Intervju sa Aleksandrom Atanasijevićem

“Najveće priznanje je kad uživaš u onome što radiš”

Aleksandar Atanasijević je rođen u Beogradu 4,septembra 1991.godine. srpski odbojkaš i reprezentativa, igra na poziciji korektora. Karijeru je započeo u OK Partizan, a 2011. godine prelazi u ekipu OK Skra Belhatov. Studira Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu gde završava drugu godinu.

Koja utakmica ili događaj predstavlja prekretnicu u tvojoj karijeri, posle čega si bio siguran da ćeš se baviti odbojkom?

Sigurno da ne mogu da kažem da su upravo jedna utakmica ili događaj bili presudni kada sam rešio da se bavim odbojkom. Još kao mali sam bio vrlo zainteresovan za sport i mislim da upravo to što sam uvek bio maksimalno posvećen sportu je ono što me je nateralo da se bavim ovime danas.

Kada si debitovao za seniorsku reprezentaciju, kako si savladao tremu, ako je uopšte bilo? Kako si se snašao (sa starijim kolegama)?

Za seniorsku reprezentaciju sam debitovao 2010. godine i moram priznati da je upravo ulazak u reprezentaciju nešto što me je najviše obradovalo i nešto što sam sanjao od prvog dana bavljenja sportom. Tremu sam imao, ali je jako brzo prošla upravo zahvaljujući starijim kolegama koji su me sjajno prihvatili i puno pomogli u adaptaciji.

Da li osećaš pritisak zbog toga što si nasledio Ivana Miljkovića?

Ivan je možda i najbolji odbojkaš svih vremena, tako da sigurno da niko ne očekuje od mene da pruzam partije kao što je to on i upravo zbog toga mi je lakše i mogu u potpunosti da se opustim I uživam na svakoj utakmici.

Većina sportista je imalo idola. Da li je tebi neko bio uzor i ko je to? Zašto?

Svako, sigurno da ima idola i mogu reci da je meni kao i većini odbojkaša idol bio Ivan Miljković.

Koliko ti je bilo teško što si prešao da igraš u Poljsku?

Poljska je zemlja koja najviše ulaže u odbojku i znao sam da jednog dana moram da odem iz Partizana i mislim da sam napravio pravi potez prelaskom u Skra Belchatow, jer su trenutno sigurno u 3 najjača kluba u Evropi i od igrača u timu može puno toga da se nauči.

U kom timu si više napredovao, Partizan ili Skra Belhatov?

Teško je meni da kažem gde sam vise napredovao, u Partizanu sam sigurno vise uživao jer nema lepšeg osećaja boriti se za svoj klub i pokušati da se domogneš titule posle 20 godina posta, ali mislim da je u Poljskoj sve na mnogo profesionalnijem nivou.

Kakav je osećaj da se tako mlad popneš na terasu Skupštine sa evropskim zlatom?

San mi je uvek bio da uspem da se popnem na terasu Skupštine i zaista sam bio presrećan kada mi se to ostvarilo. Nadam se da će biti još šansi da ponovim taj prelep trenutak.

Bio si proglašen za najboljeg igrača turnira dok si još bio među kadetima. Da li si tada očekivao da ćeš biti u našem olimpijskom timu?

Upravo zlatna medalja na svetskom prvenstvu i nagrada za najboljeg mladog igrača na svetu je ono sto me je preporučilo za A reprezentaciju, međutim nisam očekivao da ću tako brzo dobiti šansu na jednom tako velikom takmičenju kao sto je Olimpijada.

Šta je najveće priznanje za jednog odbojkaša?

Najveće priznanje je da uživaš sam u tome sto radiš, jer ako uživaš u tome što radiš nagrade i priznanja sama dolaze.

Kakvi su ti planovi za dalje obrazovanje?

Pokusaću da što više ispita dajem i da, nadam se, fakultet zavrsim u što kraćem roku, tj onoliko koliko mi obaveze dozvoljavaju. Svestan sam da je sportski vek kratak i da je škola ono najvažnije.

Čime bi se bavio da se ne baviš sportom?

Da se ne bavi sportom, potpuno bih se posvetio studiranju.

Kako koristiš slobodno vreme?

Slobodno vreme provodim najčešće u krugu porodice i sa dobrim drugovima.

Omiljena knjiga, pesma, film, životni moto. 

Omiljena knjiga mi je “Rat i mir” od Tolstoja, pesma od Olivera  “Bez tebe”, filmove jako retko gledam, a životni moto “Što te ne ubije, čini te jačim.”

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *