Mladi i knjiga

Rani jadi

Mnogi su odlučili da knjigu zamene filmovima i serijama. Jedan od pokazatelja budućnosti zemlje je i to koliko i kakve knjige čitaju mladi, a gledajući po tome, našoj zemlji se ne piše dobro.

Romeo i Julija su lik i riba iz Verone koji su u šemi, a njihovi roditelji se ne gotive, dok je u “Zločinu i kazni” jedan lik nešto upao u bedak, banuo kod bogate bakute na gajbu, roknuo je, pa se sve vreme tripovao da ga ne izvali murija.

Na taj način mladi danas prepričavaju lektire, a koliko se vrednuje knjiga u našem društvu pokazuje slučaj kada su dva provalnika upala u magacin knjižare “Mono i manjana”. Ukraden je jedan akumulator i četiri gume, a od 10.000 knjiga nijedna nije ni pipnuta, dok su dva lopova koji su tokom noći upali u jednu biblioteku u Zemunu, odneli dva rešoa, od kojih jedan neispravan, radio uređaj i kremu za ruke.
Knjiga nije više dominantna kao nekad, kada je bila važno sredstvo oblikovanja stila življenja. Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, Srbija ima oko milion ljudi, odnosno dvadeset odsto stanovništva starijeg od petnaest godina bez osnovne škole, dok je pedeset odsto odraslih sa osnovnom školom funkcionalno nepismeno. Država se tada obavezala da će do 2013. godine prepoloviti broj nepismenih, međutim to se nije dogodilo. I dalje ima onih koji se potpisuju otiskom prsta i više od milion onih koji upišu, ali ne završe osnovnu školu. Koliko su zapravo mladi koji danas „miču usnama dok sriču pejdžer i plaše se da dobiju rak od razmišljanja“, kako bi rekao Đorđe Balašević, udaljeni od knjiga?

Vetar

Čitalačka kultura mladih je na izuzetno niskom nivou. Lektire se čitaju samo pod prisilom, a onaj učenik koji kaže da mu se neko delo svidelo u nekim školama biva ismevan. Kako ističe psiholog Tatjana Relić-Vasković, sve polazi iz kuće.

„Roditelji bi trebalo da pruže neki model, da čitaju, da decu upućuju, ali generalno roditelji danas nemaju dovoljno vremena, zbog tog tempa i načina života. Svi jure za poslom, malo su posvećeni deci i deca te neke navike iz kuće nisu ponela“, smatra Relić-Vasković.

Upravo je to vreme u kom danas mladi žive, vreme razvoja tehnologije. Za kupovinu knjiga nije više potrebno da se ode do knjižare, sve se može obaviti na internetu, a zahvaljujući brojim sajtovima, knjige se mogu skidati potpuno besplatno. Pre tri godine u Parizu, pokrenuta je Svetska digitalna bibilioteka, internet portal koji predstavlja jedinstven kulturni materijal biblioteka i arhiva iz celoga sveta. Narodna biblioteka Srbije se među prvima priključila projektu. Onlajn verzije knjiga su ekološke i kada bi sve knjige prešle u elekronsku verziju, čuvali bi seionako ograničeni prirodni resursi. Ipak, ljudi i dalje u velikoj meri odbijaju takav način čitanja. Taj tehnološki razvitak ima svoje pozitivne osobine, ali je uglavnom negativan, zato što ga ljudi čine takvim, smatra profesor srpskog jezika, Boban Dodić. On ističe da je jedna od najgorih stvari koja može da se desi, upravo prelazak celokupne literature u onlajn verziju.

„Knjigu treba da osetiš kao što osećaš čoveka. Kao što devojku treba da dodirneš, tako i knjigu treba da dodirneš. Čak i ona knjiga koja je stajala negde dugo, ima onaj miris koji treba da se oseti. Taj razvoj udaljava ljude, postaje hladno sve“, kaže Dodić.

Živi se u brzom vremenu u kom mladi smatraju da je čitanje suviše monotono i lagano. Njima treba brzo, ovog trenutka i sada. Dakle imam potrebu koju moram odmah da zadovoljim, odmah da dođem do rešenja. Otići ću na internet i dobiti najkraću informaciju o Ani Karenjini. Knjigu sličnu ovoj ne mogu da pređu tako lako, potrebno je mnogo više vremena, koje oni nažalost nemaju. Ili misle da nemaju. Sociolog Ratko Božović navodi da su mladi previše ležerno postali sedeće figure ispred kompjutera.

„Mislim da su previše na fejsbuku, na internetu i mislim da ta internetska znanja postaju jedna kompenzacija za dugotrajno i uporno čitanje knjiga kao forme jedne komunikacije koja se događa u dokolici, u punoj tišini, kad smo mi zapravo u koncentraciji da ostanemo sami sa sobom. Ostaje pitanje koliko su mladi sposobni da budu u toj dokolici jer je upravo ta dokolica ona vrednost u kojoj su nastale celokupne kulture, istorija, filozofija“ smatra Božović.

Prokleta avlija

Menja se čitav stil ljudskog komuniciranja i sporazumevanja u čemu glavnu ulogu imaju masovni mediji. Upravo je zahvaljujući medijima došlo do nečega što se može označiti kao estradna kultura. Taj talas populizma kristalizovao se i iskazao kroz formu estradizacije. Dakle, ono što nije prisutno u estradnoj kulturi to nije popularno. Prvi odštampani primerak romana „Grabljivica 2“, Simonide Milojković, u izdanju dnevnog lista „Alo“, prodat je na jednoj aukciji Svetlani Ražnatović za hiljadu evra. Profesor Boban Dodić smatra da su pre svega elektronski mediji jedan od ključnih razloga zaslepljivanja mladih i uticaja nekulture i neproduhovljenosti.

Istraživanje autora za potrebe člankaSvaki šesti učenik četvrte godine Požarevačke gimnazije čita literaturu predviđenu za lektiru. Učenici koji lektiru redovno čitaju, uglavnom čitaju i knjige koje nisu deo školskih obaveza. Omiljena knjiga iz lektire je „Derviš i smrt“ Meše Selimovića, dok su ruski klasici ono što bi učenici najradije izbegli. Primedba je da određeni naslovi ne odgovaraju srednjoškolskom uzrastu.
Učenici četvrte godine Prokupačke gimnazije kao razlog za nečitanje lektire navode nedostatak vremena i neadekvatnost literature. Vole dela naučne fantastike, dok ih dela koja su obavezna odbijaju.

„Sada je vrlo teško da ti nekog mladog probudiš, da mu pričaš o Tolstoju, Dostojevskom, Andriću, Selimoviću. Nema ni tih obrazovnih emisija, gde će oni da rade ovo što mi radimo u školi. Emisija gde će ozbiljni ljudi pričati o ljubavi prema knjizi“, objašnjava Dodić.
Na tržištu knjige u velikoj meri su se pojavila sporna pisanija, od još spornijih spisatelja. To govori kako kod nas može da „prođe“ ne samo svašta, nego i ništa. Kao pisac prisutniji je Legija nego Zoran Đinđić. Pisci koji su sebe izmislili, postavili su sebe na književni tron. One knjige koje su najzastupljenije u medijima, najtraženije su i na trafikama. Problem je što se tu može naći sve od knjiga o rijaliti programu “Farma”, preko Žarka Lauševića, do Ive Andrića. Postoji ogroman uticaj reklame, smatra bibliotekarka Jelena Trkulja.

„Mnogo toga je u medijskoj sferi. Što se medijski pokrije, to se čita. Ipak, na trafikama je bilo i nekih ozbiljnih knjiga, svetskih klasika. To podržavam, treba, tako će barem neko uzeti da čita. Pogotovo što su cene knjiga niže u tom slučaju“, stav je Trkulje.

Gospođa ministarka

Država bi trebalo da bude jedan od najznačajnijih oslonaca kulture. Kod nas je problem njenonedovoljno interesovanje za sve što se tiče mladih i obrazovanja. Situacija u društvu se reflektuje na običan narod i u tom smislu države ima negativan uticaj. Posle svakih izbora svi se otimaju oko ministarstava finansija, policije ili ekonomije, ali je sa Ministarstvom prosvete drugačije. Odatle sve počinje. Ovo je vreme gde vlada njegovo veličanstvo novac, a sve pored je nebitno. Pragmatski cilj politike utiče na to šta će biti prisutno i koliko će kultura, književnost i knjige biti prisutni, kaže sociolog Ratko Božović.

„Kada knjigu tretirate kao robu onda je oporezujete, onda nastaje nesporazum šta je knjiga, jer knjiga ne može biti roba kao naša košulja. Ona je nešto složeno i polivalentno. Knjiga podrazumeva nešto što bi se moglo označiti i vrednovati logikom specifičnih vrednosti ili nemerljivih vrednosti sa stanovišta tržišta“, navodi Božović.

U svetu i kod nas organizovane su razne akcije kako bi se knjige popularizovale. Sajam knjiga je jedna od najposećenijih manifestacija, a pored toga organizovana je i akcija „Ko čita pobeđuje“. Jedan od projekata je i „Otvorena biblioteka“ koja je postavljena u Knez Mihajlovoj ulici gde su ljudi mogli da uzmu knjigu koji žele i ostave neku svoju, ali je već nakon dva meseca bila potpuno prazna. Čitanje sa poznatima je samo jedna od akcija u Sjedinjenim Američkim Državama, a u nekim državama Evrope su članarine u bibliotekama besplatne.

Deca koja rade i postižu neke rezultate i uspehe, trebalo bi da budu nagrađena. Tako je svuda u svetu. U institucijama moraju biti ljudi koji znaju šta je knjiga, kritičari koji znaju šta su prave vrednosti, koji nisu lako potkupljivi i koji ne prodaju svoju reč za kakve procente, nagrade i putovanja.

„Sistem vrednosti mora da se preokrene, ali to nije nimalo lako. Da učenje i obrazovanje imaju neku vrednost i cenu, a ne da mladi misle da mogu bez škole i da je škola nepotrebna. Kod nas postoji to neko snalaženje, svi su nešto snalažljivi, ma šta to značilo. Veoma je teško da se to izgubi“, kaže psiholog Relić-Vasković.

Kroz pustinju i prašumu

Civilizaciju knjige zamenila je vizuelna kultura. Time se promenio jedan stil komunikacije u odnosu na vrednost, u odnosu na memoriju, u odnosu na zapamćeno, u odnosu na istinu. Mladi tu civilizaciju vrednuju kao nešto što je passe, što se već dogodilo i što njima ne pripada.

„Ne moramo biti neprekidno oni čitaoci koji čitaju samo vredne knjige. Možemo čitati i ono što nije vredno, ali nema smisla pored toliko vrednih knjiga čitati nešto i gubiti to naše vreme kao najvredniji resurs. To mogu da čitaju oni koji znaju šta je pravo delo i prava knjiga. Oni nisu u toj opasnosti, jer će se oni vratiti vrednoj knjizi“, zaključuje sociolog Ratko Božović.

Čitanje je individualna strategija, to je deo usmerenja sredine u kojoj se živi. Kao čin slobodnog izbora, to je pitanje porodice, pitanje navike, pitanje škole. Profesor književnosti koji je odlučan da vas uputi i usmeri može da probudi čitalačku svest kod učenika. Učenici Grafičke škole na Novom Beogradu, uopšte nemaju obavezu čitanja lektire. Profesor Dodić, koji predaje u Pravno-birotehničkoj školi u Zemunu, kaže da đake „kupuje“ mudrostima i životnim mislima. Po njegovom mišljenju, na stolu pored novina treba da bude neka knjiga i onda će dete u nekom trenutku uzeti tu knjigu. On kaže da je Srbija zemlja neobrazovanog naroda, da po njegovim procenama ima i do sedamdeset procenata funkcionalno nepismenih, ali ako postoji iskrena volja to može već sutra da se promeni. Nažalost, volje nema, zaključuje Dodić.

Nauka je davno utvrdila mesto i značaj književnosti i čitanja bez kojih obrazovanje i vaspitanje ne mogu. Znanje koje mladi dobijaju preko elektronskih medija ne može ublažiti bedu duha i duše koja nastaje zbog nečitanja. Prvi put u poslednjih dvesta godina se dogodilo da je jednanova generacija manje obrazovana od svojih roditelja. Naše društvo je rekacionarno, idemo suprotnim putem, u nazad, u rikverc. Iz teške prošlosti u još težu budućnost.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *