Zašto programeri rade noću

U šali se govori da su programeri mašine koje kofein pretvaraju u kod. I zasigurno, ukoliko pitate programera kada najbolje radi, velika je šansa da će odgovor biti noću. Popularan trend je da ustanu u četiri ujutru i obave deo posla pre nego što upadnu u ludnicu koju sa sobom donosi dan. Drugi preferiraju da se u to vreme prepuste čarima kreveta.

Poenta svega ovoga je izbegavanje distrakcija. Međutim, mogli bi samo zaključati vrata, šta je tako posebno u noći? Mislim da se svodi na tri stvari: autorov raspored, pospani mozak i svetli kompjuterski ekrani.

Autorov raspored

Pol Grejam je 2009. godine pisao o autorovom rasporedu. U suštini, postoje dve vrste rasporeda u svetu. Tradicionalni menadžerski raspored, gde vam je dan podeljen na sate i svaka desetominutna distrakcija bi vas najviše mogla koštati sat vremena posla. Sa druge strane imate nešto što Pol Grejam naziva autorovim rasporedom – to je raspored za one koji kreiraju stvari. Rad na velikim apstraktnim sistemima podrazumeva smeštanje cele stvari u vaš um. Neko je jednom povezao ovo sa pravljenjem kuće od skupog kristala i čim vas neko poremeti, cela se kuća sruši u hiljade komada.

Eto zašto se programeri nerviraju kada ih ometate.

Zbog ovog velikog mentalnog uloga, programeri jednostavno ne mogu početi da rade dok god ne mogu očekivati nekoliko sati bez ikakvih distrakcija. Jednostavno nije vredno pravljenja čitavog modela u svojoj glavi da bi ga neko srušio pola sata kasnije. Zapravo, većina pronalazača će vam reći da jednostavno ne mogu ništa uraditi u toku dana. Konstantni prekidi, bitne stvari koje moraju odraditi i mejlovi na koje moraju odgovoriti im to jednostavno ne dozvoljavaju. Stoga, većinu pravog posla završavaju u toku noći, dok svi ostali spavaju.

Pospani mozak

Čak i programeri bi trebalo da spavaju noću. Oni ne predstavljaju neku rasu super ljudi. Čak i oni bolje funkcionišu u toku dana. Zašto onda većinu mentalno kompleksnog posla obavljaju onda kada mozak želi da spava, a jednostavnije zadatke obavljaju kada je mozak najbudniji i najpametniji?

Zato što ih umor čini boljim programerima. Slično Balmerovom piku (vrhu), umor ih može navesti da se bolje koncentrišu prosto zato što je mozak umoran i mora se koncentrisati. Nema dovoljno kapaciteta da priušti gubitak koncentracije. Programeri obično razmišljaju na sledeći način.

„Manje posla obavim kada popijem previše kafe/čaja ili kada popijem energetski napitak u pogrešno vreme. To me učini hiperaktivnim, što dalje uzrokuje lako gubljenje pažnje. U jednom trenutku proveravam twitter, u sledećem gledam hakerske vesti i ne mogu da se fokusiram na jednu stvar. Nasuprot tome, kada sam malo umoran, samo sednem i bacim se na kodiranje. Malo umornim mozgom mogu da kodiram satima i satima pre nego što čak i pomislim na twitter ili facebook. Kao da internet prestane da postoji.“

Kada vaš mozak ne radi punom parom, traži nešto što bi mogao da radi. Umor ga dovoljno otupi da mu je jedan zadatak sasvim dovoljan.

programmers_vs_users

Svetli kompjuterski ekrani

Ovo je prilično očigledno. Gledajte u blještav izvor svetla uveče i vreme sna će vam se pomeriti. Zaboravite da budete umorni pre tri sata ujutru. Onda se probudite u 11 časova i kada padne mrak jednostavno niste umorni, jer ste spavali čak do 11. Uz određeni broj ponavljanja, ovo vas može bukvalno prebaciti u drugu vremensku zonu. Šta je još zanimljivije, ne morate se više truditi, jednom kada se naviknete da ležete između tri i četiri sata ujutru, teško je odvići se.

Rezime

Da rezimiramo, programeri rade noću zato što im nije nametnut vremenski rok kada moraju prestati da rade, što obezbeđuje mnogo opušteniji pristup radu, mozak nije u konstantnoj potrazi za disktrakcijama i blještav ekran ih održava budnim.

 

Izvor: businessinsider.com

  

Ivana Stojanović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *