Zorana Arunović: "Uvek može da se nađe nešto što će vas vući napred"

Zorana Arunović je rođena 22. novembra 1986. godine. Streljaštvom se bavi od 2001. godine, počevši u klubu Policajac, a zatim je prešla u Crvenu zvezdu. Njene discipline su vazdušni i MK pištolj. Medalje sa Evropskih prvenstava su je podstakle da 2010. postane svetska prvakinja u disciplini vazdušni pištolj, učestvuje na Letnjim limpijskim igrama 2012. godine, bude dobitnik Majske nagrade i priznanja za najboljeg ženskog sportistu i strelca. Pored streljaštva, student je Filološkog fakulteta i studira ukrajinski jezik.Danas, i pored brojnih medalja sa pojedinačnih i ekipnih takmičenja, niže uspeh za uspehom za koje, kako kaže, kada ih ispuni, uvek nalazi sledeći koji će je vući napred.

Kako si se odlučila upravo za ovaj sport?

Kao dete sam bila prilično aktivna, od one dece što ne mogu da sede na jednom mestu više od pet sekundi, tako da streljaštvo u nekom mlađem uzrastu nije dolazilo u obzir. Moje predispozicije su govorile da sam vrlo nadarena za streljaštvo i rukomet. Nakon smrti oca, 2000. godine, prilično sam se primirila, pa čak i upala u neku vrstu depresije. Pošto se sestra bavila streljaštvom, u tom trenutku već šest godina, i bila stalni član reprezentacije, ona me je nekako povukla sa sobom. Prvenstveno, kako ne bih provodila sve vreme kući, kako bi me naterala da promenim sredinu. To je bila, kako se kasnije ispostavilo, sjajna ideja, jer mi je okruženje prijalo i taj prvi odlazak u streljanu je zapravo bio i moj prvi trening.

Na koji način i koliko dugo se pripremaš za velika takmičenja?

Moj pristup je isti, bez obzira na to da li je u pitanju manji turnir, svetski kup ili nešto slično. Naravno, to je onaj deo koji zavisi od mene, međutim, dosta toga zavisi od onoga što trener kaže. Od nje zavisi kako ću se pripremati. Ona sve ima već isplanirano i moje je samo da dam svoj maksimum da ispunim sve što je zacrtano. Naravno, za jača takmičenja je potrebno pripremati se na poseban način. Duže, proći kroz nekoliko ciklusa, ali to već nije moja regija. Reći ću samo da se dosta puca, trening vazdušnim oružjem traje oko tri, četiri časova, dok malokalibarskim oko pet, šest časova.

Kako ocenjuješ uslove za treniranje streljaštva u Srbiji?

Uslovi su prilično loši. Kad kažem uslovi, mislim na objekte, tačnije na nedostatak istih. Imam sreću da iza mene stoji Olimpijski Komitet Srbije, koji mi znatno pomaže da odradim sve planirane pripreme, kada za to nemam uslove u Srbiji. Jedan kvalitetno odrađen objekat koji bi mogao da se koristi i leti i zimi bi nam u mnogome olakšao treninge i verujem da bi rezultati bili još bolji.

Kako gledaš na činjenicu da se u našoj zemlji ceni samo medalja, a ne i mukotrpan trud i rad koji vode do iste?

Oni koji su sa vama svakog dana, koji sarađuju sa vama, vide vaš trud, oni ga cene. Mislim da svi ljudi, koji se nisu bavili sportom, koji nas gledaju samo na televizoru zapravo i ne znaju šta je sve potrebno da sportista uradi da bi samo otišao na OI, a kamoli uzeo medalju. Žao mi je zbog toga. Opet, sa druge strane, medalja je ta koja se ceni i to je svim sportistima jasno. Kada si četvrti, računa se da si podbacio, a kada si treći to je uspeh. Linija između trećeg i četvrtog mesta ponekad ume biti jako, jako tanka.

Da li si se pri odlasku na OI osećala kao deo kolektiva? Kakva je atmosfera među sportistima?

Atmosfera je bila sjajna. Jedva sam čekala da krenem jer više nisam mogla da izdržim taj tempo treninga u Beogradu. Trenirala sam I po jedanaest časova dnevno i već mi je bilo previše. Svakog dana sam zamišljala kako će to biti i jedva sam dočekala taj trenutak, da krenem u opremi olimpijskog tima, sa velikim Srbija na grudima i grbom pored srca.Atmosfera među sportistima je bila prilično dobra. Svi smo bili fokusirani na takmičenja koja su bila pred nama I bodrili smo se međusobno. Divno je to kada živiš doslovno sa sportistima, koji mogu da te upoznaju sa svojim sportom, objasne ti kako sve to zapravo funkcioniše, tako da je boravak u Londonu bio takođe I vrlo edukativan. Svaki dan bih naučila nešto novo o nekom sportu.

Da li je na OI dovoljno samo učestvovati?

Možda nekome jeste, meni svakako nije. Čovek sebi u životu stalno postavlja neke ciljeve. Meni je prvi cilj u sportu bio da uđem u reprezentaciju. Pa da odem na EP. Pa nakon toga da uzmem medalju na EP. Pa da uzmem medalju na SP. Pa da postanem svetska prvakinja. Pa da se plasiram na OI. Sve sam uradila. Nakon svetskog šampionata, gde sam ispunila dva cilja odjednom, napravila sam novi, a to je uzimanje medalje na OI. U Londonu nisam uspela, međutim, nadam se da ću u Riju biti uspešnija. Naravno, kada ispunim taj cilj, sledeći je uzimanje zlata na OI. Uvek može da se nađe nešto što će vas vući napred.

U kom trenutku si se odlučila da profesionalno želiš da se baviš steljaštvom?

U svojoj 18. godini nakon prvog nastupa na EP, kada smo u ekipnoj konkurenciji uzele prvu medalju za SCG u toj disciplini. To je bilo to. Tada sam odlučila da je ovo sport u kom želim da budem najbolja.

Ko ti je bio uzor dok si odrastala?

Bilo je tu više ljudi. Prva osoba na koju sam se ugledala je moja sestra. Ona je bila fantastičan strelac, i sećam se da sam želela da budem baš kao ona. Naravno, ugledala sam se na Jasnu, ona je ipak neko na koga bi trebali svi sportisti da se ugledaju. Po uspesima, po ponašanju na terenu i van njega. Dosta sam naučila od nje, a srećna sam što imam priliku da i dalje dobijam savete kako da se unapredim. Još jedan sportista je bio tu kao neko ko je pokazao šta znači biti pravi šampion, a to je Rodžer Federer. I dan danas uživam gledajući njegov tenis, doduše, sada ne igra na tako visokom nivou kao ranije. Odrastala sam gledajući njegove mečeve, gledajući njegove pobede i gledajući njega kako diže pehare. To sam ja želela. Da jednog dana i ja pobeđujem i dižem pehare.

Kako se boriš sa tremom, budući da bavljenje streljaštvom podrazumeva mir i balans?

Postoje te neke rutine koje svaki sportista ima i koje mu pomažu da ostane pribran u teškim trenucima. Takođe, ja sarađujem sa sportskim psihologom već više od godinu i po dana i vrlo sam zadovoljna napretkom i promenama koje sam napravila. Rezultati najbolje govore o tome.

Koje sportove voliš da pratiš pored streljaštva?

Za mene je odmor počeo onog dana kada je počelo svetsko prvenstvo u plivanju, u Barseloni. Obožavam da gledam plivanje. Nakon toga je počelo i svetsko u atletici, tako da je to sve ispalo savršeno za mene. Volim da pratim skijanje, a od ekipnih sportova odbojku. Možete me uvek pronaći na utakmicama reprezentacije Srbije u odbojci.

Čija ti podrška najviše znači u bitnim trenucima?

Podrška porodice, ali najviše sestre. Ipak sa njom provodim najviše vremena, ona mi je i trener, ona me najbolje poznaje i zna kako sa mnom da postupa kada situacija nije najbolja.

Kako provodiš slobodno vreme, imaš li hobi?

Volim da pecam, volim i da pevam, međutim drugima se ne sviđa to što čuju, volim da fotografišem, da šetam, da se igram sa psima itd. Omiljena pasmina su mi retriveri, tako da često umem da zaustavim nekoga ko šeta retrivera, da se poigram sa njim, pa da nastavim dalje.

Omiljeni film, kniga, pesma?

Nemam omiljenu knjigu, ali volim trilere i misterije, posebno Li Čajlda. Što se tiče filmova, moram priznati da nisam neki filmofil, ali uvek volim da pogledam dobru komediju ili crtani film. Ima više pesama koje volim, tako da neću imenovati samo jednu, ali ću reći da mi je poslednjih godinu dana na I-podu najslušaniji album Florence and the Machine. U zagrevanju, prvih četrdesetak minuta slušam muziku, tako da su mi njihove pesme bile stalno na repertoaru i podsećaju me na lepe trenutke, na neke ljude koji su ostavili trag ove godine, kao i na medalje koje su usledile nakon svih tih zagrevanja i odslušanih pesama.

1 Comment

  1. Svaka cast Zorani 🙂 Pratim njen rad vec neko vreme, devojka zasluzuje mnogo vise medijskog prostora kako bi promovisala dobre stvari. Trud, rad i disciplinu. Dosta je bilo “starleta” i “manekena”. Krajnje je vreme da se narod fokusira na zdrav nacin zivota. Sport, posvecenost, i eto rezultata 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *