Iskoristi vreme!

Dani su nekad prekratki

Kada legnemo uveče i shvatimo da nismo uspeli da uradimo sve što je trebalo taj dan. Kada imamo toliko obaveza da ne znamo odakle da počnemo. Kada znamo da imamo malo vremena da završimo mnogo obaveza. Kada smo u konstantnoj žurbi, i to nam oduzima svu energiju. Kada kasnimo, i čini nam se da je to jedan začaran krug. Tada rečenica “Dan je prekratak” prestaje da bude fraza koju čujemo od drugih i postaje naša stvarnost. Onda možemo da razmišljamo o načinima da dan produžimo i sigurno nećemo smisliti ni jedan. Ili, možemo da se organizujemo.

Zašto se organizovati?

Zašto ne pustiti vreme da ide svojim tokom i raditi stvari onda kada to želimo i budemo raspoloženi da to radimo? Zato što to vreme možda neće doći ubrzo, ili možda neće doći uopšte, a tada imamo nezavršenu obavezu, dodatnu odgovornost, prekršen rok, nepoložen ispit. Osećaj griže savesti. Nezadovoljstvo. I još više stresa. Kada se to uporedi sa osećajem ispunjenošću, ponosom i samopouzdanjem koje proističe iz truda koji se isplatio, ili nagrade koja je usledila ako ispunimo neki cilj, očigledno je koja strana pobeđuje.

Dakle, odgovor je jasan. Organizovanje nije teško, pomaže u rešavanju svih obaveza na vreme, rešavanju više obaveza nego inače, iskorišćenje vremena tako da imamo vremena i da uživamo i završimo sve predviđeno i divan osećaj kada postignemo cilj, uživanje u nagradi, smanjivanje puta ka uspehu.

Kako se organizovati?

1.  Odredite ciljeve.

Odredite šta su vam ciljevi. Šta je krajnji rezultat vašeg rada. Dajte sebi neku tačku ka kojoj idete. Bez cilja vaš trud će vam delovati kao da nema smisla.

2.  Podelite ih na manje ciljeve.

Rešavanje velikih ciljeva bez nekog toka i delova koji se rešavaju, može da bude haotično. Ka cilju treba ići korak po korak. Lakše se fokusiramo na manje zadatke. To može biti, polaganje ispita, prelaženje određene oblasti ili bilo koji manji deo cilja.

3.  Napravite raspored.

To je najbitniji deo organizacije. Bez rasporeda nema rešavanja zadataka. Neophodno je da se rešavanje zadatka napiše na list papira. Sve manje zadatke treba rasporediti po danima i držati se tog rasporeda. Odstupanje od tog rasporeda će dovesti do nagomilavanja zadataka i to donosi haos i stres. Dakle, neophodno je držati se tog rasporeda iz dana u dan. Zato je, takođe, neophodno biti objektivan. Sami najbolje znamo koliko nam je potrebno da uradimo nešto i na osnovu toga treba i da pravimo raspored. Na primer, koliko nam je potrebno da pređemo neku oblast, koliko dana nam je potrebno za prelaženje gradiva za jedan ispit, koliko za drugi itd.

Ne zaboravite da odredite vreme i za odmor i opuštanje. Sve može da se postigne ako se dobro organizuje. Zato i ako dođe do nekih odstupanja od rasporeda, nije strašno, važno je samo uklopiti ga u ostatak rasporeda i ne ponavljati to često. Raspored obavezno stavite na vidljivo mesto, tako da stalno možete da ga proverite.

4.  Odredite prioritete.

Među gomilom zadatka koje treba uraditi, postoje manje bitni delovi. Zato treba napraviti spisak zadataka “prioriteta na dole”. Taj spisak koristi se i prilikom pravljenja rasporeda. Zadaci sa vrha liste će imati prioritet u rešavanju. Oni se ne odlažu, rešavaju se onda kad su planirani i oni su ključni na putu ka cilju.

5.  Dobro se informišite.

Informacije su uvek preko potrebne. Što više znate o onome šta radite, to će vam biti lakše da to rešite. Zato, pre nego što krenete u akciju, prikupite što više informacija i selektujte najpotrebnije, tako da vam budu korisne. Konsultujte se i sa drugima. Ako se radi o polaganju ispita, informacije od kolega, sa foruma, od ranijih generacija, neće biti na odmet.

6.  Radite stvari brže.

Pod ovim se podrazumeva da saznate na šta najviše gubite vreme. Šta je to što je beskorisno a oduzima vam puno vremena. Zatim uzroke polako eliminisati. Pritom radite sve što može da vam uštedi vreme. Na primer, da ne bi gubili vreme na odlučivanje šta ćete obući ujutru, veče pre smislite svoju kombinaciju.

Pored toga uštedu vremena vam može doneti i rad više stvari u isto vreme. To zvuči konfuzno, ali ako na primer, pričate telefonom, sređujete nokte, kuvate kafu ili dok čekate da vam hrana bude gotova, prelistavajte knjigu i možete neke sitne obaveze završtiti za  duplo kraće vreme.

Svakodnevne obaveze organizujte tako da ih najbrže završite. Nek vam njihovo obavljanje bude rutina. Čak i ako to znači da svako jutro uživate uz kafu pola sata. Samo treba da znate šta radite kada i kojim redom.

7.  Okružite se pozitivnom energijom.

Bitno je okružiti se takvom atmosferom koja će vas podsticati da uspete. U svakom smislu. Počevši od prostora u kome radite, pa do ljudi kojima ste okruženi. Organizujte svoj prostor tako da možete da se snađete u njemu. Organizujte, na primer, svoje bitne beleške iz jedne oblasti ili ispita, na jedno mesto, u fasciklu, svesku, folder. Ili napravite foldere na vašem kompjuteru tako da možete da se u svakom trenutku snađete gde se šta nalazi.

Treba napraviti ambijent koji vam najviše prija. Ako vam prija da slušate muziku dok učite,  usisavate ili radite bilo šta drugo, pustite muziku i uživajte. Ali uklonite sve ono što će vas ometati u radu, časopise, mobilne telefone, daljinski upravljač itd. Imajte sve što vam je potrebno za rad pri ruci i možete da počnete.

Isto tako, važno je da ljudi koji su oko vas razumeju i poštuju vaše vreme. Vi ćete imati vremena i za njih, ali kada je vreme predviđeno za nešto drugo. Tada nema odstupanja od toga, jer je to ono što će vas dovesti do vašeg cilja.

8.  Motivišite sebe.

Motivacija, to je ono što će vam dati snagu do kraja. To je ono što će vam pomoći da se stalno podsećate zašto je važno da uradite sve kako ste isplanirali. Uvek odredite sebi šta će vas motivisati. To može biti nešto materijalno što ćete priuštiti sebi nakon napornog rada ili  jednostavno vreme koje ćete posvetiti sebi i raditi stvari koje volite, mada i sam cilj može biti motivacija za sebe. Stalno podsećajte sebe na to šta vas motiviše, naročito onda kada vam energija i želja opadnu. Tako, na primer, kada vam se više ne uči i želite samo da legnete i spavate, ili izađete sa društvom, setite se toga da ćete kada položite ispit moći da spavate koliko god budete želeli i da ćete moći svaki dan da izlazite sa društvom. Sa druge strane, ako sada prekinete sa učenjem, to vas čeka već u sledećem roku i opet nećete moći da uživate u stvarima koje volite.

9.  Napravite i dnevni raspored i „check list“.

Svako veče možete  napisati razrađeni raspored za sutra. Uveče, jer ste tad najfokusiraniji na nove okolnosti i stvari koje treba da uradite sutra, a možda se nisu već našle na vašem rasporedu. Isto tako, psihološki momenat može odraditi svoje, pa će vaš mozak u toku noći obraditi te informacije i bićete spremni da ujutru krenete sa radom.

Taj raspored vam može služiti i kao „check list“, tako da ćete na kraju dana moći da štiklirate sve ono što je urađeno i budete dodatno ponosni na sebe.

10.  Naporan rad se uvek isplati!

Uvek to imajte na umu! Rad se uvek na kraju isplati. I onda kada stvari ne deluju najbolje, to nije razlog da odustanete. Uvek imajte na umu vaše ciljeve i znajte da vi to možete, samo ako se potrudite. Za sve ima dovoljno vremena. I onda kada postignete postavljene ciljeve, imaćete samo još više energije i uživaćete u vašem uspehu. Organizacija je način da uštedite svoje vreme, da uspete sve da postignete i iskoriste svoj dan na najbolji mogući način.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *