Intervju sa organizatorima EuroBelgrade-a

Zasigurno velika većina studenata iz Evrope zna za internacionalne studentske sportske turnire iz serije ,,Euro’’. Tako se dobro poznatim, velikim turnirima EuroValencia, EuroMilano i drugim, 2011. godine priključio i EuroBelgrade. Celu priču oko organizacije turnira, povukla je mala grupa studenata sa Fakulteta organizacionih nauka, koji su kao sportisti predstavljali svoj fakultet na gore navedenim turnirima, uočivši na istim sve prednosti i nedostatke. Okupivši tako svoj tim, počeli su sa organizacijom, koja je trajala više od godinu dana. Ideja o turniru, koji će nadmašiti sve ostale Euro turnire, urodila je plodom. Trojica sportista koji su bili deo organizacionog tima, koji nam je doveo EuroBelgrade, dele sa nama sva iskustva, uspehe, ali i probleme koje su imali u organizaciji ovog velikog turnira.

 

Ivan Vilus

Kako ste došli na ideju da se organizuje ovaj turnir?

Kao studenti FON-a i članovi sportskih ekipa, imali smo priliku da putujemo na veliki broj turnira u Evropi i svetu. Takođe, učestovali smo i na dva domaća turnira ove vrste u Beogradu. S obzirom na činjenicu da studiramo organizacione nauke, odmah smo uočili sve dobre i loše strane do tada viđenog i shvatili da bi trebalo da napravimo FON-ov turnir, najbolji u zemlji, a i šire. Na ovu ideju je prvi došao Vladimir Stanković, bivši student FON-a i kapiten odbojkaške ekipe. Uz kraće konsultacije sa Albertom Tangetijem, organizatorom najvećeg turnira u Evropi, EuroMilana, usledio je poziv u komitet svih turnira Euro serije i sam sastanak komiteta koji je bio održan u Milanu, a na kome smo mi bili prisutni. To se može smatrati začetkom cele ove ideje.

Kako ste okupili tim?

Kao što već pomenuh, sama ideja je potekla od Vladimira Stankovića koji je uputio poziv Matiji Protiću i meni da se priključimo osnivanju turnira. Na naš predlog, ekipi su se priključili Komazec Stefan i Vujović Jovan, kao ljudi, po svojim kompetencijama, neophodni za celu ovu priču, da bi par meseci kasnije, tu čast imao i Nikola Golubović. Tada je kompletiran ceo tim ljudi koji su osnovali studentsku organizaciju EuroBelgrade.

Koliko dugo su trajale pripreme?

Na samu ideju smo došli znatno ranije ali za početak priprema za EuroBelgrade 2011 može se smatrati kraj oktobra 2010. Što će reći, pripreme su trajale 12 meseci.

Najveća prepreka u organizaciji bila je…?
Prepreka je bilo puno, ali jedna od najvećih je sigurno turnir ove vrste koji je takođe krenuo sa FON-a pre par godina, ali se profitno orijentisao i postao privatan biznis. Samim tim, trebalo je ubediti upravu fakulteta i sve ostale ljude u dobre namere i motive osnivanja još jednog turnira u Beogradu i to opet, ispred FON-a. Na svu sreću, naišli smo na razumevanje i dobili odrešene ruke na čemu smo veoma zahvalni profesorki Nevenki Žarkić Joksimović i dekanu fakulteta profesoru Milanu Martiću.

Sigurno je nekada bilo neslaganja dok ste radili. Kako ste prevazilazili te “probleme”?

U suštini većih neslaganja nije bilo. Ukoliko je i bilo nekih rasprava, sve je rešavano  na konstruktivan način. Sama činjenica da smo svi jako dobri drugovi bili i pre organizacije turnira, značajno nam je pomogla u komunikaciji i tu nije bilo problema.

Stefan Komazec

Šta je to što ne učimo na fakultetu, a vi ste naučili tokom organizacije EuroBelgrade-a?

Većina aspekata organizacije bilo kog specijalnog događaja je pokrivena određenim predmetima na FON-u. Međutim, postoje stvari koje jednostavno moraju da se dožive u praksi. Tu pre svega mislim na rad sa ljudima u timu, bilo kao vođa tima, bilo kao član. Sa druge strane, rad na organizaciji ovako velikog događaja je izuzetna prilika da se studenti upoznaju sa poslovnom klimom u Srbiji, koja je prilično drugačija nego što piše u knjigama.

Na šta ste potrošili najviše vremena tokom priprema (koji uslov, koji aspekt organizacije je “tražio” najviše vremena)?

Najvažniji deo svakog turnira su njegovi učesnici, pa samim tim bi promovisanje turnira među stranim studentima trebalo da oduzme najviše vremena. Potrebno je približiti turnir stranim studentima kako bi shvatili da je jedan od najboljih u Evropi i kako bi izabrali baš Beograd kao sledeću destinaciju, što uopšte nije lak zadatak imajući u vidu da mogu da se odluče da sačuvaju sredstva za putovanja na turnire u Valensiji, Parizu, Milanu…

Kako ste rešavali probleme koji su nastajali tokom turnira? Da li se desilo nešto što uopšte niste predvideli?

Tokom turnira, kada se dese nepredviđene stvari, najbitnije je da se deluje brzo. Nekada je nabolja odluka ona koja je nabrže donesena. Zato članovi organizacionog tima tokom tri dana turnira imaju slobodu da sami donose odluke, bez konsultovanja koje bi oduzelo vreme. Kao primer koji ilustruje složenost i nepredvidivost događaja, možemo navesti  da koliko god se trudili, nikad ne znate sa sigurnošću koliko će se ekipa pojaviti u Beogradu tog jutra kada počinje turnir. Tako da vi morate da imate više rasporeda, nekoliko ekipa u “rezervi”, eventualne dodatne termine…

Koliko vam je ovaj turnir pomogao u daljoj karijeri?

Smatramo da je ova vrsta turnira najkompleksniji studentski događaj koji može biti organizovan, imajući u vidu broj učesnika, trajanje, različite termine dolazaka, različite vrste smeštaja učesnika, kao i broj različitih sportova. Kao takav, naravno da je predstavljao neprocenjivo iskustvo svima koji su uložili mesece rada u organizaciju. Konkretnu vrednost ovog turnira možemo videti i u činjenici da se svih 5 studenata organizatora prošlogodišnjeg turnira, zaposlilo u periodu od samo nekoliko meseci nakon turnira, neki čak i pre nego što su završili fakultet. Organizacija turnira EuroBelgrade im je bila jedna od glavnih stavki u biografiji i poslodavci su prepoznali sposobnost ljudi koji su “izneli” takav događaj.

Jovan Vujović

Anegdota (sa turnira ili tokom priprema)?

Angedota je bilo na pretek. Čak smo napravili i internu “ATP listu” ljudi iz organizacije sa njihovim gafovima. Glasali smo, a pobednik je odneo zasluženu pobedu. Sledeće godine brani dosta poena (smeh). U pitanju je bilo obaveštenje koje je koordinator poslao volonterima tipa: “Budite svi u 18:45 ispred hotela, autobus polazi u 18:00h…”. Što se tiče prošlogodišnjeg turnira, najzanimljiviji je bio dolazak jednog Alžirca iz Londona, koji je sticajem okolnosti došao sam, u patofnama i duksu u sred oktobra, a jedino što je znao o Srbiji je da je Nemanja Vidić naš zemljak. Taj momak se danas kune u Srbiju.

Na koji način ste zainteresovali učesnike iz drugih zemalja za ovaj turnir?
Glavne tri stvari na koje smo se oslanjali u komunikaciji sa potencijalnim učesnicima iz inostranstva su interesantni i neotkriveni Beograd, povoljnost turnira u pogledu cena/dobijeno i pozitivan duh koji mladi ljudi iz Srbije nesebično dele. Društvene mreže kao kanal komunikacije smo iskoristili u potpunosti, čak su nam se javljali ljudi iz Malezije, Nigerije i još nekih egzotičnih zemalja. Mislim da smo uspeli da ispunimo u potpunosti njihova očekivanja.

Možete li nam reći nešto više o njihovim utiscima?

Utisci nam stižu u vidu mail-ova i FB poruka. Malo, malo pa se neko priseti provoda koji je imao u Beogradu, pa okači na Wall neku ludu poruku kako im nedostaje cela ova priča. Takođe, za vreme turnira uverili smo se koliko uživaju u našoj prestonici. Na primer, klopa je jedna od stvari kojom su oduševljeni. Belom mesu iz Stepinog Vajata dodelili su epitet božanskog.

Koji ciljevi su predstavljali fokus organizacije?

Cilj kojim smo se vodili od samog početka je da studenti, odakle god došli, ponesu lepe uspomene kući. Pored dobro organizovanih sportskih nadmetanja i kvalitetnog provoda, trudili smo se da predstavimo našu zemlju, grad i ljude, gostima iz inostranstva, u pravom svetlu. I zaista, strani studenti su prijatno iznenađeni svime što su videli i doživeli ovde.

Šta volonteri mogu da očekuju od učešća na Euro Belgrade-u?

Volonteri mogu da steknu iskustva u organizovanju specijalnih događaja, budu deo velikog tima od oko 100 ljudi, upoznaju nove drugove/devojku, rade sa gostima iz inostranstva i sve u svemu super se zabave. Takođe, svako ko učestvuje u realizaciji događaja ima mogućnost da predloži nove i kreativne stvari, svako može da bude inicijator nove vrednosti. Tako je nastala i žurka u tramvaju, pokretna ludnica (smeh). Sva četiri dana turnira su bogato ispunjena i posle njih imate osećaj kao da je prošlo par nedelja. Neverovatno…

Koliko je bilo teško naći sponzore?

Imajući u vidu SEK-u i DEK-u, koje kompanije svakodnevno pominju, nismo ni mogli previše da očekujemo. Uglavnom, uspeli smo da obezbedimo stvari koje nemaju ni najpoznatiji evropski turniri, kao što su prevoz po gradu, grickalice, kafu, vodu, energetska pića, wi-fi, online prenos utakmica, Xbox u Fun zoni… Naravno, besplatno da koriste. Ima još dosta prostora gde možemo da napravimo interesantne koncepte i očekujemo da će saradnja sa kompanijama rasti iz godine u godinu.

[ratings]

1 Comment

  1. Samo je jedan Vladimir Neđo Nedeljković!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *