-a. Osećanje da nešto ili nekoga nikad niste videli, iako jeste, u psihologiji se naziva žame vu (franc. jamais vu – nikad viđeno). Kris Mulen, sa Univerziteta u Lidsu, zatražio je od 95 volontera da napišu „vrata (door)“ 30 puta u 60 sekundi. Objavio je da je 68 odsto dobrovoljaca pokazala žame vu simptome, npr. počinju da sumnjaju da je “vrata” prava reč.

Pojava od koje studenti često pate na ispitima, u našem narodu poznata je kao „na vrh mi jezika“, a u psihologiji se koristi francuski termin – presque vu. Kada nam je nešto na vrh jezika imamo osećaj kao da je u pitanju otkrovenje, ali se retko kada setimo informacije koja nas muči. Oba ova fenomena se povezuju sa bolestima kao što su amnezija i epilepsija.

 

Zanimljivosti

  • Vrlo malo ljudi je osetilo deža vu samo jednom. Kome se jednom desi, u većini slučajeva, zadesiće ga ponovo.
  • Pokreću je opšte okolnosti, mada je izgovorene reči mogu izmamiti. Ređe pogađa pripadnike konzervativne politike i vernike.
    • Najčešće se dešava:
      • prepodne ili uveče, i to pri kraju nedelje
      • unutra ili tokom rekreacije i u društvu prijatelja
      • kod osobe u adolescenciji
      • kod ljudi koji puno putuju i pamte svoje snove
      • kod ljudi sa visokim obrazovanjem i visokim primanjima.

 

Još malo zanimljivosti

Kada je Vajlder Penfild izveo svoj čuveni eksperiment 1955. godine, u kom je električno stimulisao temporalne režnjeve učesnika u eksperimentu, otkrio je da oko 8% učesnika iskusilo „sećanja”. On je pretpostavio da je izazvao stvarne uspomene. Oni su imali i halucinacije. Tako da bi ovo mogli svrstati u prvi veštački stimulisan deža vu.

 

 

Nikola Bešlić




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *