Budućnost pripada mladim ljudima

„Bez obzira da li je to negde zapisano, znam da ću uspeti. Ako to nije predodređeno, predodrediću, ili ako nije suđeno, ja ću to da uradim. Ako stignem do granice, precrtaću je, ako naiđem na kraj, stvoriću od njega početak“.

Slaviša Pavlović je mladi književnik koji iza sebe ima dva romana. „Nema šanse da ne uspem“ i „Zavet“. Takođe, dobitnik je književne nagrade „Pegaz”. Urednik je magazina ReStart i izdavačke kuće Smart. Piše i poeziju.

Ko je zapravo Slaviša Pavlović?

Pitanje na koje sagovornik ne može dati precizan odgovor je uvek dobro pitanje. A ja na sreću nemam dobar odgovor, inače bih bio potpuni egoista. Ubeđen sam da bi ovo pitanje bilo dobro postaviti mojim prijateljima, što bi i mene zainteresovalo da pročitam i saznam nešto više o sebi. Inače, sebe najbolje vidim u ogledalu, i taman kad pomislim “To sam ja”, shvatim da mi je u ogledalu leva strana na desnoj, a desna na levoj.

Kada u životu ne biste pisali, vi biste…

Ne znam. Bio bih u problemu, jer pisanje za mene nije samo posao, već i uživanje, način da svoj stav iskažem na svoj način. Često imam potrebu da se potpuno oslobodim stvarnosti i uronim u neki novi svet, koji funkcioniše na sličnim principima kao i stvarni, samo što kod mene na kraju uvek pobeđuje dobro. I dok izmišljam kraj, svojim likovima dajem velika iskušenja, suočavam ih sa strahovima, borbama i lošim ljudima, pokazujući tako da su velika dela uvek srazmerna sa velikim iskušenjima. Na kraju i sam shvatim da se moj izmišljeni svet uopšte ne razlikuje od stvarnog i da će pre ili kasnije sve doći na svoje mesto. Sve zavisi od strpljenja, rada i vere.
Mada, u detinjstvu nisam ni pomišljao da ću se jednog dana baviti pisanjem, iako sam uvek voleo i čitao knjige. Moj san je bio da postanem profesionalni fudbaler, napadač koji redovno daje golove, nosi desetku ili devetku na leđima i uživa u aplauzima publike. Taj san se delimično ostvario, jer sam do pre tri godine igrao u amaterskim ligama, nosio dres sa brojem tri i zamišljao da igram pred brojnijom publikom. Možda deluje malo detinjasto, ali još uvek čuvam svoj dres i nosim ga kada igram fudbal sa prijateljima.

Objavili ste dve knjige, više Vaših priča je nagrađeno. Koji je recept za uspeh?

Najbolji trening za pisca je čitanje i razmišljanje o onome što pročitate. Dosta radim na sebi, razmišljam o pojavama i postupcima, proučavam ljude, trudim se da iz njih izvučem mišljenje i uzrok koji je doveo do takvog mišljenja. Kad pomislim da sam dobar pisac, ili kad pročitam dobru kritiku o mojim tekstovima, vratim se Andriću, ponovo ga čitam i izučavam, i onda shvatim koliko sam mali, koliko treba da učim i koliko je uspeh dalek i teško dostižan. Uostalom, šta je uspeh? Za pisce poput Ćosića tek sam na početku, za neke koji tek treba da objave prvu knjigu sam možda uspešan. Mislim da o tome ne treba razmišljati, već težiti da se svaki posao uradi na najbolji mogući način i to je jedini recept u bilo kom poslu.

Novinar u književnosti ili književnik u novinarstvu?

Iako sam počeo kao novinar, mislim da sam više pisac u novinarstvu nego novinar u književnosti. To sam shvatio pre dve godine kada sam dobio odličnu finansijsku ponudu da budem urednik žute štampe u jednom časopisu. Na sreću, odoleo sam iskušenju i nastavio da pišem drugi roman, bez neke naznake da će biti uspešan. Ne kajem se, jer se ne bih pronašao u tome. Više volim da napišem kolumnu ili uradim intervju, nego da pišem o ljudima bez nekog posebnog razloga.

Urednik ste i u izdavačkoj kući Smart?

To je težak i naporan posao, jer iziskuje svakodnevno čitanje, često potpuno nekvalitetnih rukopisa, koje odbijam bez obzira da li bi se od njih mogla izvući neka finansijska korist. Međutim, u moru rukopisa uvek se pojavi neki kvalitetan, pa mi učešće u objavljivanju knjige više predstavlja zadovoljstvo nego posao. Kada sam odlučio da prihvatim posao i iz temelja gradim novu izdavačku kuću, kao cilj sam postavio da Smart u narednih nekoliko godina “otkrije” nova književna imena i da ih afirmiše kako bi domaća književna scena postala kvalitetnija. Mislim da sam na dobrom putu, jer se Smart već može pohvaliti sa nekoliko ozbiljnih knjiga i autora.

Ima li teme o kojoj još uvek niste dobili priliku da pišete?

U kolumnama sam uvek imao slobodu da sam izaberem temu, međutim, ne mogu da pišem o stvarima o kojima ne znam puno. Bilo bi besmisleno da pišem o energetici, ili o nuklearnoj fizici, kad o tome ništa ne znam. Ili da kritikujem selektora ragbi reprezentacije. Sa druge strane, nikada mi nije bio cilj da kroz kolumnu obeležim nekog kao krivca, da ga imenujem, već da kritikujem postupke, jer mislim da se ništa neće popraviti ako nekoga stavimo na stub srama i razapnemo zbog grešaka. Naravno, nekad je nemoguće jedno bez drugog, ali mislim da ne treba težiti osudi, već je potrebno tražiti rešenje.

Da li je pisanje talenat ili veština?

Talenat je čvrst temelj; od njega sve počinje, ali ipak, ne može se živeti u kući koja poseduje samo temelj, već su potrebni zidovi, plafon i krov. Sve osim tog temelja predstavlja veliki rad, i verujem da jedno bez drugog nije moguće. Naravno, talenat daje prednost prilikom ukrašavanja, prepoznavanja kvaliteta, oblika, forme, ali sam siguran da nije dovoljan i da rad, upornost i strpljenje moraju biti zastupljeni u većoj meri nego talenat.

Na šta ste najponosniji?

Ponosan sam na ljude koji me okružuju, koje volim i koji me vole. Od toga, veći razlog za ponos ne vidim.

Da li Vam je ponuđena ekranizacija nekog od vaših dela? Ako jeste, da li biste neku od uloga ostavili za Vas?

Razgovarao sam o ekranizaciji Zaveta i siguran sam da ću jednog dana u bioskopu gledati film po motivima iz romana. Međutim, nisam glumac i nikada sebi ne bih dozvolio da se pojavim u filmu i tako pokvarim kompletnu zamisao. Svako treba da zna gde mu je mesto. U ovom slučaju, moje mesto je iza kamera, dok ulogu treba da dobije neko ko je školovan za tako nešto. Iskreno, voleo bih da vidim Branislava Lečića u ulozi pukovnika Andrije Itanića, jer mi se čini da je ta uloga stvorena za njega.

Nedavno ste se pojavili u spotu mlade pevačice Nevene Đorđević. Kakvi su Vaši utisci sa snimanja spota?

Super smo se proveli, jer snimanje nismo shvatili kao posao, već kao ispoljavanje svoje kreativnosti u okvirima koje nam je postavio reditelj. Naravno, sama atmosfera u dvorcu Fantast je posebna i inspirativna, tako da, osim nezapamćene hladnoće, ne postoji negativno iskustvo. Ipak, kada govorim o spotu, moram da istaknem Nevenine vokalne sposobnosti i izuzetan muzički talenat na koji treba obratiti pažnju, jer verujem da njeno vreme tek dolazi i da će u budućnosti postati velika zvezda. Takođe, pored toga što odlično peva, izvanredna je kao kompozitor, pa se nadam da će uskoro snimiti jednu baladu koju sam napisao. Već sam imao priliku da čujem probnu verziju pesme koja mi se veoma dopala.

Šta biste poručili studentima FON-a?

Da završe fakultet, što je najbitnije, da budu vredni i da iskoriste svaku šansu koja im se ukaže. Budućnost pripada mladim ljudima. Čekaju ih velika iskušenja, kroz koja moraju proći, ali se velika dela ne stvaraju bez velikih borbi. Najbitnije je da na tom putu ne izgube dušu, ne postanu kopije, već jedinstveni, da slede svoje srce i da nikada ne odustaju od svojih snova.

Postoji li kraj sveta, ako ga ima, kakav je put do njega?

Zavisi iz kog ugla posmatrate. Ne razmišljam o kraju sveta, već o vrednostima koje su u svetu na ceni. Zbog toga mislim da se kraj nama poznatog sveta bliži i da polako ulazimo u neku novu eru, gde su odsustvo viteštva i sila u prvom planu. Navešću samo dva primera; Nobelova nagrada za mir Baraku Obami, na početku njegovog mandata, koju je opravdao napadom na Libiju, a zatim ista nagrada Martiju Ahtisariju, iako znamo koliko su velike njegove zasluge za bombardovanje Srbije. To vam je kao da nagradu za najboljeg golgetera ne dodelite Mesiju ili Ronaldu, iako su dali po pedeset golova, već nekom lošem odbrambenom igraču koji je postigao pedeset pet autogolova.

Koje je to pitanje koje ste dugo iščekivali i već imate spremljen odgovor na njega?

Navijam za Zvezdu.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *