Život van planete Zemlje

Ako bismo razmatrali broj zvezda u našoj galaksiji i starost svemira, misao o mogućnosti postojanja civilizacija van naše planete ne bi bila čudna. Do sada ni sa jednom od njih nismo došli u kontakt.

Gde su svi oni?

Za vreme jednog letnjeg ručka 1950. godine četiri naučnika, Enriko Fermi, Edvard Teler, Herbert Jork i Emil Konopinski, razgovarali su o vezi između NLO-a (neidentifikovanih letećih objekata) i misterioznih nestanaka kanti za đubre sa ulica širom SAD-a. Za vreme tog ručka je najstariji i najugledniji među njima prvi put postavio, od tada, svoje čuveno pitanje: „Gde su svi oni?“

Na pitanju „Gde su svi oni?“ se temelji Fermijev paradoks. Fermijev paradoks se definiše kao suprotnost između procenjene visoke verovatnoće postojanja vanzemljaskih civilizacija i nedostataka dokaza o postojanju tih civilizacija.

Danas postoji mnogo naučnih teorija o vanzemaljskom životu, a tik pored njih su i otkrića planeta na kojima je moguć život.

Planeta Kepler 22b

Planeta Kepler 22b je otkrivena 60 godina nakon ručka na kome je postavljeno čuveno pitanje. Ova planeta se okarakterisana kao veoma slična Zemlji. Njeno postojanje je otkrila NASA pomoću svemirskog teleskopa Kepler. Udaljena je 600 svetlosnih godina od nas. Procenjeno je da prosečna temperatura na ovoj planeti iznosi 22 stepena. Kepler 22b je 2,4 puta veća od Zemlje i prelazi orbitu oko svog sunca za 290 dana. Njeno sunce je istog tipa kao i naše, osim što je nešto manje i nešto hladnije.

Kepler planete

 

Naime, NASA koristi svemerski teleskop Kepler upravo za otkrivanje ovakvih planeta. Njegova kamera je rezolucije 95 megapiksela i njegov zadatak je da pronalazi planete koje kruže oko svoje zvezde u takozvanoj naseljivoj zoni. To je ona razdaljina koliko je otprilike Zemlja udaljena od Sunca. Smatra se da je na takvim planetama moguć život jer su ispunjeni preduslovi postojanje vode u tečnom stanju.

Ostali kandidati

Teleskopom The High Accuracy Radial Velocity Planet Searcher (HARPES) postavljenom u opservatoriji La Sila u Čileu, između ostalih, otkrivena je planeta HD 85512 b. Ona je najveća od 50 otkrivenih u jednom danu i veća je od Zemlje 3,6 puta. Kao i na planeti Kepler 22b, i na ovoj planeti postoji mogućnost postojanja vode u tečnom stanju što je čini potencijalno naseljivom. Teleskop kojem je otkrivena proučavao je 376 zvezda sličnih Suncu i otkriveno je da je više od polovine njih okruženo planetama.

Evropska južna opservatorija je prikupila podatke o zvezdi GJ 667C, poznatoj kao patuljasta zvezda klase M oko koje kruže najmanje tri planete. Jedna od njih je dovoljno blizu da apsorbuje isto toliko energije i svetlosti kao Zemlja. Ona je 4,5 puta veća od Zemlje i obrće se oko svoje zvezde za 28,15 dana.

Oko zvezde Glize 667 C, koja je 22 svetlosne godine udaljena od Zemlje, kruži šest ili sedam planeta, a naučnici smatraju da su od toga tri potencijalno naseljive. Zvezda Glize 667 C je deo sistema od tri zvezde, tako da se na ovim planetama u toku njihovog dana može videti tri sunca.

Gliza 667c

Planete Kepler 62c i 62f su dve planete koje kruže oko istoimenih zvezda. Ova tela su u potpunosti pokrivena vodom i kopna nema na vidiku. Kada su ove planete u pitanju postavlja se pitanje da li bi život, koji bi potencijalno bio moguć, bio tehnološki napredan kao naš, jer bi se život na njima odvijao pod vodom. Kepler 62f krug oko svoje zvezde napravi za 267 dana, a Kepler 62c za 122 dana.

Činjenice, pretpostavke

Postojanje ovih planeta su činjenice, ali postojanje života na njima su pretpostavke. One se temelje na otkrićima naučnika, ali konkretnog dokaza koji će njih potvrditi nema. Jedini siguran dokaz bi bio susretanje vanzemaljiskih civilizacija sa nama poznatom, zemaljskom. Do tada će život van Zemlje biti potencijalan i možemo ga zamišljati na različite načine i (ne)nadati se konkretnom dokazu.

 

Izvori slika: blic.rs, rts.rs, http://spacefellowship.com/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *