Vesna Damnjanović: “Ne dozvolite da vam neko kaže kako je nešto nemoguće”

Studija slučaja – iskustva

Vaš prvi susret sa studijom slučaja.

Prvi put sam imala prilike da učim preko studije slučaja na drugoj godini studija na FON-u na predmetu Marketing kod profesorke Vinke Filipović. Studija slučaja je bila u vezi kompanije Harley Davidson. Bila je veoma interesantna. Meni se mnogo dopada kada imate zadatak da budete u ulozi menadžera koji razmišlja kako da unapredi biznis. To je kao zadatak sa izazovom. Nakon završetka studija na FON-u upisala sam program profesionalnog usavršavanja za oblast Strateškog Marketinga u praksi na Chartered Institute of Marketing gde sam sve ispite polagala preko studije slučaja. To mi je jako pomoglo da unapredim svoja znanja, povežem ih i razmišljam drugačije – da sve posmatram iz ugla kako rešiti neki problem.

Najzanimljivja studija koju ste radili (ili napisali).

Ima puno studija slučaja koje sam radila zajedno sa studentima u nastavi i na takmičenjima. Najbolje je da njih pitate koja se njima najviše dopala. Najdraža studija slučaja koju sam napisala objavljena je prošle godine na Symorg-u i zove se: The Lego Group And New Challenges: InnovativeMarketing Strategy By 2015. Sa mnom su radile kao koautori Stanislava Bivolarević i Ana Ivanović i zato mi je posebno drago što smo zajedno radile na tome, jer je pravo zadovoljstvo raditi sa najboljim studentima.

Najveći izazov prilikom izrade studije slučaja.

Najveći izazov je kada pišete studiju slučaja koja se rešava na takmičenjima. Pri pisanju svake studije slučaja mnogo se nauči o industriji za koju se ona kreira. Pored toga, komunikacija sa menadžerima je takođe sjajan izazov jer imate priliku da čujete realne probleme, skicirate dalje pravce poslovanja, diskutujete o trendovima koji su aktuelni i predstavite sve to kroz tekst koji prati logična struktura.

Izbor talenata i timski rad takmičenja

Izbor talenata – kako znate ko će biti dobar caser?

Selekcija najboljih studenata koji rešavaju studiju slučaja predstavlja najteži, ali najvažniji zadatak. Kriterijumi koji se uzimaju u obzir odnose se na: znanje i veštine studenata, sklonost ka timskom radu, način razmišljanja, želju da neko radi na sebi i dalje se usavršava, harizmu u veštini prezentacije, lični stav i prirodni dar, tečan engleski jezik, kao i rezultat napredovanja koji se prati u kontinuitetu. Pomaže mi dosta iskustvo, konkretni rezultati studenata, ali i tim sa kojim zajedno radim selekciju da se pronađu najbolji talenti. Talenata inače ima manje od 1% populacije. Šta znači biti talenat? Čitajte u nastavku.

Šta znači biti talenat – uspešan caser?

Biti rođen za velika dela znači učiti. Permanentno učiti. Ja sam imala sreću. Rođena sam kao šampion, a svaki dan naučim nešto novo. Sa dve godine govorila sam da ću biti uspešna. Udarila šakom o sto. Mojim roditeljima je sve to bilo simpatično i iznenađujuće. Dok su sva druga deca kao mala šetala po parku, ja sam konstantno trčala. Nisu mogli da me stignu. Tako je i danas. Ja i dalje trčim. Samo vi od ovog trenutka trčite zajedno sa mnom. Krećemo u pustolovinu koja se zove izazov za znanjem. Za novim iskustvima. Praktična iskustva, koja vam pomažu da uvek vidite dalje. Možda sam vas malo uplašila sa rečju znanje. Nemojte da brinete. Nakon čitanja ovog teksta bićete iznenađeni gde su vaše mogućnosti i želje. To vam je kao kada ne volite kada pada kiša, a nakon toga poznato vam je da je vazduh za šetanje čist, samo je potrebno odabrati dobro društvo i adekvatnu lokaciju sa koje ćete posmatrati boje duge.1

Šta raditi kada jedan timster se ne trudi kao ostali?

Ako se neko ne trudi kao ostali članovi tima koji rešavaju studiju slučaja, razgovara se sa tim članom da se otkrije uzrok problema i daju preporuke za prevazilaženje. Ako i nakon toga postoji problem sa ostalim članovima tima, zameni mu se mesto novim članom. Tu nema emocija, ako neko ugrožava ostale mora biti isključen, jer se to u suprotnom odražava na loš rezultat celog tima.

Šta raditi kada ne znate odgovor na pitanje postavljena posle prezentacije?

Postoji više opcija: pustite kolegu iz tima da odgovori na pitanje žirija; ponovite pitanje glasno i u toku ponavljanja sigurno ćete se setiti nečega važnog što znate, a ima veze sa postavljenim pitanjem ili zamolite za pojašnjenje pitanja, jer će vam to možda omogućiti da povežete pitanje sa analizom i rešenjem koje ste predložili u prethodno prezentovanoj studiji slučaja. Nije sramota kad nešto ne znate, najvažniji je pozitivan stav i utisak koji ostavljate u dvosmernoj komunikaciji.

Međunarodna iskustva

Informacije o BBICC.

Rezultati studenata FON-a na međunarodnom nivou u rešavanju studije slučaja doprineli su da se organizuje svetsko takmičenje. Zahvaljujem se studentima FON-a, kolegama koji rade sa mnom pripreme i ekspertima iz prakse, mojoj profesorki Vinki i dekanu na podršci, jer je to timski rad. FON je dobio priliku da sa Centrom za promociju nauke, kao suorganizatorom, organizuje BBICC (Belgrade Business International Case Competition). BBICC 2013 je prvo svetsko takmičenje u rešavanju studije slučaja u regionu Jugoistočne Evrope. Sve dodatne informacije mogu se naći na sajtu http://www.bbicc.org/ i na facebook stranici http://www.facebook.com/bbicc2013. BBICC će biti održano na proleće, u periodu od 2.-7. aprila 2013. godine. Imaćemo tu čast da ugostimo 12 timova iz raznih zemalja sveta na FON-u i predstavimo grad Beograd i Srbiju u najboljem svetlu. Ponosna sam na organizacioni tim takmičenja koji vredno radi na projektu na čelu sa Anom i Marijom Ivanović. Ovo je bio moj san pre deset godina, da imamo “svetsko a naše takmičenje” i mnogi su se smejali i govorili mi da gubim vreme sa studentima, a ja sam vredno radila i bila strpljiva. Važno je da verujete u neku ideju, da budete istrajni i da nikada ne dozvolite da vam neko kaže kako je nešto nemoguće!

Iskustvo rada u inostranstvu i šta mislite o tome što sve više mladih odlazi iz zemlje?

Svako iskustvo je važno i veoma korisno. Meni je puno značilo što sam imala prilike da radim u inostranom okruženju: Nemačkoj, Italiji, Turskoj, Austriji, Sloveniji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Litvaniji. Mnogo se nauči o sistemima drugih država, načinu poslovanja, o kulturi i, što je najznačajnije, o ljudima. Kontakti su dragoceni, kao i pozitivna razmena ideja, mišljenja i znanja. Svako mora da odluči šta mu je najbolja alternativa za život. To zavisi od okolnosti. Volim kada mladi ljudi ostaju u Srbiji ako im se valorizuje ono što mogu da ponude. Takođe je neophodno da mladi ljudi budu realni, da se trude, rade na sebi i sami traže svoje šanse.

Vaši planovi za budućnost.

Neka ostane tajna. Svima želim dobro zdravlje i da shvate i pronađu ono što ih pokreće i čini srećnim!

 

Vesna Damnjanović

1 Comment

  1. VESNA DAMJANOVIĆ BUDUĆI DEKAN FON-a !!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *