Novi pogled na svet – Steampunk

Pod uticajem romana Žila Verna, H.G. Velsa, Marka Tvena i drugih autora iz 19. veka, nastaje specifičan fenomen koji postaje popularan tokom osamdesetih godina prošlog veka, a zove se Steampunk.

Šta je Steampunk?

Steampunk je podžanr fantastike koji oživljava viktorijansko vreme, čudesne mašine Žila Verna, a u vizuelnom smislu pun je futuristike, gotičarskih detalja, glamuroznog starinskog.

Radnja se događa u prošlosti, često u počecima industrijske revolucije, gde postoje neke tehnologije ili izumi koji su u stvarnosti otkriveni kasnije. Prvim Steampunk-om smatra se novela „Diferencijalna mašina“ Vilijama Gibsona i Brusa Sterlinga, u kojoj lord Bajron i Čarls Bebidž uspešno prave funkcionalni, mehanički digitalni računar.

Kultura i zajednice

Zbog popularnosti Steampunk-a, postoje rastući pokreti ka uspostavljanju ove kulture kao načina života. Neki fanovi ovog žanra donose Steampunk kroz modu, kućni dekor, muziku i film. Ovo se može opisati kao neo-viktorijanizam, što je spajanje viktorijanskog estetskog principa sa modernim senzibilitetom i tehnologijom. Tokom vremena se razvio u specifičnu podkulturu, koja svoje sledbenike ima u svim aspektima života.

Umetnost , moda i muzika

Savremeni pisci su inspirisani prethodnim, koji su nesvesno uveli ovaj pokret. Tu se mogu svrstati, pored gore navedenih, i Pol di Filipo i njegova čuvena Steampunk triologija koja se sastoji iz tri kratka romana, “Victoria“, “Hottentots“, i  “Walt and Emily“, gde piše o invaziji na Masačusec, kao i o ljubavnoj aferi  između pesnika Volt Vitmana i Emili Dikenson.

Steampunk naglašava ravnotežu između forme i funkcije, odnosno zamagljuje granicu između alata i ukrasa. Mnogi entuzijasti su modifikovali razne moderne predmete u viktorijansko-mehaničkom stilu. Pod tim objektima se podrazumevaju i računarske tastature, USB-ovi. Cilj takvog redizajniranja jesu spoj poliranog mesinga, kože, drva i gvožđa u jedan skladan industrijski dizajn.

Steampunk moda ima za cilj da sintetiše moderno doba sa viktorijanskim, a reflektuje se u haljinama, korsetima, šeširima, frakovima, cigaret pantalonama, okovratnicima i kratkim strukiranim sakoima. Kao detalji se pojavljuju tetovaže, pirsing, kao i vojno inspirativne haljine. Obično ovakav način odevanja ima i propratne predmete, kao što su džepni satovi ili suncobrani.

Takođe se pojavio u radu muzičara koji se eksplicitno izjašnjavaju kao posebni Steampunk. Na primer, ovu kulturu možemo zapaziti u muzičkom videu „Turn Me On“ od Dejvida Gete u saradnji sa Niki Minaž, koji se odvija u svemiru gde Dejvid Geta stvara ljudskog droida. Pored toga, muzička grupa Rush je izdala 2012. godine album pod nazivom „Clockwork Angels“ koji sadrži tekst, teme i slike bazirane na Steampunk-u.

Film, serije i video igrice

Razvoj steampunk-a u filmovima je krenuo još od 1939. godine u filmu „Čarobnjak iz Oza“, kao i 1965. godine u filmu „Divlji divlji zapad“ (koji je ponovno snimljen 1999. godine), gde se pojavljuju napredne tehnologije parnih pogona, na divljem zapadu u Americi. Na Steampunk elementima je urađen i film „Liga izuzetnih džentlmena“, snimljen po istoimenom stripu. Steampunk je počeo da privlači pažnju mnogim umetnicima, pa je tako nastao i film „Šerlok Holms“ 2009. godine.

U serijama je ređe bio zastupljen, ali ono što se može zapaziti jeste detaljna slika Steampunk-a u seriji „Kasl“, gde detektivka Beket i slavni pisac Kasl istražuju ubistvo jednog pripadnika ovog pokreta. Insert epizode možete videti na sledećem linku.

Ni video igrice nisu zaostale. Prva igrica sa elementima Steampunk-a postala je „Final Fantasy VI“ 1994. godine, zatim cela „Myst“ serija, a ne zaostaje ni igrica „Dishonored“, koja je smeštena u Steampunk utopijskom svetu. Najpopularnija od svih njih je „Bioshock Infinite“, koja sadži naviše ovih elemenata, pogotovo u dizajnu, modi, muzici i lokaciji (lebdeći grad na nebu Kolumbija).

Društveni događaji

Prvi društveni događaj se odigrao 2006. godine pod nazivom “SalonCon” koja je bila neo-viktorijanskog karaktera. Na ovom događaju su se pojavili razni slavni pisci i umetnici, među kojima su i Catherynne M. Valente, Ekaterina Sedia i G. D. Falksen. Salon su vodili ugledni ljudi u svim oblastima, kao što su radionice, predavanja o Steampunk-u i upustva kako igrati balske plesove. Događaj je bio pokriven od strane MTV-a i New York Times-a. Od tada, broj popularnih Steampunk konvencija je nikao širom Amerike, kao što su svetski Sajam Steampunk-a  u Nju Džersiju, Sijetlu, Mičigenu.

Steampunk je postala redovna pojava u San Dijegu na događaju „Comic-Con International“ poslednjih nekoliko godina. Takođe učestvuju na renesansnim festivalima i sajmovima širom zemlje.

Steampunk sve više ima uticaja i sledbenika na prostorima Velike Britanije i Evrope, a u skorije vreme su napravili i projekat „Steampunk cruise“, gde možete da provedete sedam dana krstareći po Bahamima. Detalje možete pogledati na sajtu: http://steampunkcruise.com /

Za kreativnu radionicu možete posetiti sajt: http://steampunkworkshop.com/  koji vam može pokazati kako da napravite čudesne skalamerije i pokazati vam šta je novo u ovom svetu.

[nggallery id=12]

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *