Marko Ristić: "Zaljubljen sam u koncertnu fotografiju"

Marko Ristić uspeva da neponovljive trenutke sa rok koncerata sačuva pomoću fotografija. Jedinstven je kao takav. Ljubav prema aparatu mu ne dozvoljava da se zaustavi. Svaka nova fotografija je novi korak u svetu umetnosti. „Ako neko bude čuo muziku dok posmatra fotografije, moja misija je uspela.”

Kažu da je umetnost duga, a život kratak. Slažete li se?

Apsolutno. To je nešto što ostaje zauvek. Umetnost je tu da nas oplemenjuje u svakom pogledu. Konstatacija da je život kratak mi svaki dan prolazi kroz glavu i to je jedan od mojih strahova. Ali, do sada sam uspeo da ostvarim sve zacrtane ciljeve. Videćemo šta će budućnost doneti.

Dnevno se stvara hiljade i hiljade fotografija. Kako naći liniju umetnosti?

To je, po mom mišljenju, subjektivni dojam. Ja konkretno sebe ne smatram umetnikom. Ja samo prenosim ono šta osećam i beležim momente koji su meni lično bitni. Liniju umetnosti treba tražiti svuda, pa i tamo gde je najmanje očekujete. Kada malo bolje razmislite, sve oko nas je umetnost, zar ne?

Digitalna fotografija je mnogo toga izmenila. Poželite li ponekad da i dalje razvijate filmove?

Ja sam u svet fotografije ušao u digitalnom dobu. Nisam imao prilike da razvijam filmove, niti da fotografišem takvim aparatima. Nikada me nije zanimalo, ali se iskreno divim ljudima koji to rade. Ja sam pobornik digitalnog doba. Digitalna fotografija daje mnogo više mogućnosti, samim tim i mnogo više odgovornosti. Informacije putuju brzo, kao i fotografije. Ali to ne smanjuje obavezu da trenutak predstavite najbolje moguće. Mislim da je upravo zbog brzine to na neki način i teže.

Koji su preduslovi da fotografija bude visokog kvaliteta? Šta bi je činilo posebnom?

Kvalitet se ne meri samo po tehničkim stvarima. Fotografiju visokog kvaliteta možete napraviti i mobilnim telefonom. Naravno, sve u rok službe onoga što smatrate kvalitetom. Ako vi na pravi način prenesete taj moment, zaista nije bitno čime ćete to uraditi. Posebnom je čini emocija koja je zabeležena u tom momentu.

Vaš rad od sedam godina bio je izložen u Domu omladine u Beogradu i u galeriji u Obrenovcu. Koja je to poruka koju biste voleli da prenesete svim posetiocima vaše izložbe?

Ako neko bude čuo muziku dok posmarta fotografije, moja misija je uspela. Poruka je jasna. Rock’n’Roll u svom najsirovijem obliku. Energija. Bunt. I naravno, poziv da što više ljudi posećuje upravo te rok koncerte.

Odakle ideja za ovakve fotografije?

Možda je glupo da kažem potreba, ali je tako. Kada smo pre šest godina unapredili dizajn Nocturne magazina, javila se potreba za dobrim fotografijama sa koncerata. Kako smo sve radili iz čiste ljubavi i entuzijazma (i još uvek je tako), nismo imali novca da platimo profesionalnog fotografa. Kako sam imao dodira sa objektivima koji beleže pokretnu sliku, rešio sam da se oprobam u ovoj sferi i već posle prvog koncerta ostao zaljubljen u taj vid fotografije.

Fotografijama uspevate da zabeležite posebne trenutke sa koncerata. Postoji li neki koji se izdvaja od drugih?

Moram priznati da je na ovo pitanje prilično teško odgovoriti. Sigurno je da postoji, ali ti momenti su izuzetno subjektivni i lični. Svako od nas će koncert doživeti na drugačiji način. Upravo iz tog razloga mi je veoma drago kada ljudi prepoznaju taj moment koji je njima značio.

Može li fotografija biti samo posao?

Ako pričamo o fotografiji generalno – da. Sa druge strane, koncertna fotografija je najneprofitabilnija grana u fotografskom svetu. Zato koncertnih fotografa ima malo. Ako je kompletna privreda u problemu, sigurno je da je i muzička industrija u istoj buli. Nekadašnje Jugoslovensko muzičko tržište je važilo za jedno od jačih u svetu. Danas smo na totalno drugoj strani lestvice. Ne kupuju se diskovi, ljudi gledaju kako da ne plate kartu za koncert, pa je sa te strane razumljivo što fotografi uglavnom nisu plaćeni za svoj posao. Ali moram da konstatujem da stvari lagano idu na bolje.

Koji su Vaši planovi za budućnost, što se tiče karijere?

Da “Zamrznuti tonovi” obiđu što više gradova i da što više ljudi vidi ovu izložbu. U planu su Ub, Svilajnac, Gornji Milanovac, ali o tome kada dođe vreme. Plan mi je da i dalje sarađujem sa bendovima Goblini i Mortal Kombat čiji sam oficijalni fotograf i da obiđem što je više koncerata moguće. Voleo bih da se probam kao fotograf nekog velikog stranog benda. Ako bih mogao da biram, voleo bih da to bude Faith No More. Ali za sada su to samo pusti snovi, mada ko zna… Sve svoje snove sam do sada ostvario, možda i ovaj dođe na red.

O Markovoj fotografiji su rekli

03_RemiELEMENTAL_fotoMarkoRistic

“Publika ne zna koliko je teško naći koncertnog fotografa koji ume da uhvati “onaj” posebni trenutak. Ako mu pođe za rukom da uhvati trenutak koji je i članovima benda poseban, znaš da si našao osobu koja objektivom ume da zabeži čaroliju. Ona se pojavi tek na čas i samo je vešto oko vidi. A Marko je upravo takav. Želim mu još puno izvrsnih koncerata i sjajnih fotografija!” 

Remi / ELEMENTAL

04_KojotEYESBURN_fotoMarkoRistic

“Mislim da se rad Marka Ristića može definisati kao profesionalna umetnička rok fotografija. Svaka fotografija ima višedimenzionalnu perspektivu. Ono što je najbitnije je da izražava emociju koju muzičar u trenutku daje. Uglavnom, Marku bih dao bez bilo kakve autorizacije da objavi moje fotografije bilo gde i kad, jer imam apsolutno poverenje u njegov rad.” 

Nemanja Kojot Kojić / EYESBURN / HORNSMAN COYOTE

05_GolubGOBLINI_fotoMarkoRistic

“Dok posmatram fotografije Marka Ristića, stičem utisak da koristeći dvodimenzionalan medij on u stvari uspeva da nam dočara treću dimenziju i da nas uvede u taj čaroban svet rock and roll-a gde mi, kao puki posmatrači, postajemo aktivni svedoci tog događaja koji samo što ne uspevamo i da “omirišemo”. Njegove fotografije su nepredvidljive i pune onih lepih iznenađenja, ne samo kada smo pasivni posmatrači istih, nego kada smo i sami meta njegovog objektiva. Prateći Markov razvoj poslednjih par godina, nestrpljiv sam da vidim u kojem pravcu će dalje ići i šta to lepo možemo očekivati od njega u budućnosti.”

Branko Golubović Golub / GOBLINI

Fotografije sa izložbe: 

[Best_Wordpress_Gallery gallery_type=”thumbnails” theme_id=”1″ gallery_id=”3″ sort_by=”order” order_by=”asc” show_search_box=”0″ search_box_width=”180″ image_column_number=”5″ images_per_page=”30″ image_title=”none” image_enable_page=”1″ thumb_width=”180″ thumb_height=”90″ thumb_click_action=”undefined” thumb_link_target=”undefined” popup_fullscreen=”0″ popup_autoplay=”0″ popup_width=”800″ popup_height=”500″ popup_effect=”fade” popup_interval=”5″ popup_enable_filmstrip=”1″ popup_filmstrip_height=”70″ popup_enable_ctrl_btn=”1″ popup_enable_fullscreen=”1″ popup_enable_info=”1″ popup_info_always_show=”0″ popup_enable_rate=”0″ popup_enable_comment=”1″ popup_hit_counter=”0″ popup_enable_facebook=”1″ popup_enable_twitter=”1″ popup_enable_google=”1″ popup_enable_pinterest=”0″ popup_enable_tumblr=”0″ watermark_type=”none” watermark_link=”http://web-dorado.com”]

Izvori slika: Nemanja Tačić, Marko Ristić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *