Dobro dete iz lošeg grada

Razmišljajući  o temi za narednu kolumnu, shvatila sam da vam do sada nisam predstavila svoju “prvu među jednakima” umetničku formu- muziku. Zašto baš muzika? Pre svega, jer je najdemokratičnija od svih oblika umetnosti, zato što vam se muzika jednostavno dopadne ili ne, bez mnogo uplitanja razuma, analize i svesnosti kao što je slučaj sa drugim umetnostima.

Sa druge strane, pozorište ili knjiga se često smatraju elitnim (prim. prev dosadnim) umetničkim formama, a odlazak u biblioteku ili Narodno pozorište, mladi, na žalost, često percipiraju kao obavezu, pritisak i društveno poželjnu aktivnost. Muzika, najbliže i najintimnije deluje na sva naša čula, a takođe predstavlja i važno socijalno obeležje. Svima nam je dobro poznata ona stara srednjoškolska podela na pankere, gotičare, hip-hop i rok ekipu, rejvere i tehno fanove. Dobro, možda baš i nije išlo tim redom, ali you get the point. Naravno, sa evolucijom muzičkih žanrova ta podela se dosta usložila i sada se javlja niz potkulturnih (muzičkih) grupa koji se vezuju za pojedina (klupska ) mesta u gradu. Određeni muzički afiniteti utiču i na niz drugih interesovanja, vizuelni stil i kulturne potrebe mladih koje se intenzivno formiraju u školskom okruženju.

Danas internet pruža more različitih muzičkih mogućnosti, a na vama je da se snađete i ne “udavite” u  snažnoj plimi. Mnoštvo on-line platformi  poput (sad-već-matorog) Last.fm, zatim Soundcloud-a, Mixcloud-a, Grooveshark-a, omogućiće vam da uz par klikova i lajkova dođete do vašeg novog omiljenog izvođača. Međutim, koliko smo u ovaj instant-klik eri stvarno sposobni da posvećeno “slušamo” i “preslušavamo”?

Odavno mi nijedan muzičar nije privukao toliko pažnje da sam sa gorepomenutom posvećenošću preslušala (što je iskreno za mene retkost) čitav album, naučila većinu lyrics-a i pregledala previše you tube intervjua. U pitanju je dobro dete iz ludog grada – allmigthy Kendrick Lamar. Ako niste ljubitelji hip-hop muzičke priče, konteksta i ritmova, onda svakako ne treba trošiti vreme na čitanje ove kritike. Ja se neću truditi da vas ubedim u suprotno, ali propuštate. I to mnogo. Kendrikov prvi studijski album za veliku muzičku facu Interscope records – Good kid, m.a.a.d. city izdat je prošlog oktobra i zauzeo je drugo mesto na US Bilboard top listi. A US Billboard-ova lista je bog i batina u svetu muzike. Pesma koju sam prvo čula i koja me je odmah “kupila” jeste možda i najkomercijalnija stvar sa ovog albuma –Swimming pool”. Ukratko, Kendrick opisuje svima nama dobru poznatu temu – preterivanje sa alkoholom, njegove uzroke i posledice. “Some people like the way it feels, some people wanna kill their sorrows, some people wanna fit in with the popular, that was my problem” kaže Kendrick.

Ono po čemu se Kendrick izdvaja iz danas sve intenzivnije hip-hop produkcije jesu retoričke dvosmislice, ironija, neposrednost i dobroćudnost koja nije baš karakteristična za ovaj tip muzičara. Iako su teme njegovih pesama sveprisutne u hip-hopu (prim. prev teško odrastanje, život ulice, nasilje, bande, droga), Kendrick ih svojom domišljatošću i odličnom tehnikom uzdiže na viši nivo. Ma koliko ovo patetično zvučalo, Kendrick predstavlja pravog modernog pesnika “ulice”, suočavajući nas sa svakodnevnim moralnim dilemama i nedoumicama. Slušajući album postajemo nemi svedoci surovog procesa odrastanja i unutrašnjih borbi u nekom tamo dalekom Comptonu (Kalifornija), koji vrlo lako može biti Novi Beograd, Zvezdara ili Mirijevo. Sve pesme nadovezuju se jedna na drugu (i tematski i muzički) što stvara jednu zaokruženu muzičku naraciju.

I još malo “liriksa” za kraj, koji će vas, nadam se, zainteresovati da preslušate ovo hip-hop remek delo: “I said when the lights shut off and It’s my time to settle down, my main concern, promise that you will sing about me”.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *