Mladen Čudanov: “Mozak je kao mišić, ako ga ne koristiš stalno, ulenji se i atrofira”

Mladen Čudanov rođen je 10.12.1978. godine u Kikindi. Tu završava osnovnu školu i gimnaziju. FON upisuje 1997.godine i završava ga 2002. godine na smeru za informacione sisteme sa prosečnom ocenom 9,42. Iste godine upisuje magistarske studije na smeru za menadžment. Takođe, te 2002. godine postaje saradnik, a od 2003. godine asistent na FON-u. Magistrira 2006. godine. Ali, ni tu se ne zaustavlja. Nastavlja sa svojim usavršavanjem na doktorskim studijama. Odbranom doktorske disertacije 19.10.2010. godine doktorira. Govori 2 svetska jezika – engleski i francuski.

Kako ste se odlučili za svoju profesiju? Šta Vas je najviše privuklo? 

Svakodnevni rad sa intelektualno vodećim delom populacije.

Koja iskustva iz perioda studiranja su Vam najvrednija?

Pored redovnog studiranja i vanserijskih predavanja, između ostalih profesora Dulanovića, Orlića, Devedžića (dovodio sam društvo sa drugih fakulteta da ih slušaju, a oni su kasnije dolazili i sami), najvrednije mi je iskustvo življenja u ratnom/posleratnom okruženju. To je jedinstveno iskustvo, koje jako teško možete da prenesete onima koji su bili uljuljkani u mir i dobrostanje, a može učiti čoveka rešenosti, snalažljivosti, optimizmu, upornosti i stoicizmu.

Već skoro 10 godina radite sa studentima. Koji aspekt tog posla najviše volite?

Vežbe u manjim grupama (zbog diskusije), primere koje daju studenti i njihove stalne podsticaje da se usavršavam.

Važite za jednog od najzanimljivijih i najboljih predavača na fakultetu. Šta mislite, šta Vas izdvaja od drugih?

Hvala najlepše. Iskreno, ne znam šta baš mene izdvaja – svi smo isti, samo na drugačiji način. Jako mi je lepo dok zajedno sa studentima radim svoj posao, a valjda je to obostrano.

Kako radite na svom usavršavanju?

Stalno čitam. Volim da delim literaturu na beletristiku, stručnu literaturu i naučne članke, i da se trudim da nijedna klasa ne ostane uskraćena. Nešto pomaže britkosti izražavanja i opštoj kulturi, nešto opštoj stručnosti i znanjima koja su lingua franca u datoj oblasti, a nešto da se drži korak sa najnovijim otkrićima. Mozak je kao mišić, ako ga ne koristiš stalno, ulenji se i atrofira. I onda ti je džabe što si proveo dve godine u teretani/biblioteci… pre tri godine. Kada dovoljno pročitam, pokušam i nešto da napišem. Žao mi je što i kod pisanja ne mogu da pratim svoje pravilo o podeli literature na tri klase, već samo trenutne uslove za izbor nastavnika Univerziteta u Beogradu, pa pišem gotovo isključivo istraživačke članke.

Takođe, trenutno pratim kurseve najboljih univerziteta i predavača na svetu. Oni su besplatno dostupni na sledećem sajtu i preporučio bih svim našim studentima da ih pogledaju.

Radili ste u Kini 6 meseci. Kako i koliko Vam je boravak tamo pomogao u karijeri?

Mnogo, više nego tri godine ovde. Morao sam da se udaljim od sistema da bih mogao bolje da ga spoznam.

Najveći utisak koji je Kina ostavila na Vas?

Moram da izdvojim dva utiska – veličina i različitost kulture. Oba su potpuno nepojmljiva dok ne vidite svojim očima.

Koliko se razlikuje sam studentski život u odnosu na Srbiju?

Proceduralno se mnogo razlikuje, jer ima manje mesta za improvizaciju, liči na neki internatski tip školovanja gde je definisano sve, od kurikuluma do slobodnih aktivnosti i ishrane. Suštinski, studenti u Kini su malo više rezervisani, posebno u odnosu sa nastavnicima. Ostalo je isto, jer i mi smo svi isti, samo na drugačiji način.

FON je jedan od najuspešnijih fakulteta, ali uvek može bolje. Šta bi trebalo da uradi FON, ili sami studenti kako bismo bili još uspešniji i bolji?

Mislim da bismo trebali da češće koristimo kao osnovnu literaturu najbolje svetske udžbenike. Njih su autori pisali ceo život, a naš profesor u najboljem slučaju može da posveti tom važnom zadatku jedan semestar, jer se mora baviti i mnogim drugim stvarima. Onda je normalno da će ti udžbenici biti bolji od onih koje mi koristimo. Trebali bismo da prilagodimo programe najboljih svetskih fakulteta u oblasti i da ih što više primenimo kod nas. Da praktično ocenimo koji programi najviše koriste studentima i tržištu rada, pa da ne trošimo snagu na ostale. Najvažnije je da se ne uspavamo na varljivim lovorikama uspeha, i da se ne zadovoljimo time što studentima pružamo najbolje u našem okruženju. Uz dužno poštovanje, i nije nam neko okruženje. Čitajte svetske časopise i vesti: Harvard Business Review, Wall Street Journal, Reuters vesti, Google Science News… Šta god da odaberete, ovu našu Srbiju će pomenuti jednom u šest meseci, ako i toliko. Zahvaljujući radu predhodnih i sadašnje generacije, mi možemo i bolje.

Preporuku studentima ću drsko pozajmiti od Kenedija. Ako možemo da obezbedimo zdrav sistem i podršku studentima, naši studenti ne bi smeli da pitaju šta fakultet može da učini za njih, već šta oni mogu da učine za svoj fakultet. Kada je sistem suštinski zdrav, sve što studenti učine za svoj fakultet, i dobro i loše, će im se kroz 4-5 godina višestruko vratiti.

Koji Vam je sledeći cilj u karijeri?

Opet, moram da navedem dva, drsko postavljena i teška, ali ostvarljiva. Da napišem istraživački članak sa nekim od najboljih autora u oblasti na svetu i da učestvujem u nastavi na nekom od najboljih svetskih fakulteta.

Da li imate neki poseban savet za naše studente?

Moderan svet je, kao džungla u pričama Edgar Rice Burroughs-a, prepun lepota, ali i opasnosti. Čini mi se da u odnosu na džunglu, a posebno na svet pre 50 godina, i jednog i drugog ima više. Možda mi moramo da budemo pažljiviji nego generacije pre nas kada biramo čime ćemo ispuniti živote.

Pročitajte još:

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *