"U šumu, u šumu"

‘’Dopler’’ – Erlend Lu

Doplerov efekаt je pojаvа dа usled relаtivnog kretаnjа prijemnikа ili izvorа dolаzi do menjаnjа frekvencije tаlаsа. Ako se prijemnik i predаjnik kreću jedаn kа drugom, frekvencijа se pomerа nаviše (rаste), а аko se prijemnik i predаjnik kreću jedаn od drugog, frekvencijа se pomerа nаniže (opаdа).

Moja prva asocijacija na naziv Luovog romana bili su časovi fizike koje sam oduvek potajno mrzela. Možda je glagol ‘’mrzeti’’  preteška reč, ali u ovom trenutku ne mogu da se setim nekog eufemizma. Da li je vama ova wikipedijska definicija jasna? Sa trinaest, osamnaest, pa i sad sa dvadeset jednu godinu (i više životnog i školskog ‘’iskustva’’) i dalje mi pojam fizike stvara maglovite slike u glavi, a fizičare zamišljam (i ostale ‘’prirodnjake’’) kao nadljude i neku vrstu  modernih mađioničara. Međutim, kakve veze ima ova definicija sa jednim romanom od sto pedeset i kusur strana? Možda nikakve, a možda i suštinske.

Svi oni koji se frustriraju dugačkim romanima, sa preko trista, četiristo stranica, mogu da odahnu i da se okrenu norveškom piscu Erland Luu i romanu ‘’Dopler’’. U čitalačkim vodama poznat je kao pisac kratkih, životnih romana, koji predstavljaju spoj naivne, dečije perspektive i dubljih, filozofskih tema o univerzalnim, svakodnevnim pitanjima. Ako ste, kao i ja, pomalo lenj čitalac i često osećate ‘’pritisak’’ debljine i obima knjige pod svojim rukama, onda je Erlandov književni opus pravi izbor za Vas. Za početak se moram osvrnuti na izdavačku kuću  ‘’Geopoetika’’ koja je glavni krivac za objavljivanje ovog romana i njihovu poslovnu politiku.

‘’Geopoetika’’ deluje na srpskoj književnoj sceni još od 1993. godine sa vrlo profilisanim izdavačkim konceptom. Cilj kojim se vode jeste kontinuirano osvežavanje literarne scene Srbije nekim novim, nekomercijalnim naslovima savremene književnosti. Vešto i hrabro koketiraju između komercijalnog i elitnog. Njihova izdanja su ozbiljna, filozofska dela, ali istovremeno razumljiva i laka za čitanje među širom populacijom. Pitko, ali ne i plitko je moja definicija „Geopoetikine“ misije. Takođe, veoma vode računa o vizuelnim detaljima i  dizajnu svojih izdanja, što dodatno privlači pažnju čitalaca. ‘‘Njihove knjige kupila bih makar zbog korica‘‘ reče jednom prilikom moja dobra drugarica. Vreme je da se digresija zvana ‘‘Geopoetika‘‘ završi i vratimo se ‘‘doplerovštini‘‘. Pokušaću da predstavim siže Luovog ‘‘Doplera‘‘, bez suvišnih spoilera, kako bi filmadžije rekle.

Čovek u  svojim 40-im godinama, oženjen, uspešan, dobro situiran, odlučuje da napusti dom i nastani se u obližnjoj šumi, nedaleko od Osla. Asketski način života biće njegov izbor, a ne nametnuti religijski obrazac. U divljini, on pronalazi malog irvasa sa kojim uspostavlja blizak i intiman odnos, koji do tada možda nije imao ni sa svojim sinom, a bogami ni sa ženom. And the fun starts here… Dalje neću otkrivati. Ako vam ovo nije dovoljna motivacija, možda će vas brojke sa početka teksta oraspoložiti.

Za glavnog junaka šuma predstavlja utočište od modernog društva, njegovih besmislenih zahteva i normi, kao i mesto ličnog preispitivanja i pokušaja pronalaska smisla i odgovora. Erland Lu, služeći se dovitljivim i ironičnim jezikom pokušava da razvije ideju povratka savremenog kapitalističkog društva na period robne razmene. Ja tebi mleko – ti meni hleb logika. Zvuči jednostavno, zar ne? Da li je to danas moguće i u kojoj meri?

U romanu se prepliću individualna, psihološka razmišljanja i analize sa dubokim i inteligentnim zapažanjima o promenama u savremenom svetu. Koliko puta ste poželeli da oterate sve i pobegnete na neko pusto ostrvo, džunglu, prašumu, planinu ili …… (dopišite sami željenu destinaciju). Naravno, problemi se ne mogu rešiti na taj način, ali to ne umanjuje potrebu za begom i samoproklamovanim „izgnanstvom‘‘.

Na žalost, umetnost ne daje konkretne odgovore i razrešenja. Možda je u pitanju nemoguća misija i ideal. Ali, ono što ostaje posle pročitanih knjiga, preslušanih pesama, odgledanih filmova i  predstava jeste neka specifična atmosfera, po koja emocija, detalj i(li) slika. Sigurna sam da će  „Dopler“ ostaviti melanholičan, setan utisak pomešan sa iskrenošću, ogorčenošću i zdravim humorom na sve buduće čitaoce. Raznolika kombinacija emocija sažeta je u jedno jasno i kratko književno delo.

‘’This is a book for anyone who, on occasion, has just had it with people’’-jedan je od duhovitih komentara na ovu knjigu u bespreglednoj internet zajednici.

P.S. molim nekog ljubitelja fizike koji je, sticajem okolnosti, pročitao knjigu da mi razjasni početne nedoumice i potencijalne paralele sa svojim književnim rođakom. Unapred zahvalna,

 

Vaša,

Jovana Radovanović

1 Comment

  1. Mislim da bi jedino Lu mogao reci da li je ime Doppler, odabrano slucajno ili ne. Ali cemo mi u cilju ovog eksperimenta pretpostaviti da je ovo drugo. kao prvo doplerov efekat ne postoji bez kretanja odnosno promjene pozicije, koja mora biti u odnosu na nesto drugo. Tek kada se pozicija promjeni u odnosu na nesto, signali tog neceg postaju drugaciji … ovisno o brzini i smijeru. Ovdje bih preskocio pricu da se primarno radi o frekvencijama, jer bi nas to odvelo u pravcu teorije da su frkevencije grubo receno poveznice izmedju tijela. Znaci iz cistog neslaganja sa onim sto vidi, glavni lik odlucuje da promjeni svoju poziciju u odnosu na drustvo i samim tim pocinje vidjeti stvari drugacije … sto generalno i jeste naum svake prave umjetnosti. A moglo bi se reci da je zivot bogat onoliko, koliko nam isti dopusti perspektivaa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *