All work and no play, makes Jack a dull boy

Možda će vas spomen ovih “teških” reči odbiti od daljeg čitanja ovog teksta. Knjige na temu filozofije često se percipiraju kao nejasne, previše apstraktne, jedan vid intelektualnog snobizma. Međutim, kada filozofsku terminologiju i način razmišljanja primenimo na svakodnevne situacije, dolazimo do univerzalnih istina i dubljih spoznaja. Pitanje je koliko smo zaista spremni da prihvatimo te “dublje”, često uznemirujuće spoznaje.

Dosada je stanje neuključenosti u sadržaje koje prate ličnost”  kaže Wikipedia. Kao mlađi, skloniji smo ovom stanju, a kako odrastamo, ispunjavamo naše živote raznim obavezama i odnosima, trudimo se, svesno ili ne, da pobegnemo od ovog osećaja koji nas proganja još od klinačkih dana. Da li je dosada samo nedostatak trenutnih aktivnosti ili odgovarajućeg društva, ili neki mnogo kompleksniji i dublji osećaj? Da li su pojedini ljudi skloniji dosadi ili je u pitanju univerzalna “boljka”?

Prošlog leta nabasala sam na jednu zanimljivu, kratku knjižicu pod nazivom “Filozofija dosade”, norveškog književnika i profesora filozofije Laša Fr. H. Svensena. Autor je do sada objavio niz filozofskih eseja na obične i neobične teme: “Filozofija zla”, “Filozofija rada”, “Filozofija mode”, “Filozofija straha”. U “Filozofiji dosade” (izdavač Geopoetika) pisac definiše dva osnovna tipa dosade: situacionu i egzistencijalnu dosadu. Situaciona dosada manifestuje se kroz različite telesne znakove: zevanjem, vrtenjem u stolici ili protezanjem ruku i nogu. Ovu dosadu moguće je prevazići promenom aktivnosti ili sredine. Za razliku od nje, egzistencijalna dosada je bezizražajna i prati nas tokom čitavog života. Njen uzrok leži u nemogućnosti spoznaje ličnog smisla, osećaju praznine, koju onda svako od nas maskira na sebi svojstven način. “Dosađujemo se i kada ne radimo ono što želimo i kada radimo ono što ne želimo.”

Autor se trudi da na jedan zanimljiv i pristupačan način približi ovaj savremeni fenomen širokom krugu čitalaca. Knjiga predstavlja kratki istorijat dosade, njene uzroke i prirodu nastajanja, različita filozofska viđenja dosade (Aristotel, Kant, Niče, Paskal i ostali) sve do beketovskih i vorholovskih tumačenja odnosa dosade i besmisla.

Kao i kod svake filozofske rasprave, knjiga ne pruža neke jasne odgovore i smernice (na žalost), ali upravo kroz ovo nejasno i često zbunjujuće stanje možemo doći do nekih ideja i odluka o promenama. Možda je rešenje u sledećim rečima Endija Vorhola: “Treba odustati od ličnog smisla u postojanju i ispuniti se bezličnim smislom.”


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *