MENSA

Mensa je najstarije međunarodno udruženje visokointeligentnih pojedinaca koje je u Engleskoj 1946. osnovano sa idejom da se spoje ljudi različitih interesovanja sa različitim opredeljenjima, bez obzira na pol, rasu, starosno doba i lične karakteristike. Mensa je latinska reč za „okrugli sto“. Naziv udruženja je odabran u skladu sa njegovim principom da su svi članovi udruženja potpuno ravnopravni.

Na našim prostorima, Mensa Jugoslavije je zvanično osnovana 16. decembra 1989. godine u Zagrebu i tada je brojala 1100 članova, čime je zauzimala četvrto mesto u Evropi po broju članova. Sa političkom situacijom, menjali su se i nazivi udruženja, a današnji je Mensa Srbije. Sedište Mense Srbije je u Novom Sadu, međutim u cilju operativnosti organizacije, u gradskim centrima u kojima je veća koncentracija članova Mense Srbije, ustanovljeni su lokalni ogranci Mense u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Subotici, Kikindi, Vranju, Kraljevu, Pančevu i Šapcu.

Kako postati član?

Jedini uslov za prijem je ostvaren takav rezultat na testu inteligencije, koji vas svrstava u gornjih 2% ukupne populacije, a koji izražen u koeficijentu inteligencije (IQ) iznosi 148 ili više po Katelovoj skali.

Svaki kandidat ima na raspolaganju 40 minuta da reši test od 36 zadataka. Zadaci su napravljeni tako da se sastoje od 3×3 matrice jednostavnih geometrijskih figura, od kojih je poslednje polje prazno. Cilj je pronalaženje adekvatnog rešenja koje bi kompletiralo logiku matrice, time što se umesto praznog polja bira jedno od 8 ponuđenih odgovora (pritom treba imati na umu da je samo jedan odgovor tačan). Test je konstruisan tako da su zadaci poređani od jednostavnijih ka složenijim.

Predlog je da se oprobate i testirate svoje sposobnosti, ali ne dozvolite da vas struktura testa zavara. Test nije ni najmanje jednostavan, a vreme je faktor koji će vam najviše nedostajati. Moj vam je savet da zadatke rešavate redom, sve dok se na nekom ne zaustavite duže nego na ostalima. Tada ga treba preskočiti i nastaviti dalje da radite, pa ako vam vremena na kraju ipak ostane, vratite se na preskočena pitanja i pokušajte da ih rešite.

Procenjivanje inteligencije

U procenjivanju inteligencije uzimaju se u obzir opšta sposobnost ličnosti (G-faktor ili generalni faktor) i mnoge naročite sposobnosti (S-faktori ili specifični faktori). Inteligencija se ne određuje samo na osnovu izrazite karakteristike jedne određene sposobnosti, ako druge opšte sposobnosti nisu prisutne. Tada se obično govori npr. o prosečnoj inteligenciji sa posebnom nadarenošću za neku određenu sposobnost. U ovakvim slučajevima se neretko sreće nešto niža inteligencija, nego što bi se možda čak očekivalo. Za procese inteligencije potrebno je funkcionisanje i drugih psihičkih funkcija, kao što su svest, opažanje, mišljenje, pamćenje, koje su neophodne za normalno odvijanje procesa inteligencije.

Po teoriji o nasleđu razmatra se genetička uslovljenost u razvoju inteligencije. Pritom se navodi veliki značaj činilaca sredine koji aktiviraju genetičko nasleđe i potom razvijaju inteligenciju do stepena određenog u genetičkom kodu jedinke. Do ovih shvatanja došlo se dugogodišnjim proučavanjem razvoja inteligencije kod blizanaca koji su živeli u različitim sredinama zajedno ili odvojeno.

Skala inteligencije

Koeficijent inteligencije za decu se izračunava po formuli:

FORMULA (naci mesto u tekstu ispod recenice gde pise formula...)

 

Na primer, desetogodišnje dete koje na testu inteligencije postigne rezultat prosečnog trinaestogodišnjaka ima koeficijent inteligencije 130 (100x(13/10)).

Kod odraslih ljudi koeficijent inteligencije ne zavisi od uzrasta, već rezultat na određenom testu predstavlja meru relativne razvijenosti inteligencije pojedinca unutar referentne grupe za koju je test standardizovan.

U zavisnosti od vrednosti koeficijenta, visina inteligencije se može podeliti na nekoliko grupa:

Veoma visoka inteligencija (potencijalni geniji, IQ viši od 140), visoka inteligencija (IQ između 111-120), prosečna inteligencija (IQ je između 90-110), fiziološki tupi (IQ je između 70-89), poremećaj inteligencije (IQ je manji od 70).

765666Aktivnosti

Mensa je dinamično udruženje, koja sve svoje članove obaveštava o svim dešavanjima i akcijama koje se sprovode unutar mense. Takođe je bitno naglasiti da Mensa nije skroz zatvorenog tipa, otvorena samo za nadprosečno inteligentne pojedince. Postoje i aktivnosti (projekti) koje doprinose popularizaciji Mense i inteligenciji uopšte. Cilj ovih Mensinih projekata je da skrene na sebe pažnju javnosti i nadležnih institucija. Ovi projekti, pre svega, imaju naučnu težinu i okrenuti su unapređivanju kvaliteta života.

Pod mensinim aktivnostima se takođe podrazumevaju okupljanja, čiji je cilj da omoguće upoznavanje i druženje među članovima i da pruže prijatan ambijent za razmenu ideja, sticanje novih saznanja i razvijanje timskog duha. Na ovim druženjima svaki član može povesti svog prijatelja, koji ne mora biti član Mense jer važi parola „Ako je Vaš prijatelj dobar Vama, biće dobar i svim članovima Mense“.

Primeri

Sve dodatne informacije kao i za rasporede testiranja možete pronaći na Mensinom sajtu http://www.mensa.rs/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *