Intervju sa Mladim liderima

Projekat “Mladi lideri” pokrenut je pod pokroviteljstvom “Delta Holding” kompanije u cilju zapošljavanja 20 najboljih kandidata, koji su izabrani kroz nekoliko krugova selekcije.

Svaki od izabranih kandidata će provestigodinu dana u četiri različita dela kompanije, gde će biti upoznati sa sistemom rada “Delta Holdinga”. Pročitajte intervju studenata FON-a koji su polaznici programa, saznajte koje osobine mladi lideri poseduju, pa možete i vi pronaći u sebi mladog lidera.

Po Vašem mišljenju, da li se lider postaje ili se rađa?  Koje su najbitnije osobine koje lider treba da poseduje? Koliko je značajan timski rad za lidera?

Predlažemo da nas ipak pitate to za koju godinu. Zaista je teško da mi, još uvek na početku karijere odgovorimo na ova pitanja, bez korišćenja definicija i fraza na tu temu. Ali ono u šta smo se uverili je da u Delti imamo izuzetno kvalitetne mentore na koje možemo da se ugledamo i od kojih možemo mnogo da naučimo. Svi se slažemo da je program „Mladi lideri“ izuzetna šansa za sve nas i zaista smo prezadovoljni što nam je data prilika da se od počeka pokažemo na konkretnim zadacima i da svakodnevno učimo od pravih lidera.

Da li Vam je program “Mladi lideri” otvorio nova vrata?

Program “Mladi lideri” omogućio je mladim ljudima da steknu izuzetno poslovno iskustvo. U okviru  Delta Holdinga, koji je organizator projekta, nalazi se više članica koje posluju u različitim biznisima. Kroz programimamo mogućnost da prođemo rotacije kroz čitav sistem i saznamo kako funkcionišu različiti biznisi u Srbiji. Takođe, imamo priliku da steknemo praktične veštine radeći na različitim pozicijama u okviru kompanije. U tom smislu, kompanija Delta Holding nam je omogućila da kroz ovaj jednogodišnji program steknemo uvid u rad svih delova sistema i pronađemo svoje mesto u skladu sa ličnim preferencijama i potrebama kompanije.

Vaša poruka za buduće lidere.

S obzirom na to da mi još uvek nismo lideri u pravom smislu te reči, jedino što možemo da poručimo jeste da je važno iskoristiti svaki dan za učenje nečeg novog. Važno je raditi na mreži ljudskih odnosa, razvijanja dobre saradnje i poverenja među kolegama. Carpe diem!

Ivana Ivanović (Marketing):

Može se reći da ste zaljubljenik u “print ad”. Šta jedna takva vrsta reklame treba da poseduje?

Prazan list papira je uvek izazov za kreativnost. Tako je i sa “print ad”-om. On vas izaziva da pronađete pravi odnos neophodnih i željenih elemenata koji će kao celina da prenesu poruku ciljnoj grupi potrošača. Nije dovoljno samo uklopiti logo i slogan sa proizvodom ili uslugom koja je srž rešenja. “Print ad”, treba da ispriča priču, da vodi dijalog sa potrošačem i odgovori na njegova neizgovorena pitanja. Nekada priča slika, nekada sam tekst, ali ukoliko se ostvari ta željena emotivna veza, samo rešenje postaje bezvremensko i pridonosi povećanju vrednosti samog brenda.Po meni najbolja rešenja uvek imaju određenu količinu misterije dok ih gledate iuvek imate osećaj da se obraćaju baš i samo vama.

Da li smatrate da je kreativnost veština koju svaki mladi lider mora da poseduje?

Smatram da se od nas uvek očekuje da damo maksimumkad je posao u pitanju. Neka zanimanja podrazumevaju kreativnost kao neophodnu veštinu, neka ne, ali ona će svakako bitidobrodošlačime godse budete bavili. Po mom mišljenju, marketing i kreativnost moraju da idu ruku pod ruku, jer u suprotnom nešto trpi.

Katarina Vukićević(Marketing):

Da li se veštine potrebne mladom lideru mogu steći na FON-u i na koji način?

Mogu,definitivno. FON je fakultet koji pruža jako široko obrazovanje i mnoge stvari koje sam na fakultetu naučila, a koje mi u tom trenutku nisu delovale potrebno, koristila sam na poslu. Naročito mi je značilo praktično znanje koje sam stekla, što kroz rad na nekim projektima na predmetima poput strateškog marketinga, što kroz rad u mojoj studentskoj organizaciji FON-ov centar za razvoj karijere.

Koji su Vaši budući planovi?

Moja želja, a ujedno i plan jeste da se bavim marketingom kroz osmišljavanje i organizaciju projekata/kampanja za brendove u koje verujem. Trenutno radim u Yuhor-u, u najvećoj mesnoj industiji u Srbiji, i imam priliku da radim upravo posao koji volim. Plan mi je da u potpunosti ovladam ovom materijom, da u budućnosti imam svoje uspešne marketinške kampanje koje će razvijati sam brend i podići nivo povezanosti potrošača sa brendom za koji radim.

Marko Arsić (Informacione tehnologije):

Ljudi nalaze inspiraciju za rešavanje svojih problema na različitim mestima. Da li Vi pronalazite svoju u prirodi?

Ne, baš naprotiv. U prirodi tražim isključivo odmor, energiju i motivaciju za rad. U prirodi se opuštam i ne razmišljam o problemima. Pošto dosta vremena provodim za računarom, neću da kažem koliko jer je to cena IT profesije, pokušavam svaki slobodan trenutak da iskoristim što dalje od monitora – ekrana, malo da se razmrdam, odmorim oči i napunim baterije. Ovo mi u poslednje vreme baš i ne uspeva, jer pored posla imam i ispite, ali nadam se da će se to promeniti kada diplomiram za par meseci. Ako ovo uspete, odmorite se i opustite, onda će vaš mozak lako pronaći rešenje za većinu problema koji su pred vama svakodnevno.

Dodao bih još da čak i ako nemate sluha, kao ja, inspiraciju pokušate da pronađete u muzici. Dok radite sa muzikom, pa makar i u pozadini uvek ćete biti produktivniji nego u tišini, bar je tako kod mene.

Koja znanja je potrebno steći za IT stručnjaka, a koja se ne uče na fakultetu?

Da se odmah razumemo, IT stručnjak je neko sa minimim pet i više godina iskustva, a ja sam još uvek daleko od toga, tako da ćete ovo morati da pitate nekog drugog. Šalim se, pokušaću sa ovo malo iskustva da odgovorim na ovo pitanje ali nemojte to uzeti zdravo za gotovo. Evo kako ja to generalno vidim, a ne samo vezano za informacione tehnologije. Fakultet, kao i srednja škola, daju vam neku osnovu, polaznu tačku od koje ćete vi dalje sami moći da se razvijate i napredujete ukoliko to želite. Na fakultetu dobijete mnošto informacija koje treba najpre da obradite, zatim filtrirate i pronađete ono što vas najviše zanima. Ne kažem da vam druge oblasti nisu potrebne, već samo da odaberete jednu kao vašu primarnu na koju ćete se fokusirati i nju usavršavati. Na primer, ako želite da se bavite programiranjem, izaberite oblast za početak (web, desktop), izaberite jezik (Java, C#, PHP, HTML, itd.). Vežbajte kodiranje, ali nemojte zanemariti mreže jer će vam kad tad zatrebati znanje šta su serveri, koji su internet protokoli, kako funkcionišu. Potom će vam zatrebati i baze podataka (SQL, MySQL, MongoDB), zato što ćetenegde morati čuvati podatke. Na kraju, moj savet bi vam bio da učite sve, ali da se usavršavate u onome što vas najviše interesuje, bile to baze, mreže ili programiranje. Svejedno je. Ako ste vi stručnjak u tome, nećete imati o čemu da brinete.

Milan Radulović (Kvalitet):

Igrali ste aktivno košarku i imali ste priliku da se susretnete sa timskim radom. Danas radite odgovoran posao i imate tim oko sebe. Da li je kapiten košarkaškog tima ekvivalent poslovnom lideru?

Ja sam praktično odrastao uz košarku kao timsku igru i prihvatio taj „timski“ način života. Kada sam se prvi put susreo sa poslovnim okruženjem, trudio sam se da što više tog svog timskog duha prenesem i na posao. Timski rad je najbitnija karakteristika za uspešno ostvarenje ciljeva, jer nisu svi ljudi sposobni za sve oblasti i svako ima i mora imati svoju ulogu tamo gde može da pruži pun doprinos. To je uvek isto bez obzira da li se radi o sportskom klubu ili bilo kakvoj poslovnoj organizaciji. Apsolutno se može usvojiti ekvivalent poslovnog lidera i kapitena košarkaškog kluba, jer i jedan i drugi su tu da povuku ostatak ekipe kada je potrebno, budu produžena ruka treneru, vlasniku ili direktoru i preuzmu odgovornost na sebe u teškim i napetim trenucima kakvi postoje i u košarci i u poslovnim organizacijama.

Kada ste upisali FON, šta je bilo presudno za Vašu odluku da upišete smer Upravljanje kvalitetom? Šta Vas je privuklo?

Na FON sam došao, kao i većina mojih kolega, da studiram Informacione tehnologije. Međutim, neka razočarenja u taj smer sam doživeo već u prvoj godini, što mi je omogućilo da pravilno sagledam i spoznam benefite drugih smerova. Upravljanje kvalitetom mi se nije dopalo na prvi pogled, moram da priznam to. Bilo mi je prilično apstraktno i za uslove poslovanja u Srbiji nedovoljno primenjivo. Ali kako su odmicali semestri i usko stručni predmeti zamenjivali one opšte, sve sam više zaticao sebe u razmišljanju kako istinski uživam u tome što studiram i kako nisam ni najmanje pogrešio u svojoj odluci. Prosto, kvalitet mi se podvukao pod kožu, jer je u dovoljnoj meri i inženjerski i menadžment smer. Sebe kao diplomca ove oblasti doživljavam u ulozi “lekara za organizacije”, gde se sve što lekar radi da bi izlečio pacijenta i uticao na kvalitet njegov života, može primeniti na “izlečenje” organizacije i pomoć u njenom rastu, razvoju i pravilnom ozdravljenju kako bi kontinuirano obezbeđivala kvalitet za svoje klijente. Kada bih u jednoj kratkoj rečenici morao da kažem šta me je privuklo na ovaj smer, to je sigurno veliki izazov da uplovim u, za mene do tada, potpuno nepoznatu oblast.

Dragan Mitrović (Prodaja):

Da li jedan menadžer prodaje mora da poseduje dobru moć ubeđivanja? Kako se ona stiče?

Ono što sam naučio od mojih mentora u okviru projekta „Mladi lideri“ je da dobar menadžer prodaje mora voleti ono što radi i da „živi“ sa brendom koji prodaje. Tada moć ubeđivanja dolazi sama po sebi, bilo da prodajete iglu ili lokomotivu.

Na koji  način se meri Vaš učinak? Da li je najbitnije prodati proizvod po svaku cenu?

Naravno da je važno da se proda više, ali se pri tom mora voditi računa o očuvanju brenda i njegovoj konkurentnosti na tržištu. Ne možete prodavati “premium” proizvode po niskim cenama samo da bi prodali po svakoj ceni, jer tako rizikujete da narušite imidž brenda.

Milana Petrović (Digitalne komunikacije):

Posle Filozofskog fakulteta upisali ste Master na FON-u. Šta je uticalo na ovu odluku?

Studijski programi za koje sam se opredelila na dva prilično različita fakulteta ipak su komplemetarni, jer sam nakon žurnalistike upisala Master program Marketing menadžment i odnosi s javnošću. Značaj kreativnog razmišljanja, dobre komunikacije i uzajamnog poštovanja među profesijama vrednosti su kojima se studenti uče na oba fakulteta. To je baza koju sam rešila da nadograđujem u drugoj oblasti, u odnosima s javnošću, za šta me je Master dodatno pripremio.

U kojoj meri su društvene mreže potisnule druge vidove komunikacije?

Mnogi od nas su za konkurs za “Mlade lidere” saznali na Twitter-u. Društvene mreže su moćne, ponekad nezamenjive, zbog brzine i propustljivosti informacija. Na društvenim mrežama se informišemo, zabavljamo, učimo. Postale su mesto na kom očekujemo i tražimo informacije, uz imperativ brzine, što je u skladu s načinom na koji živimo, tako da se sve ide u njihovu korist. Ipak, mislim da nam društvene mreže samo pružaju dodatne mogućnosti, a ne zamenju druge vidove komunikacije, koji imaju sopstvene prednosti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *