Poslovni običaji na istoku i zapadu

U savremenom poslovanju nije dovoljno samo dobro poznavanje svoje delatnosti, jer su kontakti sa strancima i drugim kulturama postali sasvim uobičajeni. Potrebno je biti dobro informisan i o poslovnim običajima zemlje sa kojom se posluje kako bi se stvorila osnova za uspešnu i efikasnu komunikaciju. Profesionalno ponašanje je ključ dobre saradnje.

Pozdravljanje i predstavljanje

Pozdravljanje

Pozdrav je prvi korak u ophođenju sa ljudima. U gotovo svim delovima sveta uobičajeno je da prilikom pozdrava starija osoba prva pruža ruku mlađoj, koja treba da ustane ukoliko sedi u tom trenutku. U slučaju da se pozdravljaju osobe suprotnih polova, muškarac je u obavezi da ustane i prvi se verbalno obrati, dok je na ženi da odluči da li će se rukovati, osmehnuti ili klimnuti glavom. Osoba koja ulazi u prostoriju, dužna je da se prva obrati prisutnima. Prilikom upoznavanja, neophodno je razgovetno reći svoje ili ime osobe koju predstavljate, a neretko je poželjno naglasiti i titulu.

U zemljama zapada je poželjno da upoznavanje obavi treća osoba i da se prvo predstavljaju niže rangirani, dok je na istoku bitno zapamtiti titulu osobe sa kojom se razgovara. U skandinavskim državama se budući saradnici prvo predstave, a potom rukuju. U arapskim zemljama postoji više varijanti pozdrava: uglavnom se rukuju uz naklon glave, pa potom razmene poljupce u oba obraza, mada neretko pozdravljaju poslovnog partnera i obema rukama sklopljenim na grudima uz naklon. Ako se pak rukuju, to će učiniti pridržavanjem desne ruke levom u znak poštovanja. Arapi se ne rukuju sa ženama, niti predstavljaju svoje žene drugima.

Razmena vizit karti

Vizit karte pomažu u povezivanju osobe sa organizacijom koju predstavlja. Njihovom razmenom se olakšava upoznavanje, a korisne su i kao podsetnik, kako za vreme, tako i nakon sastanka. U većini država mlađa osoba prva daje svoju karticu.

U čitavom svetu je običaj da se vizit karte razmenjuju na početku sastanka, izuzev Velike Britanije, gde se to radi na kraju. Važno je da titule budu naznačene, kao i to da kartica bude sa jedne strane na engleskom, a sa druge na jeziku zemlje sa čijim preduzećem se posluje.

U Japanu je razmena kartica poznata kao „Meiši kultura“ i bez nje se ne može započeti posao. Vizit karta predstavlja osobu i njen status, a ukoliko je neko ne poseduje, Japanci će smatrati da ta osoba ne postoji. Podrazumeva se da je tekst odštampan na japanskom i jeziku zemlje iz koje dolazite. Prilikom predaje se koriste obe ruke i japanska strana je okrenuta na gore. Bilo da se preuzima ili daje vizit karta, naklon je neizbežan. Ukoliko je primljeno više kartica, neophodno je da sve budu na stolu tokom sastanka. Poželjno je detaljno proučiti svaku i zapamtiti imena davalaca.

Darivanje

PokloniDarivanje predstavlja znak zahvalnosti na saradnji. Bonton nalaže da primalac poklon odmah raspakuje, mada to nije slučaj u svim zemljama. Neophodno je da dar bude prikladan, a ukoliko je skupocen, trebalo bi da nosi jasnu poruku kako ne bi bio smatran mitom i time stvorio nepotrebne probleme. Najčešće se poklanjaju privesci, novčanici, piće, suveniri i slično. Poželjno je i lepo pakovanje, jer ga pojedini narodi jako cene.

Darivanje je retko na zapadu i može se smatrati podmićivanjem, izuzev u Portugalu, Francuskoj i Italiji gde se pokloni cene. U Španiji se više obraća pažnja na pakovanje nego na sam dar. U zemljama zapada pokloni su deo tradicije i poklanja im se velika pažnja. Treba voditi računa da u Japanu nisu poželjni darovi bele boje i parni brojevi, u Kini satovi, a u Meksiku crveno ili žuto cveće. Japanci ne otvaraju poklon pred davaocem, a arapski je običaj da se fiktivno odbija tri puta, a potom preuzima i to desnom rukom.

Obedovanje

ObedovanjePoslovni ručkovi su sve učestalija pojava, kako u Srbiji, tako i u ostalim zemljama sveta. Korisni su za upoznavanje saradnika van „granica“ kancelarije. Za vreme ručka se može pregovarati o poslu, mada nije obavezno. Razgovor o privatnom životu i politici nije poželjan, poslovne teme započinje isključivo domaćin.

Poslovni ručkovi su uobičajeniji na istoku nego na zapadu. Islam zabranjuje alkohol i svinjsko meso. Kao posebno dobri domaćini, ističu se Turci, u čijim tradicionalnim restoranima je poseban ugođaj. Oni ne naručuju ceo obrok odjednom, već posle predjela odlučuju šta će jesti za glavno jelo, a nakon toga misle o desertu. Pored njih, izuzetno gostoljubivi su i Arapi koji poslovne partnere najčešće pozivaju na ručak u svoj dom ili pak u luksuzne restorane. Pristojno je uzvratiti im čašćenje. Iako se uz jelo dobija pribor, jede se samo desnom rukom i najbolje je pratiti ponašanje domaćina. U Kini je bitan hijerarhijski redosled sedenja za stolom, a u Rusiji je odbijanje hrane uvredljivo.

Vreme

U različitim zemljama sveta, razlikuje se i radno vreme, što je neophodno uzeti u obzir kada se dogovara vreme sastanka. Takođe, treba obratiti pažnju na neradne dane zemlje sa kojom se posluje. Sastanci se ugovaraju unapred, kako bi svaki učesnik mogao da organizuje svoje vreme. U velikom broju slučajeva, kašnjenje se ne toleriše, ali ako je neizbežno, neophodno je obavestiti osobu sa kojom je sastanak ugovoren.

Najviše korigovanja radnog vremena ima u islamskim zemljama i to je za vreme Ramazana koji traje mesec dana, pa se vreme rada drastično skraćuje, i Kurban-Bajrama kada se ne radi čitave nedelje. Arapske zemlje su specifične po tome što radna nedelja traje od subote do četvrtka, pa nedelja nije neradan dan.

U Francuskoj se kašnjenje toleriše, dok u Portugalu dolazak na vreme znači donošenje loših vesti. Rusi kasne i do dva sata, ali partner mora biti tačan, a u Holandiji izađu na sporedna vrata ukoliko poslovni partner kasni više od petnaest minuta.

Odevanje

Odevanje 3Najpoželjnije je da odevanje bude u skladu sa dres-kodom firme u koju se odlazi. Međutim, moguće je da firma nema dres-kod, pa je u tom slučaju potrebno obući se korporativno kako bi se ostavio pozitivan utisak. Uniformisanost i klasičnost su znak profesionalnosti i autoriteta. Odeća ne sme biti preuska, izazovna, providna ili prekratka. Što se obuće tiče, najbolji izbor su zatvorene cipele.

U Francuskoj, kao zemlji visoke mode, odevanje igra važnu ulogu. Na osnovu odeće procenjuju status saradnika. I u Italiji je odeća statusni simbol. U Japanu se smatra nepristojnim da žena nosi pantalone i potpetice, kako ne bi bila viša od muškaraca.

Ponašanje

PonasanjeJasno je da bez lepih manira nema ni uspešnog poslovanja. Morate biti smireni, dobro pripremljeni i da tačno znate šta želite. Potrebno je pokazati zainteresovanost za temu sastanka i spremnost za ostvarivanje zacrtanog cilja. Nastojte da pridobijete poverenje sagovornika i to obavezno opravdajte. Nikada nemojte obećavati ono što niste sposobni da ostvarite, jer jednom prokockano poverenje, teško je povratiti.

U istočnim zemljama je nepristojno prekrstiti ruke ili noge, pokazivati đonove i upirati stopalima u nekoga. Naime, u tamošnjoj tradiciji stopalo je najprljaviji deo tela, a đon predstavlja samo dno prljavštine. Izraženo je poštovanje starijih. Na zapadu se ceni obraćanje uz korišćenje titule, kao i jasno odvajanje posla i privatnog života.

Jezik

JezikGotovo svaki poslovni partner će u velikoj meri ceniti ako govorite njegov jezik ili ako znate makar nekoliko reči.

Biznismeni istočnih zemalja retko govore engleski jezik, pa je uobičajeno angažovanje prevodilaca. Na zapadu se u najvećem broju slučajeva pregovara na engleskom jeziku. Izuzetak je Francuska, gde je to prava retkost, jer jako cene svoj jezik i nisu ljubitelji engleskog.

Odlučivanje

Proces donošenja odluka je dugotrajan, veoma spor i vrši ga vrhovni menadžment preduzeća u skoro svim zemljama sveta. Izuzetak je Holandija, gde svi iznose svoja mišljenja, a prihvata se mišljenje većine. Francuzi su poznati po lakom menjanju svog mišljenja i to na osnovu trenutne situacije, bez obzira što prethodno postave neverovatno mnogo pitanja i prikupe i najsitnije detalje koji imaju veze sa prvobitnom odlukom.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *