Asertivna komunikacija u pet koraka

Kako moderne komunikacije i veze funkcionišu?

Pretpostavimo da svaka osoba ima svoju dobru i lošu stranu. U svakoj vezi (kontaktu sa drugom osobom, prijateljstvu, ljubavnoj vezi) mi težimo da povežemo zajedničke pozitivne stavove, mišljenja, interese, kao i da na tome gradimo svoje odnose. Ali šta se dešava kada osoba krene da ispoljava svoju negativnu stranu: da vas osuđuje, kinji, stvara problem koji vama smeta i koji na vas može da utiče tako da vam prouzrokuje osećanja poput napetosti, stresa itd. Vi se tada osetite ugroženim, obostrane reakcije se nagomilavaju, odnosi i mišljenja se kvare i u manjoj ili većoj meri odnos između vas slabi.

U asertivnoj komunikaciji, osoba teži da ne ispoljava svoje loše strane i daje do znanja da joj se ne sviđa negativan stav sagovornika. Isto tako, osoba se trudi da povrati odnos forsiranjem pozitivnih zajedničkih stvari. Kako ove stvari sprovesti u modernom dobu, među različitim karakterima i stavovima? Objasnićemo u pet koraka.

Tri osnovna vida komunikacije:

Agresivna komunikacija – javlja se kod dominantnih osoba, koji imaju taj osuđujući pogled na problem koji se javlja između vas i njih. Uglavnom se stavljaju u položaj koji je iznad vas, sa prividnom ulogom dodeljenog autoriteta, npr. roditelja ili profesora. Svoje rečenice će uglavnom počinjati sa „Ti…“ iskazujući svoje nezadovoljstvo prema vašim postupcima, a ne prema problemu. “Ti bi trebalo da znaš da ja to ne volim.”

Osobe koje ne umeju ili neće da iskažu svoje mišljenje o problemu koriste pasivnu komunikaciju. Svoje stavove drže za sebe i vi ne možete da znate da li im nešto smeta ili ne, a akumulišu i upijaju negativne utiske o vama. Vremenom to postane previše i te osobe neočekivano pređu u agresivnu komunikaciju i to se naziva pasivnom agresijom.

Sada dolazimo do asertivne komunikacije. Ona označava razgovor uspostavljen na takozvanoj „istoj talasnoj dužini“. Primenom asertivnih veština vi pokušavate da agresivne osobe „spustite“, a pasivne osobe „podignete“ na takav nivo koji će stvoriti atmosferu pogodnu za rešavanje nastalog problema.

Pet koraka asertivne komunikacije:

KORAK 1Izraziti sebe i svoje mišljenje.

Da bi započeli proces, bilo to vi ili druga osoba, neophodno je izreći svoj pogled na postojeći problem i svoj stav. Vrlo bitna stvar koja se često zaboravi jeste da se zatraži feedback od osobe, u kome ćete videti da li je potrebno da svoj stav pojasnite.

KORAK 2Slušajte.

Ovaj korak je vrlo jednostavan, a to je da saslušatedrugu osobu i njenu tačku gledišta. Vi ste svoje rekli, oni su razumeli, sad je njihov red da iskažu svoj stav.

Ljudi uglavnom smatraju da je ključna veština dobre komunikacije biti dobar govornik, ali često se zaboravi da je vrlo važno biti dobar slušalac. Takođe, postavljajte pitanja i dajte svoj feedback.
“Vidiš, to je interesantno, nisam to tako video. Možeš li mi pojasniti šta je to tačno što te muči?”

KORAK 3Traženjerešenja.

Vrlo često se dešava da se preskoče prva dva, jednostavna koraka, i tu nastaje problem. Ako su oni zadovoljeni, nastupaproces postavljanja pitanja.

“OK, naša mišljenja se razlikuju. Šta je tvoj cilj? Da li postoji nešto čega se pribojavaš? Da li ti nešto smeta?”

Ovim postupkom, dubljom analizom, obe strane saznaju nešto više o mišljenju i stavu sagovornika.Kada se, ipak pošto smo prošli kroz ova tri koraka, desi da vam se mišljenja ne slažu zbog fundamentalnih različitosti stavova, dolazi četvrti korak.

KORAK 4Kada se složimo da se ne slažemo.

Postoje razni i česti slučajevi, situacije, kada se ljudi jednostavno ne slažu. Bilo to religijske teme, političke, različitosti vezane za određene grupe itd.

Ovaj korak je korak koji se tiče nivoa prihvatanja. Mi prihvatamo činjenicu da ne možemo uvek da dobijemo ono što želimo. Ne možemo uvek uveriti druge da veruju u ono što mi verujemo, i u prirodi to je sasvim normalno. Dakle, koje su nam opcije?

U ovoj situaciji osobe su često pod stresom i pritiskom i žele da problem reše po svaku cenu, opet ne dolazeći do kompromisa.

Bolja opcija je da, uključimo i treću osobu u raspravu pitajući je za savet i mišljenje. Neko ko će objektivno i nepristrasno dati sud. Zato i postoje čitave konsultantske firme, advokati i slično.

Ali da bi se lakše došlo do rešenja, moramo dostići nivo prihvatanja.

“Okej, on i ja se razlikujemo. Razoračaran sam, ali tako je kako je.”

Što nas ostavlja nigde drugde nego da se fokusiramo na onaj pozitivan deo našeg odnosa. I to je peti korak.

KORAK 5Refokusiranje.

Korak kada preispitujemo sami sebe. Situacija se nije odigrala kako smo mi želeli, ali to je OK. Bitno je da budemo ono što jesmo, i ne gubimo samopouzdanje. Da ostanemo pozitivni.

Ovih pet koraka je uspostavio Dr Jeremy Thompson, australijski psiholog koji je svoj rad posvetio komunikaciji i pozitivnom razmišljanju.

Na koji način ćemo uspostaviti isti nivo komunikacije?

Ovih 5 koraka predstavljaju osnovu dobre asertivne komunikacije, ali funkcionišu jedino ako se komunikacija uspostavi na istom nivou.

Agresivni sagovornici – ljudi se sa njima bore (ili ne bore) na različite načine. Jednostavno mogu biti pasivni i pobeći od problema. Češći oblik je upuštanje u svađu direktnim agresivnim odgovorom. Asertivnu komunikaciju je teško sprovesti u ovom slučaju.

Ali, na primer, na njihovo:
“Nije tačno to što ti govoriš!”
vi možete odgovoriti, asertivno:
“Meni se ne sviđa kako ti razgovaraš sa mnom.”
na šta će vam oni odbrusiti:
“Da, zato što ti uvek pričaš gluposti.”

Vi ćete onda reći:

“E pa meni se ne sviđa kako ti razgovaraš. Ja bih voleo kad bi ti sa mnom razgovarao sa više razumevanja tako da možemo da razgovaramo o problemu.”

Oni će vas verovatno, nažalost i dalje gledati sa višeg nivoa.

Ono što će vam pomoći u razgovoru sa agresivnim osobama jeste postavljanje pravih pitanja:

“Da li postoji nešto ovde što ti smeta?”
Pitanja koja će ih preusmeriti da razmišljaju o problemu i skinuti teret osuđivanja sa vas na problem u cilju pronalaženja rešenja.

Pasivni sagovornici – s obzirom da su oni rezervisani, moramo “probiti led” postavljanjem jednostavnih pitanja na koje će odgovoriti sa “da” ili “ne”; pitanja poput: “Kako je na poslu/fakultetu/školi?”, “Da li ti se sviđaju ljudi sa kojima radiš?”
Vaša je dužnost ovde da pažljivo i strpljivo saslušate šta osoba ima da vam kaže. Na taj način ćete ih dovesti u komfornu zonu i vama dopustiti bolji pristup i bolje razumevanje njihovih nedoumica.

Kako da se vi osećate bolje i imate bolje odnose?

Glavna stvar je da se osvrnete na pozitivnu stranu i održavate optimistički stav prema stvarima, problemima i pre svega ljudima. Uvidite problem koji se javlja između vas i druge osobe, bilo to njihovo ponašanje ili međusobno neslaganje. Ako možemo razgraničiti nivoe sa kojih ljudi razgovaraju sa vama, možemo koristiti ove principe, ne samo između nas i jedne osobe, već i u našoj familiji, u timu, grupi, na poslu itd. Na taj način ćemo izgraditi pozitivan i konstruktivan osećaj između svih nas.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *