’Ladno al’ standard i još po nešto!

Nagrada za to, ali ujedno i dodatna motivacija, bila je stipendija matične katedre i Švedskog Instituta za jezike – Meet Sweden, nakon druge godine fakulteta. Tada sam po prvi put imala priliku da se tokom leta i lično upoznam sa stvarima o kojima sam na fakultetu slušala, kao i da usavršim znanje jezika. Mesto Aksval (Axvall), inače mirno naselje u centralnoj Švedskoj, i tamošnja Visoka narodna škola (Folkhögskola) gde se održavala nastava, bili su tokom deset dana domaćini 40 studenata iz različitih delova sveta – od Kine i Rusije, do SAD, uključujući i Srbiju, koju sam ja predstavljala. Iako se radilo o relativno kratkom periodu, časovi su bili intenzivni i sadržajni, zastupljeni tokom prvog dela dana, dok su kasniji, popodnevni termini bili namenjeni za aktivnosti malo zabavnijeg karaktera – društvene igre i međusobno upoznavanje, često kroz tematske večeri.

Fokus je bio na učenju jezika, ali s osvrtom na društvene prilike i teme iz kulture. Radili smo, takođe, jednu vrstu istraživačkih radova, koje smo naknadno prezentovali. U tu svrhu, bili smo podeljeni u grupe i obilazili različite institucije – lokalni vrtić, jedan od najčuvanijih zatvora u Švedskoj, sigurnu kuću za žene i dom za stare u obližnjem gradu Ševde (Skövde). Time smo, između ostalog, stekli detaljniji uvid u funkcionisanje njihovog društva – od najmlađih do najstarijih, ali se i osvrnuli na prava i slobode svakog pojedinca, čemu se u Švedskoj poklanja dosta pažnje.

Svakodnevna spontana komunikacija isključivo na švedskom bila je i više nego značajna svim studentima. Predavanja su bila jako dobro koncipirana i puno toga interesantnog se moglo videti prilikom organizovanih izleta. Ono sa čime se svako od nas vratio kući i što je upotpunilo utiske o boravku u Aksvalu, jeste slika Švedske kao jedne uređene i izuzetno raznovrsne zemlje. Vreme koje sam provela u Stokholmu, Geteborgu i još nekim gradovima, nakon stipendije, samo je bila dodatna potvrda tome.


Njena specifična arhitektura koja otkriva bogatu istoriju, prepoznatljive crvene drvene kućice na svakom koraku i netaknuta priroda je nešto što svakom odmah upadne u oči. Oni koji su ljubitelji tropskih vrelina i jakog sunca bili bi verovatno donekle razočarani. Šveđani, s druge strane, uživaju u svakoj prilici da se na 22° C osunčaju i okupaju u nekom od mnogobrojnih jezera. Nas, koji smo upoznati sa čuvenom skandinavskom izrekom da „nema neadekvatnog vremena, samo neadekvatne garderobe“, to i nije previše začudilo.

Ljudi su opušteni, bez predrasuda, fokusirani na svoje živote umesto na tuđe, ali samo u onom pozitivnom smislu. Mnogi ih zbog toga smatraju distanciranima ili nedruželjubivima, što nije moj lični utisak. Uvek će vam ljubazno dati informaciju koja vam treba i uputiti vas kuda da idete, na švedskom ili jako dobrom engleskom. Nemojte se začuditi ako vam u njihovom Turističkom birou ponude gomilu besplatnih mapa za snalaženje po gradu, pošto većina Srba, rekla bih, jeste, nakon što su se po prvi put našli u Švedskoj. Sve je jako lepo organizovano i olakšano za posetioce od trenutka kada kroče na njihov aerodrom.

Cene su, očekivano, više nego kod nas, pogotovo u prestonici. Prehrambene namirnice su skuplje, u odnosu na ostale proizvode. Za studente koji bi da se reše ”poroka”, boravak u Švedskoj bi bio idealan ”tretman”, pošto su cene alkohola i cigareta drastično veće nego u Srbiji. Noćenje u hostelu, npr. u Stokholmu, košta u proseku oko 30 evra, zavisno od lokacije. Jedan od meni zanimljivijih bio je hostel na gradskom ostrvu Longholmen (Långholmen), koji je ranije korišćen kao zatvor. Iako je preuređen, sobe, odnosno ćelije, zadržale su svoj prvobitni oblik, pa mi je noćenje u njima bilo jedno od neobičnijih iskustava u Švedskoj.

Mnogo je toga osim standarda, što izaziva divljenje kada je Švedska u pitanju. Država blagostanja u kojoj svi imaju jednaka prava, slobodu misli i izražavanja, upakovana u spoljašnjost punu kontrasta, može ponuditi puno pojedincu, ali treba imati na umu da su upravo sami Šveđani, svojim načinom razmišljanja i života, stvorili državu u kojoj žive – ljudi poput Karla fon Linea, Alfreda Nobela, Ingmara Bergmana, Grete Garbo, Astrid Lingren i mnogih drugih. Svakako je u pitanju zemlja pomalo skupa za naše prilike, ali mnogima može poslužiti kao uzor i navesti ih da preispitaju svoje stavove. Svidela se nekome ili ne, sigurno je da ova severna zemlja nikog neće ostaviti ravnodušnim. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog neobičnih znakova pored puta i bitnih poruka koje nose.

 

 

Milica Stojković

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *