Nenad Božidarević: “Svetske firme znaju da u Srbiji ima kvalitetnog kadra”

Nenad Božidarević rođen je 3. decembra 1990.godine u Beogradu. Još kao dete je pokazivao interesovanja za prirodne nauke i računare. Već u osnovnoj školi je učestovao na takmičenjima iz matematike,  a u kasnijim razredima i iz hemije i fizike. Upisuje Matematičku gimnaziju i nastavlja sa učešćem na takmičenjima. Godine 2009. završava gimnaziju i upisuje dva fakulteta – Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu i Računarski fakultet Univerziteta Union. Školovanje nastavlja na Računarskom fakultetu. Bio je na praksi u Microsoft Development Center Serbia i u Facebook-u. Amaterski se bavi fotografijom, svira gitaru i peva u horu Obilić akademskog kultursko-umetničkog društva Branko Krsmanović.

Još kao dete si pokazivao sklonost ka prirodnim naukama, a u školi ka programiranju. Šta je to što najviše voliš kod programiranja, a samim tim i kod prirodnih nauka, pošto su veoma povezani?

Prirodne nauke kao što su matematika i fizika su mi uvek bile najzanimljivije zato što su bile egzaktne – barem tokom ranijeg školovanja, pre Hajzenbergovog principa neodređenosti. Za razliku od novijih generacija, koje se u svet kompjutera uvode ranije nego mi, programiranje mi nije ni padalo na pamet sve do osmog razreda osnovne škole. Međutim, ono se odlično nadovezalo na prethodno pomenuti koncept prirodnih nauka, pružajući mi priliku da u svoju buduću profesiju uključim i svojevrsni kreativni proces, a da pritom imam potpunu kontrolu nad svim što se dešava.

Učestvovao si na mnogim takmičenjima tokom svog školovanja. Kojeg takmičenja se najradije sećaš i zašto?

Na početku bi svakako trebalo pomenuti sve što se dešavalo u proteklih desetak dana, a to su čak dva hakatona. Prvi je, naravno, ovaj održan u okviru Start konferencije, dok je drugi Nordeusov hakaton u razvoju igara, održan svega nedelju dana nakon prvog. Oba su bila jako izazovna, plodna (tim u kojem sam bio osvojio je nagrade na oba), ali najbitnije od svega lepo osveženje, pošto predstavljaju tip takmičenja u kojem nisam nikada ranije učestvovao, a dosta mi se svidelo. Međutim, i dalje se ipak najradije sećam Microsoft-ovog BubbleCup-a, gde uporno i učestvujem svake godine. Ono što mi kod njega najviše prija jesu kvalifikacije koje traju dva meseca, i koje su iznenađajuće dinamične, iako takmičarski timovi imaju čak dva puta po 25 dana da reše dvadeset zadataka. Pošto ljudi znaju da imaju dovoljno vremena, oni se angažuju da nauče nove stvari, pa makar im za to trebalo i nekoliko dana – i sâm sam se u toj situaciji našao nebrojeno puta, provevši neprospavane noći zbog nekog novog, konfuznog algoritma.

Upisao si ETF i Računarski fakultet Univerziteta Union, ali si nastavio studiranje na Računarskom fakultetu. Šta je uticalo na tu tvoju odluku?

Računarski fakultet je još pre početka studija bio moj favorit, jer mi je program bio daleko interesantniji zbog toga što je bio više okrenut ka softveru. Uprkos tome, odlučio sam da pružim priliku ETF-u i prisustvovao sam predavanjima prvih nekoliko dana. Ono što me je odvratilo od nastavka studija na ETF-u jesu gužva i osećaj haotičnosti koji ona stvara; jednostavno sam se prijatnije osećao na Računarskom fakultetu i taj osećaj i dalje imam posle više od tri godine. Naravno, dosta mojih kolega iz srednje škole je otišlo na ETF i iz njihovih iskustava sam uvideo da je čak i taj program orijentisan ka hardveru dobar za programere, ali bih ja i pored toga ponovo odabrao RAF. Ta moja odluka je kasnije tokom studija dodatno opravdana, jer sam uvideo da fakultet dosta “neguje” svoje studente, pa su mi tako omogućili da učestvujem i otputujem na razna takmičenja u regionu, što državni fakulteti uglavnom ne rade (čast izuzecima).

Od jula do decembra 2011. godine bio si na praksi u Microsoft Development Serbia. Šta je na tebe ostavilo najveći utisak tokom te prakse?

Kako mi je to bila prva praksa, nisam znao šta da očekujem, ali posebno me je iznenadila atmosfera koja je bila mnogo bolja nego što sam mogao da zamislim. Iako je u pitanju deo ogromne korporacije, MDCS funkcioniše kao mala, nezavisna celina (neki bi čak rekli i kao startup), i zbog toga je bilo pravo uživanje raditi tamo. Osim toga, imao sam i sreću da radim na projektu od ogromnog značaja (PDF Reflow za Word 2013) i da napišem kôd koji se zapravo našao u finalnoj verziji softvera, što nije toliko čest slučaj kod studenata na praksi. Naravno, ne treba preskočiti ni sâme ljude koji rade u centru, a koji su velikom većinom bivši takmičari, pa čak i olimpijci, pošto to znači da radite sa najboljima u Srbiji.

Koja znanja si najviše unapredio tokom letnje prakse u Facebook-u?

U Facebook-u sam imao tu (ne)sreću da mi praksa ne bude previše naporna i zahtevna. Problemi kojima sam se bavio su se uglavnom oslanjali na nerelacione baze podataka, pa je to neko znanje koje sam unapredio (odnosno stekao), ali bih akcenat ipak stavio na tehnologije koje sam koristio tokom rada, kao i na people skills. Od tehnologija konkretno mislim na Git, Javu, Python, kao i neke open source alate razvijene u Facebooku, dok sam people skills pomenuo zbog toga što su tamo svi veoma otvoreni i pričljivi, pa je timski rad i inter-timska organizacija na sasvim drugačijem nivou nego kod nas.

Da li možeš da izdvojiš najzanimljiviji trenutak tokom boravka u Americi?

Zaista bi bilo jako teško. Kao neko ko nikada ranije nije posetio Ameriku, sve mi je bilo novo i bio sam preopterećen raznoraznim nadražajima te multikulturalne sredine. Ipak, većinu vremena sam zapravo provodio na poslu (a kako i ne bih kada mi je to bio spas od kuvanja kod kuće), pa sam tu prisustvovao i verovatno najzanimljivijem i najuzbudljivijem trenutku, a to je dostizanje milijardu aktivnih korisnika (sve sa brojačem u realnom vremenu i iščekivanju magične brojke). Iako sam do tada bio samo tri meseca deo Facebooka, osećao sam se kao da sam tome zaista doprineo i poželeo još više takvih trenutaka u životu; iako bi se to možda moglo smatrati preterivanjem, mislim da programiranje i te kako ima potencijala da bude plemenita profesija i da poboljša živote milionima i milionima ljudi.

Dobio si ponudu za posao u Facebook-u. Da li možeš da nam kažeš nešto više o tome?

Kao i sve velike kompanije, Facebook stremi ka tome da za sebe pokupi najbolje programere koje može. Iz ovog razloga, oni vrše evaluaciju svih studenata koji dođu na praksu i u skladu sa tim tokom poslednje nedelje prakse odmah daju ponudu za posao (ili još jednu praksu, ukoliko student ne diplomira u skorije vreme). Kako sledeće godine završavam studije, dobio sam ponudu za posao i nakon dosta razmišljanja odlučio da je prihvatim. U pitanju je posao na poziciji softverskog inženjera u Facebook-ovom glavnom centru u Kaliforniji, gde sam i bio na praksi, ali još uvek bez određenog tima, pošto se to bira tek dva meseca nakon što krenem sa radom, odnosno kada se završi obuka. Ponuda je za oktobar 2013. godine, ali vizni sistem je takav da to možda neće biti moguće, pa bih u tom slučaju počeo sa radom tek u oktobru 2014. godine – pod pretpostavkom da tad zapravo dobijem vizu. Ako se to desi, najverovatnije ću tih godinu dana provesti na master studijama na Računarskom fakultetu.

Koliko se razlikuju načini rada u Microsoft-u i Facebook-u?

Ne previše. Kao što sam već rekao, Microsoft zaista podseća na startup od svega 100 ljudi, dok se Facebook trudi da tu startup kulturu održi čak i u svom centru gde radi skoro pet hiljada zaposlenih. Ipak, zbog malog broja ljudi, naš Microsoft razvojni centar lakše funkcioniše kao celina – Facebook i dalje odlično funkcioniše, ali je za to potrebno više truda, koordinacije, saradnje između timova, evaluacija i sl., a većina toga na kraju spada na pleća zaposlenih. Moglo bi se reći da je iz tog ugla Facebook “ozbiljnija” firma, ali priroda i struktura MDCS-a je takva da za tom “ozbiljnošću” nema potrebe, jer sve savršeno funkcioniše. Osim toga, sâm način rada je, verujem, isti kao i u skoro svim softverskim kompanijama. Zapravo, ukoliko bi “način rada” bila funkcija, kolega mi je predložio da to vizualizujem i kažem da se načinRada(Microsoft) nalazi u epsilon okolini vrednosti načinRada(Facebook).

Šta želiš da poručiš našim čitaocima?

Savetovao bih im da iskoriste to što se IT polako (ali sigurno) razvija u Srbiji i da uzmu aktivnu ulogu u tom razvoju, posebno učestvujući na sve većem broju takmičenja, ne samo u Srbiji, već i u regionu. Na taj način će steći mnoga nova znanja i iskustva, a pritom se probiti na lokalnom nivou i formirati svojevrsnu “reputaciju”. Nakon toga, samo mali korak će ih deliti od posla u nekoj svetskoj firmi, jer te firme znaju da u Srbiji ima kvalitetnog kadra, a baš oni će biti među onima visokog kvaliteta.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *