Sanja Beronja: “Budite radoznali!”

Veliki umovi kažu da je za uspešnost potrebno 1% talenta i 99% rada. Ovu formulu je koristila Sanja Beronja i postigla je izvanredne rezultate. Ona je pravi dokaz da su motivacija i upornost jedni od ključnih činilaca uspeha. Sanja je pre šest godina dobila stipendiju Instituta političkih nauka u Parizu (Sciences Po) za studije na ovom prestižnom fakultetu. Pored odvojenosti od porodice, samostalnog načina života i brojnih obaveza koje su je pratile u roku je završila osnovne i master studije Cum Laude, a danas radi na istom i zadužena je za selekciju budućih studenata.

Kada se rodila želja za učenjem jezika?

Želja za učenjem jezika je nastala pre svega iz ljubavi prema srpskom jeziku. Naime, od osnovne škole obožavam srpsku gramatiku. Tako sam se zainteresovala i za francusku gramatiku. Otkrila sam da sam talentovana za jezike, da jako lako pamtim reči i pravila, pa sam nastavila sa učenjem i drugih jezika.

Završila si Filološku gimnaziju kao đak generacije, tokom školovanja si držala časove francuskog jezika i imala si DALF diplomu već sa 17 godina. Kako si uspela sve to da postigneš i šta te je motivisalo da tako brzo napreduješ?

Vrlo je jednostavno: nisam imala izbora osim da budem najbolja. Naime, živim sama sa majkom koja je posla likvidacije Beobanke ostala bez posla. Tada sam imala 14 godina. Shvatila sam da je knjiga jedini način da uspem i da pomognem i sebi i mami. Već tada sam maštala o studijama u Francuskoj. Međutim, Francusku sam prvi put posetila tek sa 18 godina, nakon što sam dobila DALF diplomu.  Kada ste motivisani i volite to što radite, sve je jednostavno: i učenje, i česti odlasci u Francuski kulturni centar, i davanje časova itd.

Konkurisala si za stipendiju u Francuskoj na Institutu političkih nauka, uspela da je dobiješ i postala jedan od 32 studenta na prvoj godini, od 1.500 koliko ih se prijavilo. Šta misliš da ti je pomoglo da se istakneš?

Htela bih da preciziram da nas je 32 primljeno u kampusu Instituta političkih nauka u Dižonu, koji je specijalizovan za evropske studije. Mislim da su presudni bili moji školski rezultati, republičke nagrade iz srpskog, francuskog jezika i istorije, kao i brojne vannastavne aktivnosti. Osim toga, sastanak sa komisijom je odlično prošao, uspela sam da sa mnogo samopouzdanja odgovorim na neka vrlo nezgodna pitanja, pa su mi posle priznali da je to na njih ostavilo veoma jak utisak.

Dve godine si studirala u Dižonu, potom godinu dana u Pragu. Kakva iskustva si stekla tamo?

Studije u inostranstvu su dragocene za osamostaljivanje, sticanje novih prijatelja i proširivanje vidika. Bila sam samostalna i pre odlaska iz Srbije, ali u inostranstvu sam u potpunosti sazrela jer sam odjednom snosila punu odgovornost za sve: ne samo za studije, već i za sve praktične i administrativne stvari kao što su boravišna dozvola, stipendija itd. Sama sam rešavala sve probleme i često o tome nisam ni pričala najbližima u Srbiji jer sam znala da oni ne mogu da mi pomognu, a samo bi se brinuli kada bi bili upućeni u sve. Pored toga, stekla sam sjajne prijatelje iz svih krajeva Evrope i saznala mnogo toga o njihovim kulturama. Učeći o drugim zemljama, naučila sam mnogo toga i o Srbiji.

Naši studenti su, naravno, najbolji ambasadori Srbije. Na koji način si ti promovisala našu zemlju?

Vodila sam se uvek Ršumovim rečima:

„Domovina se brani lepotom, čašću i znanjem,

domovina se brani životom i lepim vaspitanjem“.

Trudila sam se da promovišem Srbiju i na ličnom i na akademskom planu: na fakultetu sam bila aktivna u asocijacijama koje se bave jugoistočnom Evropom, organizovala nekoliko događaja i napisala nekoliko članaka o situaciji na Balkanu.  Nisam se ustručavala da protivurečim profesorima kada govore o Srbiji nešto sa čim se ja ne slažem. Imala sam nekoliko rasprava i, iako su bili suprotnih stavova, profesori su cenili moje argumente, kao i to što tako volim svoju zemlju. Na ličnom planu, u kontaktu sa prijateljima, uvek sam se trudila da Srbiju predstavim u najboljem svetlu i mogu reći da je to dalo vrlo dobre rezultate: dosta mojih prijatelja stranaca je došlo u Srbiju i poneli su sjajne utiske. Mislim da svako svojim ponašanjem i vaspitanjem najbolje promoviše zemlju. Na primer, jednom prilikom sam u metrou ustupila mesto jednoj starijoj gospođi. Ona me je iznenađeno pogledala i zahvalila mi se. Nakon par minuta me je pitala: „Izvinite, ako smem da Vas pitam, odakle ste Vi? Ovde se baš ne sreću često mladi koji ustupaju mesto starijima“. Ja sam joj odgovorila da sam iz Srbije i da je to kod nas običaj. Eto, to je mali događaj, ali zadovoljna sam jer je ta gospođa u tom trenutku čula nešto lepo o mladima u Srbiji.

Kakvi su uslovi studiranja u Francuskoj? Kakav je sistem rada?

Ja mogu da pričam isključivo o studijama na Institutu političkih nauka u Parizu (Sciences Po). To je fakultet na kome su diplomirali Žak Širak, Butros Butros Gali, sadašnji predsednik Francuske Fransoa Oland itd. Škola vodi računa o svom ugledu, pa su uslovi studiranja zaista odlični. Profesori su veoma pristupačni, smatraju da je njihova dužnost da budu na usluzi studentima i da im pomognu savetima, informacijama i preporukama. Metodologija rada je vrlo specifična, studenti moraju da pripreme mnogo radova i da ih usmeno brane. Neguje se kritički duh. U sećanju mi je ostao jedan od prvih časova prava, kada je profesorka tražila da kritikujemo jednu Monteskjeevu misao. Bili smo veoma iznenađeni: otkud pravo nama, studentima prve godine, da kritikujemo velikog Monteskjea? Profesorka je jednostavno odgovorila: „Zašto mislite da je Monteskje bio pametniji od vas?“ Dakle, podstiče se zdrava i argumentovana kritika, studenti su ohrabreni da postavljaju što više pitanja profesorima i da iznose svoje stavove utemeljene na činjenicama.

Dobila si počasni srpski pasoš kao jedan od najzaslužnijih građana Srbije. Kakav je to bio osećaj?

Osećaj je bio fantastičan, i vest o tome i sama dodela pasoša. Mislim da je za sve nas koji smo dobili pasoše to bio znak da drzava Srbija ne zaboravlja „anonimne“ ljude koji su uspešni u svojim oblastima. Ta vest je izazvala veliku pažnju na mom fakultetu. Direktor kampusa u Dižonu me i dan danas zove „VIP Srpkinja“.

Nakon uspešno završenih studija imala si praksu u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Kakvo iskustvo nosiš?

Praksa je bila vrlo korisna jer mi je omogućila da se upoznam sa radom naših institucija. Česta zamerka upućena nama studentima u inostranstvu je da ne poznajemo dovoljno prilike u Srbiji i da pokušavamo „na silu“ da primenimo ono što smo naučili u inostranstvu, ne obazirući se na specifičnosti srpskog društva. Praksa u ministarstvu je bila odlična prilika da naučim više o funkcionisanju našeg javnog sektora i da shvatim na čemu treba dodatno raditi: u ministarstvu ima mnogo kvalitetnih ljudi, ali njihovi kapaciteti nisu u potpunosti iskorišćeni, protok informacija je spor, što je nedopustivo u 21. veku.

Tokom studija postala si član Organizacije srpskih studenata u inostranstvu. Koliko ti je ona pomogla?

Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OSSI) okuplja srpske studente u celom svetu i stoga mi je pružila priliku da upoznam mnogo divnih i pametnih mladih ljudi. To su prijateljstva za ceo život iz kojih će se izroditi mnogo lepih ideja i projekata. To je najdragoceniji poklon koji sam dobila od OSSI.

Nakon završenog mastera za međunarodne odnose na Institutu političkih nauka u Parizu zaposlila si se na fakultetu i zadužena si za selekciju kandidata. Kako je naći se „sa druge strane“ i birati buduće studente?

Osećaj je divan: veoma sam ponosna što svojim radom mogu da doprinesem razvoju institucije koja mi je zaista mnogo pružila. To mi je velika motivacija. Odgovornost je velika jer sam svesna toga da utičem na budućnost mnogih kandidata kojima je san da studiraju na Sciences Po.

Imaš li neki savet za naše studente?

Savetovala bih im da se trude da budu najbolji u onom što rade. Ocene su jako bitne, ali je isto tako neophodno i sticanje iskustva kroz studentske projekte, prakse itd. Na taj način će steći kontakte sa poslovnim svetom i videti šta ih očekuje po završetku studija. Diplomirati sa dobrim prosekom više nije dovoljno za pronalaženje posla: neophodno je imati proaktivan stav i razmišljati o poslu ne po završetku studija, već od prve godine studija. Studenti treba da budu radoznali, ne treba da se zadovoljavaju samo informacijama koje nalaze u knjigama ili čuju na predavanjima: moraju da „kradu“ znanje, da postavljaju što više pitanja profesorima, da budu aktivni, da se informišu o svemu, da stiču opštu kulturu. Samo tako će moći da izađu na kraj sa brojnim preprekama koje će im biti na putu.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *