Statusni simboli kroz istoriju

Možete kupiti četiri minuta i 33 sekundi tišine

Da li ste se nekad zapitali koliko biste platili džemper Džordža Klunija? Pol Blum jeste, a pitao je i druge. Odgovori koje je dobijao su podrazumevali više novca od brendiranog džempera. A onda je postavio isto pitanje sa drugim uslovima, šta bi se desilo kada bi mogli da kupe taj džemper, a da nikome ne kažu poreklo, niti da ga preprodaju? Vrednost džempera bi, u tom slučaju, pala.

Da li znate da možete kupiti 4 minuta i 33 sekunde tišine. Naime, Džon Kejdž (John Cage), pijanista, sedne za klavir, podigne poklopac i ne radi ništa četiri minuta i 33 sekunde. Četiri minuta i 33 sekunde tišine, drugačije tišine, jer se ta tišina prodaje. Kompoziciju 4′ 33” možete kupiti.

Psiholog Pol Blum iznosi brojne primere i činjenice kojima potkrepljuje svoju tvrdnju da su ljudi po prirodi esencijalisti. Pod tim misli da ljudi reaguju na poreklo objekta i uvere o njemu. Tako kaže da u zavisnosti da li pijemo vino iz skupocene boce ili jeftine, naša percepcija o kvalitetu samog vina će biti drugačija.

Sa jedne strane slika, sa druge strane slika. Sa jedne strane ista slika kao i sa druge strane. Ljudsko oko ne vidi razliku. Jedna je original, druga je falsifikat. To ne biste mogli da znate, ali cena govori za sebe. Jedna slika ima istorijsku vrednost, druga nema. Dve torbe, jedna Louis Vuitton, druga kopija. Dva ručna sata, oba pokazuju isto vreme, ali jedan je Rolex, drugi nije.

Esencijalnost, snobizam, nadoknađivanje nedostatka samopouzdanja, kvalitet ili nešto drugo. Različiti uglovi gledanja će dati različiti pogled. Ali uvek su postojale i postojaće stvari koje govore o onome ko ih poseduje.

Od bledila do bež tepiha

Helardika ili prikaz porodičnog imena i istorije je u srednjem veku bio simbol statusa porodice.

Bledilo i gojaznost su u prošlosti bili pokazatelj da osoba ne mora da radi na suncu i ima hrane u izobilju, pa su time prikazivali privilegovani socijalni status.

Tranzistor, telefon sa tasterima i električni toster su 50-tih godina bili stvar prestiža.

Posle Drugog svetskog rata mašina za pranje veša, mašina za šivenje i kuhinjski elementi u boji bili su dostupni samo privilegovanima.

70-tih su Fondue set, TV u boji i mini-bar bile stvari koje su govorile o novčaniku njihovih vlasnika.

Commodore 64 računar je i dalje najprodavaniji personalni računar svih vremena, a zajedno sa kupatilom u boji avokada i mikrotalasnom je 80-tih bio statusni simbol.

90-te su donele crne trpezarijske stolove i stolice, bež tepih i pekač hleba, a njihovi vlasnici su bili retki koji su sebi to mogli da priušte.

Farmerke američkog stila i snimci rok muzike su pre pada Berlinskog zida bili statusni simbol među tinejdžerima.

Zvezda na nebu,  račun u banci

Ko bi rekao da je danas posedovanje mobilnog telefona ili laptopa može biti statusni simbol? Izgleda da šta će biti statusni simbol zavisi i od pozicije na karti sveta. Za “check in-ovanje” je potrebno nešto malo tehnologije. To nešto malo tehnologije je negde stvar prestiža. Pristup internetu, posedovanje mobilnog telefona, laptopa, bilo kog automobila, putovanja u inostranstvo, na Kubi su statusni simboli.

U drugim delovima sveta, čini se granica nema. Ni u novčaniku, ni u ponudi. Mada su novčanici sada prevaziđeni. Osim ako su brendirani i koštaju kao automobil star nekoliko godina, u tom slučaju mogu da posluže, za kreditne kartice. I to kreditne kartice zlatne boje, sa oznakom VIP. Valjda su dokumenta za posedovanje zvezda na nebu neke druge boje, nije praktično da sve bude zlatno.

Stvari koje danas govore o stanju na računu njihovih vlasnika:

Chanel, Louis Vuitton, Hermes komadi su najveći deo garderobe, prostorije od makar 10m2, retkih koji sebi to mogu da priušte, po neki komad zaluta i kod onih koji to žele sebi da priušte. Pa makar to bio i neki dodatak, recimo komad kože koji služi kao narukvica, od otprilike 1000 evra.

Fina vina, stvar ukusa ili mogućnost, skupocena vina su jedina opcija bogatih.

Skupi automobili, brzi automobili. Luksuzne linije automobila svojim izgledom odvlače pogled, mada često čujete samo zvuk koji potvrđuje da su prošli. Odvlače i ogromne svote novca sa računa njihovih vlasnika, a njihova pojava govori za sebe. Naravno, to je za situacije kada nije prilika za limuzinu i ličnog vozača.

Luksuzne destinacije, privatna ostrva, jahte, privatni avioni. Onda kada pogled iz penthouse apartmana postane dosadan.

Osoblje, svuda, uvek i sa neograničenim dužnostima.  

Swanky kolica za decu koštaju od 500$ do 3500$, sa sve listom čekanja, kožnim sedištima, opcionim IPod zvučnicima.

Onda kada sve na Zemlji postane dosadno nema razloga da se stane. Nebo je granica. Ili nije. Zašto nemati u posedu Zvezdu? Nikad se ne zna, možda zatreba.

[nggallery id=5]

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *