Drugačiji i krivac

Počinjem da razumem čudne ljude. Taj pridev im dodeljujem svesno i pored toga što shvatam koliko je relativan i možda nepostojeći. Čudni su iz moje tačke posmatranja, za moje poimanje. Počinjem da ih razumem zbog toga sto su to oni ljudi koji su prepušteni sami sebi, drugačiji od ostatka sveta i možda čak i od onih koji su takođe drugačiji.

Prepušteni su sebi na način koji je njima svojstven, predaju se mislima, nekom posebnom načinu zivota, knjigama, retro stilu oblačenja, jelima spremanim po posebnim receptima, putovanjima, antikvitarnicama umesto brendiranim radnjama, kućnim ljubimcima umesto lažnim prijateljima, retkim i bezazlenim radostima i zabavama umesto rizičnim ekspedicijama. Njima je to uživanje, njima je taj način života prijatan, svojstven, oni su se pronašli. To bi trebalo da bude najvažnije u vezi sa njima, ne osuda okoline, razlika koja postoji u njihovom izgledu ili ponašanju. Možda ih ljudi i ne primete, možda ne uoče njihovu posebnost, njihovu originalnost pa i važnost njihovog postojanja medju nama.  Možda ih ne vide usled sve svoje smetenosti i briga, a možda ih i potcenjivački obilaze.


8459622614_4416580e00_c

Njihove mere vrednosti su takođe merodavne, njihova garderoba je originalna, hobi takodje zanimljiv, društvo vredno. Ona bakica koja svakog jutra hrani golubove, devojka u iznošenim zelenim pantalonama i crvenoj rolci neispeglane kose i zalutalog osmeha, mladić sa par knjiga u ruci, vokmenom umesto slušalica na ušima, obučen kao penzioner i štreberskog držanja, pa i ona sredovečna žena koja na terasi mazi dve mačke i razgovara sa njima jer su joj jedino društvo, nešto nam govore. Ne poručuju nam da ih se klonimo, da im se smejemo, da ih obiđemo ili menjamo. Ukazuju nam na različitost, na svu originalnost do koje se u toj različitosti moze doći.

Nisu oni ni sa manje stila i ukusa, ni manje vredni ni manje pošteni ili svesni svog položaja. Ne znamo da li je ta garderoba nasleđena i jedino sto mogu da priušte, da li je starica možda slepa pa joj samo golubovi prilaze, da li je mladić beg od tragične sudbine pronašao u čitanju i svojim svesnim ponasanjem odbija ljude i računa na njihove predrasude, ni da li je devojka skromno obučena i izgleda koji ocrtava stidljivost i nedruštvenost samo htela da iskaže svoju pristojnost, tako drugačiju od tolikog kiča i skidanja u prazno, pa skliznula u neukus i neki, popularno rečeno, promašeni stajling ili jednostavno uživa u svojim bojama i posebnosti. Uživa u posebnosti koju joj daje, za današnji kroj vrednosti, višak materijala koji ima na sebi, jer, tako je in lepo se svući. Uživa u bojama u ovom svetu koji je ne samo neobojen pravim nijansama, već i bez ukusa, bez draži, bez mirisa. Jeste, to je različitost. Tako se lako izdvoji iz šume običnog ništavila, zar ne ?

8435399767_c625988384_c

Ne osuđuj različitost. Ona zahteva hrabrost. Ona nije loša, nije pogrešna, nije zastarela i nikako nikoga ne čini kopetentnim da o njoj raspreda, da je okarakteriše kao prostu, neukusnu, da joj da komentar i time je učini običnom i udavi je u tom zaglušujućem toku običnosti. Ona nema cenu iako ne podleže opštem i većinskom kriterijumu i ukusu.

Ne osuđuj hrabrost i ne suočavaj se sa tuđim izborom već napravi svoj. Izdvoj se iz tog toka, iz običnog i istog, bar hrabrošću. Ko su modni kreatori da mi kažu da je ultra kratka suknja ove sezone u modi? Ko je propovednik neke religije da mi kaze da je žrtva silovanja grešna i za osudu? Ko je sudija koji će da osudi majku koja je ubila mučitelja i ubicu svog deteta koji je uslovno pušten na slobodu? Čemu ti zakoni ako ne poštuju ljudsko ljudi koji su ih napisali? Ispoštuj sebe pa se sa zakonima uklopi. Protiv globalnog se solo ne može. Jeste to poraz na neki način, ali se može smatrati i primirijem.  Ne sudi, ne okrivljuj, jer si samim tim i sam krivac.

 


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *