Strah ne zna za granice

Strah kao jedno od najjačih osećanja oduvek se “kretao” između dve relacije kada su ljudske aktivnosti u pitanju, od tačke nelagodnosti i ometanja u svakodnevnom  životu, pa do tačke u kojoj je imao ulogu pokretača. Živimo u svetu u kojem  stvari nastaju, menjaju se i nestaju velikom brzinom. Mnogo novina i nepoznanica čine da se čovek u svom svetu oseća egzistencijalno ugroženim. Bojati se, imati strah od nečega/nekoga, pojava je koja je u prirodi čoveka. Svako poseduje to osećanje, a intenzitet i uzrok je individualna stvar. Najrazličitiji razlozi i pojave mogu postati predmet ljudskog straha. Međutim, kada reč strah treba zameniti rečju fobija, kada to snažno osećanje postaje smetnja u našem životu i kada treba potražiti stručnu pomoć?

Šta su fobije?

Naziv fobija  potiče od grčke reči phobos što znači strah, beg, užas, panika. To je neurotsko stvaranje simptoma straha različitog stepena, od teskobe do panike, povezanog sa različitim predmetima i situacijama. Za razliku od straha, koji predstavlja normalnu i očekivanu reakciju čoveka kada se nađe u određenoj situaciji, fobija je iracionalna i protiv naše volje. Karakteriše je osećaj straha koji je veći od očekivanog, kao i neprilagođenost trajanja istog. Iako su fobične osobe svesne toga da je njihov strah preteran i nerazuman, one nisu u stanju da ga savladaju.

Uzroci i vrste

Mišljenja stručnjaka o uzrocima i nastanku fobija se razilaze. Spominju se potisnuti konflikti iz detinjstva, urođene fobije, fobije kao ostaci od predevolucijskog perioda, stečene i naučene fobije od roditelja i okoline, presudnost genetskog faktora, itd. Među najčešćim fobijama ubrajaju se: arahnofobija (strah od paukova), klaustrofobija (strah od zatvorenog prostora), akrofobija (strah od visine), agorafobija (strah od javnih mesta), itd. Ove fobije bi možda uzroke za svoj nastanak našle među gore navedenim, a šta je sa čitavim nizom, čudnih, bizarnih i do te mere neverovatnih fobija za koje mnogi nisu ni pomislili da je moguće da postoje među ljudima. Ove specifične fobije kao predmet straha imaju, možemo slobodno reći, najbanalnije stvari. Neke od njih su:
fonofobija: strah od sopstvenog glasa

 – hipotomnostroseskvipedaliofobija: strah od dugih reči
bibliofobija: strah od knjiga

 – epistemofobija: strah od znanja
kakofobija: strah od ružnoće
panofobija: strah od svega
arakibuterofobija: strah da se puter od kikirikija ne zalepi za nepca
tropofobija: strah od promena
fobofobija: strah od straha
androfobija: strah od muškaraca
tristraidekafobija: strah od broja 13
peladofobija: strah od ćelavih ljudi
koumponofobija: strah od dugmića.

Kako se mogu izlečiti fobije?

Ljudi koji se plaše visine, vode, paukova, gužve ili zatvorenog prostora mogu normalno funkcionisati i obavljati svoje svakodnevne aktivnosti. Oni mogu samostalno smanjiti ili potpuno kontrolisati mogućnost suočavanja sa svojim strahovima. Šta je sa onim ljudima čije su fobije poput onih strahova od ćelavih ljudi, muškaraca, prelaska ulice, sopstvenog glasa i mnogih drugih, a koji će zdravim osobama izgledati smešno? Oni ne dozvoljavaju osobama da žive, rade, komuniciraju sa drugim ljudima. Situacije suočavanja sa fobijom je praktično nemoguće izbeći. Obolele osobe su svesne banalnosti i iracionalnosti koje njihov strah nosi, ali nemoguće je sprečiti osećaj panike i anksioznosti koji ih obuzima. U skladu sa različitim mišljenjima stručnjaka, postoje i različiti tretmani lečenja. Čest način je suočavanje osobe sa strahom, prvo kroz razgovor sa psihoterapeutom, oživljavanjem situacija kroz razgovor, a onda i direktno suočavanje.

Izgleda da se strah širi kao epidemija, ne poznaje granice. Svakim danom spisak se uvećava. Koliko su fobije današnjice smešne, a koliko zastašujuće pri pomisli na život ljudi koji poseduju takve strahove, procenite sami.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *