Početak zdravije ishrane

Sigurno je da se o ishrani sluša svuda i stalno. Sve češće se čuju sirene upozorenja da je sve više gojaznih, sve više dijebetičara, sve više nezdrave ishrane i brze hrane. U isto vreme se često priča o savremenom načinu života, o brzom životu i o manjku vremena. Dve usko povezane, često pominjane priče.

Ovde nećete pročitati statistike, ovde ćete pročitati činjenice.

Činjenice

  1. Svi slušamo ove priče ali da ne razmišljamo dublje o njima.
  2. Te priče se odnose i na nas, a da često toga nismo svesni.
  3. Selektivno slušamo priče, prihvatamo ono što nam odgovara. Često kao opravdanje što ne radimo ništa za naš život.
  4. Samo smo mi odgovorni za svoj život.
  5. Ishrana utiče na naše zdravlje.
  6. Nismo svesni njenog uticaja na naše zdravlje.
  7. Postajemo svesni da nešto nije dobro onda kada se problem desi.
  8. Ishrana utiče na naš fizički izgled. Na više polja.
  9. Ishrana utiče na to kako se osećamo.
  10. Ishrana studenata je nezdrava.
  11. Odluka je na nama.

Sve predhodno navedeno je najčešće stanje, nije jedino.

Spojimo brz život i nezdravu ishranu i dođemo do studenata. Studente odlikuju često obroci van kuće, potreba za brzom hranom i neredovna ishrana. Najčešći problem studenata, koji ima veze sa ishranom, zapravo je višak kilograma. Kada dođe do toga, jedan procenat pribegava dijetama. Kratkoročnom rešenju problema, koji će isti dovesti na još veći nivo, u najvećem broju slučajeva.

Studenti su mladi ljudi koji najčešće probleme koje izazivaju svom organizmu ovakvim životom neće primetiti u tim godinama. Njihov organizam je jak i otporan. Ali isto tako, ne moraju ni da primete bilo kakve probleme. Treba samo da stvore svest o svom životu i razmisle kako sebe vide za 20 godina. Ako sebe vide kao još uvek vitalne, u formi i aktivne, onda je vreme da nešto urade po tom pitanju. Nisu potrebne drastične promene, bitno je stvoriti svest i prihvatiti promene kao način života, a ne kao kratkotrajne dijete do postizanja efekta.

Zamenite

  1. Umesto čipsa, smokija i svih šarenih kesica sa rafova kupite kokice (napravite ih sami sa što manje ulja) i koštunjavo voće.
  2. Umesto kupovnih sokova, napravite sebi limunadu ili iscedite sok.
  3. Čokoladu zamenite crnom čokoladom.
  4. Slatkiše zamenite (što češće možete) voćem i suvim voćem.
  5. Med umesto šećera.

Ubacite

  1. Doručak (ako ga nemate), najbolje voćni ili žitarični.
  2. Voće, neka vam to budu užine.
  3. Povrće, žitarice, mahunarke.
  4. Ako ne možete bez hleba, neka to bude crni.
  5. Obroke u menzi.
  6. Vodu.

Izbacite

  1. Gazirane sokove, grickalice.
  2. Brzu hranu.
  3. Pekare.
  4. Desert posle obroka (pojedite ga, ako morate, ranije u toku dana).
  5. Suhomesnato.

Prilagodite

  1. Ako vam je potreban brz obrok, umesto pljeskavice ili sendviča pojedite salatu.
  2. Iskoristite obroke u menzi, sigurno su bolja alternativa.
  3. Ponesite omiljeno voće za užinu.
  4. Umesto preliva (kečap, majonez) i začina (vegeta, kuhinjska so), koristite sveže salate ili morsku so, alevu papriku i beli luk u prahu.

Smanjite

  1. Prženu hranu.
  2. Teške kasne obroke.
  3. Kafu.
  4. Odustajanje.
  5. Opravdanja. Ponavljamo, samo vi ste odgovorni za svoj život. Nemojte tražiti opravdanje zašto ne radite na sebi, nađite rešenje ako vas nešto sprečava.

Mali gresi se opraštaju, ali nemojte da postanu navike. Umesto toga usvojite zdrave navike. Ovo će biti dobri prvi koraci. Sami ćete vremenom prilagoditi svoju ishranu. Istražujte, čitajte, naučite nešto novo, uradite nešto dobro za svoj organizam.

Zapamtite da fabrika nikad neće moći da zameni ono što je raslo pod nebom. Zar nisu divne sve te boje prirode? Budite i vi takvi.

 i83

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *