“…deca su ukras sveta!” Zar ne?!

Na sednici Ujedinjenih nacija, 1982. godine, doneta je odluka da se 4. jun proglasi Međunarodnim danom dece žrtava nasilja. Odluka je doneta uz šokantna saznanja o broju nevine i nastradale dece u Libiji i Pakistanu.

Ako ste mislili da se eksploatacija i zlostavljanje nedužnih i nemoćnih sa modernizacijom sveta smanjuje, prevarili ste se. Statistički podaci UNICEF-a (United Nations International Children’s Emergency Fund) su poražavajući. U svetu postoje mesta gde deca stupaju u vojnu službu, gde se porobljavaju, ne uživaju pravo na obrazovanje, prisiljeni su da rade fizičke poslove. Ovo je samo jedan od mnogobrojnih važnih i nezanemarljivih problema u društvu.

Pored ovih drastičnih primera ophođenja prema najmlađim članovima društva, postoje i pojave,  pa nećemo reći da su manje štetne, jer ipak su u pitanju dva zla, pojave kao što su siromaštvo, nasilje u porodici, u školama, među vršnjacima. Nažalost, ove pojave su postale uobičajene i praktično deo svakodnevnice. Recimo da je nasilje u porodici najzastupljenije od oblika nasilja nad decom. Ono što ovaj problem čini još težim je povećan broj slučajeva sa teškim ishodima. Posledice kao što su drastično povređivanje i smrt su zaprepašćujuće, a to je upravo ono što se dešava. Nasilje u porodici u 93% slučajeva vrše muškarci, žrtve su oni slabiji, žene i deca. Više od polovine žrtava ovog oblika nasilja su ipak deca. Shvatanje da je ova tema tabu i da je to privatna stvar porodice koja se rešava u okviru nje je pogrešno. Definitivno ovo nije tema o kojoj treba ćutati. Budući da se posledice odražavaju na celo društvo, ovaj problem postaje od javnog interesa. Da bi se došlo do rešenja potrebno je započeti proces buđenja svesti kod svakog pojedinca. Moramo se suočiti sa činjenicama i shvatiti ozbiljnost ove situacije. Gde će nas odvesti žmurenje i ignorisanje određeniih stvari? Oni najmlađi, najnemoćniji u koje se polažu nade, vera u bolju budućnost, obespravljeni su i izloženi mučenju.

Rad stručnjaka u centrima za socijalnu zaštitu i sigurnim kućama je značajan, ali ni otvaranje ovakvih mesta za pružanje utočišta i borbu protiv nasilja nema potpuni efekat. Sistemu socijalne zaštite moraju se pridružiti i zdravstveni, obrazovni i pravosudni sistem, MUP, jedinice lokalne samouprave i nevladin sektor. Svako od nas pojedinačno mora doprineti procesu zaštite i suzbijanja ovog problema. Žrtve psihičkog i fizičkog zlostavljanja su uplašene i svoju situaciju često vide kao sramotnu, te se ne usuđuju da se suprotstave nasilniku i prijave slučaj policiji. Deca neretko to što im se dešava i ne shvataju kao nasilje. Iz tih razloga rad postojećih službi nema efekta ukoliko se slučajevi ne prijave. Svi smo članovi jednog društva i svi moramo doprineti njegovom opstanku. Ukoliko se nasilje odigrava pred našim očima ne smemo se okrenuti i odmahnuti glavom uz izgovor da to nije naš problem. To jeste naš problem i moramo ga rešiti zajedno.

Španska organizacija ANAR pokrenula je veoma zanimljivu kampanju protiv zlostavljanja dece. Kreiran je poster koji prikazuje dve različite slike, jednu za odrasle, a drugu za decu. Deca mogu pored fotografije dečaka da vide i tajnu poruku sa brojem telefona na koji se mogu javiti i potražiti pomoć ukoliko su zlostavljana. Evo o čemu se tačno radi:

Najmlađi članovi društva bez ikakve moći zavisni su od drugih ljudi, najčešće roditelja. Oni su tu da ih zaštite, pruže sigurnost i kako se već kaže „izvedu na pravi put“. Procesi socijalizacije dece, odnosno usađivanje i prihvatanje društvenih vrednosti i normi odvijaju se prvobitno u porodici, a kasnije i kroz druge institucije. Ukoliko bi u ovim procesima došlo do greške, kakva je zasigurno vršenje nasilja nad decom, društvo je osuđeno na nazadovanje.

Svima su nam dobro poznati stihovi dečije pesmice „…a deca puna mašte, deca su ukras sveta“, ali izgleda da su neki zaboravili na njih. Deca su bića u koja treba maksimalno da ulažemo i doprinosimo njihovom razvoju, jer jedino tako možemo se nadati lepšoj budućnosti.

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *