‘‘Detachment‘‘: Emotivno vs. Patetično

patos (grč. pascho patim, pathos patnja, bolest)
patnja, bolest; bolesno stanje, naročito duše; strast, strasna uzbuđenost; strasna uzvišenost i dirljivost u izrazu i govoru, velika osećajnost govornika ili pesnika, čuvstvenost, toplina, žar, polet, zanos; strastan i zanosan govor u drami, naročito u tragediji; svaki viši način izražavanja.

Emotivnost (lat emovere uzbuditi, nlat. emotivitas) sklonost uzbuđivanju i uzrujavanju, osećajnost, uzbudljivost, up. emocionalnost

Patetično i emotivno ? Patetično ILI emotivno? Patetičnost vs. Emotivnost ? Uvek otvorena i aktuelna pitanja. Ova dva epiteta, toliko često korišćena u savremenoj kritici (literalnoj, filmskoj, pozorišnoj, itd) zaslužuju  jasne teorijske definicije na samom početku. Ukoliko se osvrnemo na njih, shvatamo da suštinski ne postoji velika razlika u tumačenju ova dva pojma. Njihov zajednički sadržilac  je težnja ka uzbuđivanju, osećajnost, snažne emocije poput zanosa, strasti, tuge.

Hvala Milanu Vujakliji i Leksikonu stranih reči i izraza na razrešavanju brojnih etimoloških i leksičkih dilema u životima studenata, pa i mene, ‘’pisca’’ narednih redova. Međutim, moramo uzeti u obzir i kolokvijalno značenje ovih pojmova, tj drugu stranu medalje, koju gospodin Milan nije mogao da predvidi. Koje su Vaše prve asocijacije za patetiku i patetično? Kasandra? Ljovisna? Rosalinda? Ili možda Miris kiše na Balkanu i Sulejman Veličanstveni? Činjenica je i opšte mesto da patetično danas ima negativnu konotaciju i uglavnom se vezuje za predvidivost i izveštačenost. U (životnoj i umetničkoj) praksi patetično je neprirodno i lažno izazivanje emocija kod ljudi, uglavnom kroz pokušaje glumatanja.

Zašto ovoliko redova posvećenih emocijama i patetičnosti, sigurno se sad pitate? (ukoliko ste istrajno nastavili sa čitanjem kritike). Na ovo me je inspirisao nedavno odgledani film ‘’Detachment”(2011),  reditelja Toniy Key-a. Biću slobodna da 97 minuta filma sažmem u definiciju pojma emotivno. Da, emotivno je prava reč, bez preterivanja i lažnih epiteta. Ali, kako svaki dobro obavešten kritičar, moram se prvo osvrnuti na neke osnovne i opšte informacije o filmu, pre nego što nastavim sa daljom analizom i primenom pojma emotivno na ovom umetničkom primeru. Ne znam da li vam imena reditelja, glumaca, scenarista i produkcijskih kuća nešto znače, ali mislim da od viška glava ne boli-da nastavim u poetičnom duhu.

Reditelj Toniy Key poznat je po ostvarenju American History X (1998), kontroverznom i emotivnom filmu o dva brata koja se trude da žive i prežive  u L.A, gradu koji je ispunjen rasnom segragacijom i nasiljem (http://mubi.com/films/american-history-x). Još jedan odličan film, poodavno odgledan, ali svakako preporuka za one sa jačim stomakom i realnim porivima. Sličan rediteljski stil uočava se i u filmu ‘’Detachment’’, u kojem glavnu ulogu tumači jedan od meni omiljenih glumaca Adriena Brody. A, evo ukratko sižea priče, nadam se dovoljno da vas zainteresuje da pogledate film.

Naizgled šablonska filmska priča- privremeni profesor dolazi u jednu američku srednju školu ispunjenu nasiljem i mržnjom, pokušavajući da promeni atmosferu u razredu i samom okruženju.  Na svom poslu on je emotivan, brutalno iskren i  često surov u osvešćivanju svojih učenika. Kako se film razvija on uspeva da uspostavi  blizak, intiman odnos, barem na kratko, sa jednom učenicom, koleginicom i maloletnom kurvom koju spašava od surovog života ulice. Lik profesora Henri Bartesa koga tumači Adrien Brody je Kamijevski junak, pun kontradiktornosti koji ostaju nerazjašnjene do samog kraja filma. On uspeva da se trenutno približi i uspostavi vezu sa svojim brutalnim i agresivnim tinejdž učenicima. Na njegovom mestu bi mnogi iskusniji profesori odavno odustali. Sa druge strane, privatno i lično ne želi ili ne može da se dublje poveže ni sa kim, pa čak ni sa samim sobom. Da li Vam je poznato ovo stanje? Da li je u pitanju odbrambeni mehanizam kojim se svi manje-više svesno služimo u pojedinim trenutcima ili možda čitav život? Kompleksnu intimnu priču povezanu sa kritikom edukatvnog sistema Amerike reditelj je ispričao mešajući dokumentarističku, monološku formu, filozofske teme Alberta Kamija i zanimljive, dečije animacije.

Granice između emotivnog  i patetičnog vrlo su tanke, i potrebno je veliko rediteljsko umeće i sposobnost ne skliznuti u ovo drugo. Da, ovo je film koji će Vas dotaći (ukoliko to želite). Možda ćete zaplakati u nekom trenutku. Ja jesam. Da li me je dirnula iskrenost  i nepatvorenost  emocija ili je u pitanju bio PMS? Nemam precizan odgovor. Ukoliko volite surove i sirove, hiper-realne filmove koji se bave društveno angažovanim temama kroz individualne priče, onda biste mogli da se izlogujete sa Facebook-a i email-a na nekih dva sta i pogledate Detachment iliti na srpskom Otuđenost.

Više o filmu>> http://www.imdb.com/title/tt1683526/  http://mubi.com/films/detachment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *