Biciklizam

Korak po korak, pa točak

Ne postoji dan kada se vozite gradskim prevozom, a da ne pomislite koliko su spori, kolika je gužva u autobusu i kako bi rado hteli da to promenite. Verovali ili ne, moguće je promeniti svoje prevozno sredstvo i zameniti ga nečim mnogo zdravijim za vaš život – biciklom. Za nastanak prvog bicikla se veruje da je bio u 19. veku i da ga je konstruisao Mikelanđelo. Nije imao točkove već se samo gurao, slično kao trotinet. Njegova osnovna namena bila je da se čovek preveze od tačke A do tačke B, međutim, danas je mnogo više od toga.

Pariz, London, pa Beograd?

Danas je to sport, organizuju se različite manifestacije kojima se promoviše vožnja bicikla kao jednog od oblika prevoznih sredstava. U Parizu se, na primer, bicikli iznajmljuju svakodnevno i  ovaj vid prevoza je aktivno počeo da se primenjuje od 2007. godine. Imao je nameru da smanji gužve u saobraćaju i metrou. Iako je bilo dosta skeptika, Velib je ipak uspeo i postao atraktivan, kako među Parižanima tako i među turistima koji ovu francusku prestonicu najviše opsedaju leti. Zahvaljujući brojnim stazama i preko 800 stanica koje postoje u gradu, kao i preko 10.600 bicikala koji stoje na raspolaganju – ova ideja je uspela. Dnevno se iznajmi oko 70.000 bicikala. Naravno problemi postoje, kao što su, na primer, krađe kojih je bilo preko 200, mada kažu da je grad to predvideo. Putem kojim je pošao Pariz, nastavio je i London. Godine 2010. London uvodi bicikl kao jedan od prevoznih sredstava. Uvedeno je oko 300 stanica i oko 6.000 bicikala. Izgrađene su biciklističke staze koje su označene jarko plavom bojom, kako bi se istakli delovi  predviđeni za bicikliste. Do sada su označene samo 2 staze od 12 kilometara, a do 2015. godine  očekuje se 10 staza.

U Beogradu je ova promocija počela ove godine. Naime, u julu ove godine, na osnovu ideje Parking servisa, započeta je ideja ,,Parkiraj i bicikliraj”. Ta usluga omogućava svakom vozaču da postane korisnik nove kartice uz pomoć koje, po ceni od 650 dinara, može da preuzme i koristi električni bicikl. Naravno cilj je da se rasterti saobraćaj. Punkt se nalazi kod Sava Centra i na raspolaganju su 32 bicikla na struju koji mogu da razviju brzinu i do 25 kilometara na čas. Naš grad je za sad uspeo toliko!

Ko vozi, a ko ne

Rezultati istraživanja su pokazali  da je biciklizam sport kojim se srednjoškolci najčešće rekreativno bave. Interesantno je da je polovina njih izjavila kako bi koristila bicikl kao prevozno sredstvo na putu do škole.
Studenti i zaposleni, nažalost, retko voze bicikl, a kao najčešće prepreke u korišćenju bicikla kao glavnog prevoznog sredstva, sve tri grupe ispitanika ističu bezbednost u saobraćaju i nedostatak biciklističkih staza.
Istraživanje je pokazalo da je u Beogradu vožnja bicikla popularna rekreativna aktivnost, ali da samo mali procenat građana koristi bicikl kao prevozno sredstvo.

Dum spiro spero!

Podaci kažu da u Beogradu postoju 65,5 kilometara staze. Dve najduže staze se protežu duž Savskog i Zemunskog keja i postoji jedan lift na Brankovom mostu. Punktovi za iznajmljivanje bicikala nalaze se na Adi Ciganliji, SC ,,Milan Gale Muškatirović”, kao i na Zemunskom i Savskom keju.

IbikeBelgrade je biciklistička tura koja kreće iz centra Beograda, vozi se Savom do Novog Beograda, potom Dunavom, a zatim preko Novog Beograda do Ade Ciganlije. Tura je dugačka 30 km. Vožnja traje 4 sata uključujući i pauze,a cena iznosi 1.500 dinara.

Staza A:

Marina “Dorćol” na obali Dunava – obala Save – Ada Ciganlija, 7.5 km

Staza B:

Hotel “Jugoslavija” – obala Dunava i Save – Blok 45

Ove dve staze se spajaju na Brankovom mostu, gde se nalazi i lift za bicikliste.

Staza C:

Oko jezera na Adi Ciganliji, 8 km

Takođe, značajna je i organizacija Bicikliraj Beogradom koja često organizuje vožnje po centru grada i predstavlja jednu od lepih akcija kojom se promoviše biciklizam u Beogradu i omogućava učesnicima da se voze biciklom po trasama kojima obično saobraća gradski prevoz i automobili. Treba spomenuti i organizaciju Ulice za bicikliste. Oni svake subote (naravno, kad je lepo vreme), organizuju Kritičnu masu. Kritična masa omogućava svim zainteresovnima da se okupe i voze zajedno po ulicama Beograda, paralelno sa ostalim vozilima. Cilj ove organizacije je da podigne svest građana o prisutnosti biciklista, kao i to da su oni ravnopravni učesnici u saobraćaju.

Sve u svemu – ovo je početak razvoja. Naravno, svaki početak je težak i ne treba gubiti nadu, jer možda i Beograd jednog dana dobije ono što danas imaju Pariz i  London!

Izvor fotografije: www.sportske.net

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *