Poštovati pravila ili ne?


Jack Welch

Imenovan “menadžerom veka” 1999. godine od strane Fortune Magazine-a, Jack Welch je možda najprepoznatljiviji po modernizaciji General Electric-a, smanjenju nivoa upravljanja sa  29 na samo 6, zatvorenom tipu poslovanja i otpuštanju značajnog dela njemu podređenih. Uprkos njegovim žustrim i naizgled drskim taktikama (zbog otpuštanja velikog broja ljudi radnici su ga zvali “Neutron Jack”), on je povećao vrednost General Electric-a sa 12 milijardi na 280 milijardi američkih dolara što ujedno predstavlja i najveći napredak za bilo koju kompaniju. On je takođe bio među prvima koji su zagovarali ideju neformalnosti u poslovanju.

 

Steve Jobs

Kao suosnivač kompanije Apple i predsednik američkog filmskog studija Pixar, Steve Jobs premašuje Silikonsku dolinu (region poznat po najvećim svetskim korporacijama) kao neko ko se ne pridržava slepo pravila, svojom umetničkom crtom, kao i ulogom uspešnog poslovnog menadžera. Fortune Magazine mu dodeljuje epitet “globalnog kulturnog gurua” odgovornog za promenu pravila igre i načina na koji svet funkcioniše. Ipak, Steve Jobs je bio kritikovan zbog svog superiornog stava, preuzimanja zasluga njemu podređenih, otpuštanja zaposlenih u naletima besa i velikog broja sitnih prekršaja poput parkiranja svog Mercedesa na mesto predviđeno za hendikepirane. Njegova neto imovina se procenjuje na preko 20 milijardi američkih dolara.

 

 

Sir Richard Branson

1972. sa samo 20 godina Richard Branson otvorio je svoj prvi Virgin record store i potpisao prvi ugovor sa Mike Oldfieldom. Oldfieldov album “Tubular bells” je objavljen naredne godine i prodat u milionima primeraka postavši klasičan dokument elektronske eksperimentalne muzike. Pet godina nakon toga, Branson je potpisao ugovor sa Sex Pistolsima, stubom osloncem britanske pank scene koja je odbačena od strane skoro svake izdavačke kuće u Engleskoj. Zahvaljujući svojoj harizmi pojavljivao se u nekoliko najpopularnijih TV serija uključujući Friends i Baywatch. Ako ništa drugo, Branson je dokazao da čovek može da bude jedan od najbogatijih i najpoznatijih ljudi na svetu, a da opet ostane sasvim opušten i prirodan.

 

 

Sam Walton

Na kraju svoje autobiografije Sam Walton napisao je da je najvažnije pravilo u biznisu zapravo prekršiti sva pravila. On je još rekao: “Oduvek sam se ponosio time što sam kršio tuđa pravila, i uvek sam favorizovao one koji su odbijali da se pridržavaju mojih pravila.” Njegov inovativan i odvažan pristup poslu proširio se na ostatak sveta pomoću trgovinskog lanca Wal-Mart, koji je zamenio Exxon kao najveću svetsku korporaciju 2002. godine.

 

 

 

Bill Gates

Poznato je da je najbogatiji čovek na svetu neko ko je odustao od fakultetskog obrazovanja. Umesto da nastavi svoju edukaciju na prestižnom Univerzitetu Harvard, Bill Gates odlučuje da rizikuje i da se u potpunosti posveti tada malom poslu zvanom “Microsoft” koji je osnovao zajedno sa svojim školskim drugom Paulom Allenom. Menjanjem pravila softverskog razvoja, ustanovio je softversku industriju kakvu poznajemo danas.

 

 

Donald Trump

Kao samo-stvoreni milijarder i mogul u nekretninama, Donald Trump je smatran čovekom koji stvara pravila. I među Trumpovim pravilima za uspeh nikako nećete naći reči: poniznost, velikodušnost ili saosećanje. Kao nemilosrdan šef, Donald Trump je kulturna ikona i jedan od najpoznatijih ljudi u svetu. Upoređujući Donalda sa početka njegove slave i onog kakav je sada, nije teško primetiti da gaji izrazito oštriju sliku o sebi. Način na koji Trump razmišlja kada je reč o poslovanju, njegova slava i bogatstvo ne utiču toliko na poslovne odluke i sklapanje poslova, koliko utiču slika “zahtevnog poslovođe” i visoko profilirani život (uključujući medijski propraćen razvod sa Ivanom Trump i skandalozan seksualni život sa slovenskim supermodelom Melaniom Knauss koja je kasnije postala njegova žena).

 

 

Henry Ford

Osnivač Ford Motor kompanije, inovator modernog automobila i pokretne trake i najkarakterističnije – itekako nekonvencionalan poslovni lider. Henry Ford se suprotstavio vremenu u kojem je živeo (kao i investitorima) insistirajući na proizvodnji pristupačnih automobila za masovno tržište. On je plaćao zaposlenima mnogo više nego što je bilo uobičajeno u to vreme stvarajući ono što je nazivao “podsticajnom nadnicom” čime je privlačio i čuvao posvećenu radnu snagu. Zagovaranjem velferizma Ford je neuobičajeno zalazio u živote svojih zaposlenih zahtevajući od njih da žive u skladu sa pravilima njegovog “sociološkog odseka” koje je kontrolisalo čak i način na koji radnici provode svoje slobodno vreme. Njegovi poslovni rizici su se isplatili i Ford Motor kompanija je pomogla u definisanju savremenog pejzaža.

 

 

 

Ray Kroc

Ray Kroc nije otvorio prvi McDonald’s restoran. On je samo pretvorio mali, porodični drive-in u globalnu franšizu vrednu nekoliko milijardi dolara. Kao i kod Henry Forda pre njega, Krocova genijalnost ogledala se u tome da kvalitetnim proizvodima pronađe put do masovnog tržišta. Reformisao je restoransku industriju uvodeći striktne smernice o tome kako se njegovi produkti proizvode i prodaju. On je pretvorio prodaju hamburgera u nauku, čak su i vlasnici njegovih franšiza osvojili “diplomu u hamburgerologiji” na treningu McDonald’s instituta. Ipak, za razliku od Forda, Kroc je bio kritikovan zbog toga što je svoje zaposlene plaćao što je manje mogao i bio je optuživan da je pokušavao da zaobiđe zakone o minimalnoj plati.

 

 

Jim Buckmaster

Uprkos ogromnoj popularnosti, Craigslist nije dobio mnogo poštovanja kao biznis. Deo razloga je to što su uglavnom usluge malih oglasa besplatne i time izbegavaju sakupljanje profita. Sve u svemu, Craigslist se ne takmiči aktivno u poslovanju. Direktor Craigslista, Jim Buckmaster, kaže da je ključ njihovog uspeha “antikomercijalni” vrednosni sistem zasnovan na tri ironije:  “ironija nebrendinga, neprofitabilnosti i nekonkurentnosti”. Umesto da idu za što brže zarađenim profitom kao ostale novoosnovane kompanije, Craigslist je preživeo internet krizu (dot-com boom and bust) pružajući usluge na što jednostavniji i neposredniji način.  Bucksmaster kaže: “Definitivno smo jedinstveni u internet industriji, oduvek smo i bili. Mnogi su nas ismevali, naročito za vreme internet krize. Većina tih ljudi je sada bez posla.”

 

Michael Dell

Smatra se jednim od najvažnijih inovatora kompjuterske industrije. Michael Dell je prkosio klasičnom načinu trgovine preskačući posrednike pri prodaji i omogućavajući potrošačima direktnu kupovinu putem telefona ili mejlom. Odustao je od fakulteta, posvetio se poslu, sada je plasiran među tri najbolje plasirane PC kompanije i jedan je od najbogatijih ljudi na svetu (kada bismo uporedili njegovu i i neto imovinu Donalda Trumpa, njegova bi bila 6 do 7 puta veća). Neki od njegovih konkurenata su pokušavali da primene njegov jedinstven model poslovanja u svom poslovanju, ali bez mnogo uspeha. Dobio je mnoga priznanja poput: “Man of the Year” od strane PC magazine-a, “Top CEO in American Business” od Worth-a, i “Entrepreneur of the Year” od Inc. magazine-a.

Prevela: Gordana Bojanić

Izvor: http://www.businesspundit.com/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *