Korporativna društvena odgovornost

Veoma često se postavlja pitanje: “Možemo li biti srećnije i bolje društvo?” Odgovor bi glasio da je tako nešto moguće, ali je neophodno više darivanja, a manje uzimanja. Socijalne grupe, pojedinci, kao i sama preduzeća, bila ona mala ili velika, sve više uzimaju maha da sopstvenim primerima i delovanjem poboljšaju okolinu ili pak podrže neke specifične društvene projekte. Nijedno preduzeće ne učestvuje u svojim aktivnostima u nekom izolovanom prostoru, već svojim radom postaje značajan deo i daje svoj doprinos društvu u celini.

Pojam korporativne društvene odgovornosti (Corporate Social ResponsibilityCSR) je relativno nov u Srbiji. Korporativna društvena odgovornost predstavlja posvećenost preduzeća da doprinese održivosti privrednog razvoja sarađujući sa zaposlenima, njihovim porodicama, lokalnom zajednicom i društvom uopšte, u cilju poboljšanja kvaliteta njihovog života.

Evropska unija, Zelena knjiga, 2001:

Biti društveno odgovoran ne znači samo ispunjavati zakonske obaveze, već ići dalje od pukog pridržavanja zakona i ulagati još više u ljudski kapital, okruženje i odnose sa stejkholderima.

S obzirom na to da je Srbija započela političku i društveno-ekonomsku tranziciju kasnije od mnogih drugih zemalja, mnoge firme još uvek imaju premalo svesti o koristi društveno odgovorne prakse, jer doživljavaju to kao neprofitno i nepraktično iskustvo. S druge strane, obični građani ne uzimaju u obzir CSR kada nešto kupuju ili se bave svojim životima. Veliki broj kompanija je ipak uzeo u obzir svrhu i prednost društvene odgovornosti, ne samo u smislu unapređenja i podrške određenim projektima, već i kao odličan marketinški potez. Na taj način, ona se distancira od ostalih učesnika na tržištu kao kompanija kojoj nije samo stalo do ostvarivanja profita, već i kao subjekat koji o njima brine i pruža im podršku i pomoć.

Studentska društvena odgovornost

 

Studenti, učenici i sva njihova udruženja i organizacije takođe su bitan faktor društvenog delovanja. Akcije koje se u njihovoj organizaciji odvijaju, uglavnom su vezane za direktno poboljšanje njihove okoline, kao što su sanacija i restauracija raznih objekata, organizovanje mnogobrojnih manifestacija i seminara sa ciljem edukacije i većem angažovanju mladih, prikupljanja raznih vidova materijalne i novčane pomoći i slično. U ovome im, naravno, često pomažu i razne kompanije, kako kadrovski, tako i materijalno.

Primeri društveno-odgovornih projekata u Srbiji

Smart Kolektiv – “Naš Beograd”

U junu 2009. godine, Smart Kolektiv/Forum poslovnih lidera organizovali su “Naš Beograd”, dan volonterskih aktivnosti po čitavom glavnom gradu. Stotine volontera iz kompanija članica Foruma učestvovalo je u realizaciji projekata, kao što su popravke zgrada i terena dnevnog boravka/radionice slikanja za decu sa Daunovim sindromom, ili vođenje romske i ostale ugrožene dece u zoološki vrt. Drugi su se vozili čamcem do Velikog ratnog ostrva gde su čistili gomile smeća koje se nataložilo na obali i reciklirali plastične flaše. Nakon sjajnog uspeha “Našeg Beograda”, ISC i Smart Kolektiv nadaju se da će i ubuduće organizovati slične događaje.

Evolucijsko planiranje Mercator-ovih centara

Tokom proteklih godina Mercator je karakterisala intenzivna izgradnja velikih trgovačkih centara, pri čemu  se u svaku novu generaciju objekata ugrađivala savremenija i energetski efikasnija oprema. Na osnovu toga možemo govoriti o evolucionom planiranju novijih trgovačkih centara u kojima se korištenje energije smanjuje, jer kako ističu iz kompanije: “Svesni smo važnosti uštede energije i konačnih zaliha glavnih izvora energije, zato je naš cilj sistemsko smanjivanje potrošnje energije u objektima koje planiramo i gradimo”.

INFOSTUD: Podrška projektu “Putujemo u Evropu”

Portal Infostud je 2012. godine podržao projekat Evropskog pokreta u Srbiji koji je u saradnji sa Robert Bosch fondacijom i uz podršku ambasade Republike Austrije, raspisao konkurs pod nazivom “Putujemo u Evropu” za studente završnih godina (osnovnih i master studija) i apsolvente fakulteta univerziteta u Srbiji.

Cilj konkursa je bio da se omogući da sedamdeset najboljih studenata završnih godina sa državnih i privatnih univerziteta u Srbiji leto 2012. godine provedu kao većina njihovih vršnjaka iz Evrope, putujući i upoznajući evropske gradove i narode. Pobednici na konkursu su dobili Inter-rail karte (22 dana u kontinuitetu), platnu karticu sa džeparcem, ISIC studentsku karticu i putno osiguranje za putovanje Evropom prema sopstvenom izboru tokom leta 2012. godine.

Banca Intesa: Projekti pomoći lokalnoj zajednici

Banca Intesa Beograd ulaže napore u rešavanju postojećih egzistencijalnih problema i očuvanju društvenih vrednosti. Prepoznajući da budućnost i prosperitet pripadaju generacijama koje dolaze, pri tom pokušavajući da pozitivno utiču na društvenu zajednicu, iniciraju i podržavaju projekte koji su posvećeni poboljšanju obrazovanja dece, podsticanju njihove kreativnosti i, uopšte, boljim uslovima života.

Mesto koje volim je projekat društvene odgovornosti koji je Banca Intesa 2011. godine po prvi put realizovala uz podršku Ministarstva kulture, a u saradnji sa neprofitnom organizacijom Evropa Nostra Srbija i Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture. Projekat je imao za cilj edukaciju o značaju kulturno–istorijskog nasleđa, ambijentalnih celina i prirodnih lepota, ali i obnovu onih koje većina prepozna kao mesta od posebnog značaja.

Telenor fondacija

Kompanija je osnovala Telenor fondaciju u martu 2007. godine. Kao najveći strani investitor u Srbiji, Telenor putem Fondacije nastavlja da ulaže u Srbiju i pomaže razvoj njenih društvenih potencijala. Želja Telenora jeste da pomogne u rešavanju nekih teškoća sa kojima se suočava srpsko društvo i zato Fondacija inicira i podržava projekte koji nude delotvorna, održiva i razvojna rešenja na teritoriji cele Srbije. To je, ujedno, i smisao jedinstvenog koncepta korporativne društvene odgovornosti koji Telenor grupa uspešno sprovodi širom sveta.

Postavlja se ključno pitanje: “Kako udovoljiiti svim ovim zahtevima i istovremeno optimizirati uspeh poslovnog sistema na tržištu – i to sve posmatrano kontinuirano i u dugoročnoj perspektivi?”  Zaključak jeste da bez pravih ulaganja u samo društvo i pomoći njegovim projektima, kompanije ne mogu očekivati dobar uspeh na tržistu, kao i „popularnost“ samog preduzeća i dobar ugled. Poslovni sistem koji ne vodi računa o društvenim posledicama svojih odluka i delovanja, može biti uspešan samo u kratkom roku, jer će dugoročno njegova sposobnost ostvarivanja profita opadati, pre svega zato što je tržište postalo osetljivo na probleme ispravnog ponašanja i društvene odgovornosti.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *