Dva boda više, jedan rok manje

Prošle godine studenti su pokrenuli peticiju „10 za Srbiju“ u znak protesta. Tadašnji ministar prosvete, Žarko Obradović, uvažio je zakon po kome studenti koji ostvare 60 ESPB bodova u tekućoj školskoj godini imaju pravo da se finansiraju iz budžeta države. U peticiji je između ostalog glavna tačka bila da svi studenti koji ostvare 48 ESPB bodova imaju prava da se finansiraju iz budžeta države. Peticija je uvažena, ali je za novu školsku godinu najavljen i novi zakon.

Deo novog zakona

Godinu dana od peticije stigao je nov zakon, iliti privremeni zakon za ovu školsku godinu. Naime, ovogodišnji zakon o visokoškolskom obrazovanju predviđa da studenti koji ostvare 50 ESPB bodova u tekućoj godini, ili više, stiču pravo na finansiranje iz budžeta države.

Smanjeni rokovi

Još jedna stavka zakona je smanjenje broja ispitnih rokova sa postojećih šest, na pet. Još uvek nije doneta odluka koji će rok biti ukinut, a to će biti naknadno odlučeno. Iako za neke to predstavlja poteškoću, po rečima studenata sa različitih fakulteta, i sa šest rokova je bilo teško položiti ispite i sakupiti 48 ESPB bodova za budžet, a sa pet će biti još teže. Novi, konačan zakon o reformi visokoškolskog obrazovanja očekuje se sledeće školske godine. Kao odrednice novog zakona najavljene su izmene koje se tiču broja bodova koji će studentima biti potrebni da se rangiraju na listu za finansiranje iz budžeta države. Studentima će biti potrebno svih 60 ESPB bodova za status budžetskog finansiranja, odnosno „očišćena“ godina. A predviđeno je da se smanji i broj rokova na samo četiri ispitna roka.

Bojkot

Iako  je usmeno najavljena reforma zakona, najavljen je i bojkot. Studenti su vrlo nezadovoljni načinom i stavkama reforme. Naime, uvođenjem bolonjske deklaracije trebalo je da se studentima olakša polaganje ispita, ali oni tvrde suprotno. Kolokvijumi većim delom na mnogim fakultetima ne oslobađaju studente gradiva na ispitu, koncept polaganja je zamršen i komplikovan, a pominju da je bilo teško položiti ispite i sa šest ispitnih rokova, a sledeće godine četiri, biće još teže jer se reforme odnose samo na broj bodova i ispitne rokove, a na definisanju gradiva i eventualnom korigovanju obimnih predmeta se gotovo i ne radi. Dok drugi studenti, u vrlo malom broju, govore da se uglavnom ispiti razvlače do poslednjeg roka zato što se zna da ima vremena. Za neke je ovo podsticaj da svoje ispite privedu kraju već u junskom ispitnom roku, dok je za neke stres više.

 

 

1 Comment

  1. Svrha studiranja je steći znanje, biti konkurentan na tržištu rada i zaposliti se, i na kraju, biti koristan društvu.
    Oni koji kroje obrazovni sistem u Srbiji (posebno visokoobrazovni) to ne rade na odgovarajući način – kreiranje kvota za upis se prepušta fakultetima, što za rezultat ima “inflaciju diploma”, drugim rečima – previše ljudi se obučava da rade poslove koji društvu NISU POTREBNI.
    Studenti u Srbiji ne shvataju to da nije najbitnija stvar imati diplomu, već naučiti (i to zaista naučiti) nešto za čim postoji realna POTREBA (ako ste ikad listali oglase u u potrazi za sezonskim poslom videli ste kolika je tražnja za poslovima za čije obavljanje nije potrebno visoko obrazovanje).
    Besplatno obrazovanje ka koje se tako glasno zalaže veliki broj studenata u Srbiji bi rezultiralo time da (skoro) svi imaju diplome, pnuda na tržištu rada vrtoglavo raste (svi žele da se zaposle), ponuda to naravno ne može da isprati (poslovi se ne mogu izmisliti), i naravno kao posledica cena rada drastično opada, odnosno SMANJUJE SE PLATA.
    Da ne pominjem to što nijedno školovanje (osim možda one prve godine na Megatrendu) nije besplatno, već ga plaćaju svi građani Srbije kao poreski obeznici.

    Dakle, manje kukanja i knjige u šake!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *