Redovi, stop!

Oktobar mesec – početak semestra, upis studenata na više godine studija, podnošenje zahteva za studentske domove, konkurisanje za stipendije i kredite Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Sve te obaveze koje studenti moraju da završe u toku oktobra meseca stvaraju ogromne redove u hodniku fakulteta. Godinama unazad, studenti čekaju po više sati u redu kako bi neke dokumente predali, nešto pitali na šalteru. Činjenica je da ti redovi mogu u velikoj meri da se smanje i to bez ikakvih dodatnih finansijskih i drugih sredstava. Redakcija InterFON-a je razmišljala kako i na koji način ti redovi mogu da se smanje i kako da olakšamo početak semestra studentima, ali i zaposlenima u studentskoj službi. S tim u vezi, predlažemo par načina za smanjenje ovih redova, jer mislimo da je svima to u interesu, kako upravi fakulteta, nastavnom osoblju tako i studentima.

1.    Sprečiti da studenti postavljaju pitanja u vezi sa potrebnim dokumentima šalterskim službenicama  i tako ih ometaju u svom radu sa drugim studentom

  • Jasno i precizno popisati dokumente i papire koji su potrebni za konkurisanje za stipendije i kredite koje dodeljuje Ministarstvo, ali i za konkurisanje za studentski dom – taj spisak objaviti na sajtu (u slučajevima kada prvi put konkurišete i kada samo „produžavate“ korišćenje ovih privilegija)

2.    Ukoliko student želi samo da preda dokumentaciju za konkurisanje za stipendije i kredite, studentske domove:

  • Postaviti kutije/sandučiće sa naznakama  „STIPENDIJE“ , „KREDITI“, „STUDENTSKI DOM“ gde će student ubaciti kovertu u kojoj su sva potrebna dokumenta za to za šta konkuriše. Šalterska službenica nije u obavezi da proverava da li student ima sva potrebna dokumenta zato što je na sajtu jasno precizirano koja dokumenta su potrebna (predlog pod brojem 1)

3.    Izborni predmeti

  • Prijavljivanje izbornih predmeta da se vrši elektronski, pomoću studentskog naloga. Ovim putem bismo smanjili redove, povećali produktivnost šalterskih službenica (ne bi gubile vreme na ove stvari), ali i papirologiju koja prati prijavljivanje izbornih predmeta na klasičan način. Studentski nalog treba iskoristiti što bolje.

4.    Potvrda o redovnom studiranju

  • Svakom studentu na početku godine treba minimum 4 potvrde da je redovan student. Pre upisa, svaki student da dobije 4 potvrde, koje će popuniti i  koje će mu biti pečatirane na samom upisu prilikom predaje uplatnice i ŠV obrazaca.

S obzirom da na našem fakultetu postoji smer Informacioni sistemi i tehnologije, u budućnosti može da se napravi i aplikacija pomoću koje bi studenti naručivali potvrde o studiranju i potvrde o položenim ispitima, a na šalteru ih samo preuzimali. Taj predlog bi, svakako, oduzeo vreme i druge resurse, ali i taj način rada bi smanjio redove i uštedeo vreme, kako studenta, tako i zaposlenih u studentskoj službi.

Primenimo bar neke od ovih predloga, opravdajmo naziv fakulteta i pokažimo da je zaista sve u dobroj organizaciji!

[ratings]

 

4 Comments

  1. Dragi redakcijo Interfona ajmo jedan po jedan:
    1. Nema nikakav uticaj na redove jer ne možete znati za šta je neko stao u red i onda ga streljati na mestu ako slučajno hoće nešto da pita.
    2. Ako student ubaci kovertu, ko garantuje da je predao sva dokumenta. Ako predaje na šalteru, provere ljudi.
    3. Amin. Ali šta ćeš, sistem je katastrofa, a naši pritom ne umeju da ga koriste.
    4. Ovo bi čak povećalo redove. Ljudi uglavnom te potvrde vade u vreme kada nije gužva. Ako bismo prisilili studentsku službu da to radi na upisu, produžili bismo upis za najmanje 2-3 minuta po čoveku.

    Što se daljeg komentara o aplikaciji tiče, verujem da niste ni svesni kako bi to moglo da se reši, nego pretpostavljate da to tako može jer je računar jelte svemoguća sprava 🙂 Ne znam samo kako bi izgledalo to na šalteru. “Dobar dan, ja sam preko neta naručio potvrdu da sam redovan student”. – “Evo kolega odmah, samo da nađem u ovoj hrpi” – 20 minuta kasnije “Evo je kolega. Hvala na strpljenju”.

    1. 1. Veliki broj studenata upravo ima pitanja u vezi sa potrebnim dokumentima.
      2. Redovi se i stvaraju i čekanje veoma dugo traje zato što šalterske službenice svakome proveravaju da li su doneli sva potrebna dokumenta, a to njoj svakako nije u opisu posla.
      3. Sve se može naučiti, a sistem je tu da se menja i prilagođava našim potrebama.
      4. Jedan čovek “obrađuje” indeks studenta koji je na redu, a drugi pečatira priložene potvrde o redovnom studiranju. Dakle, ni sekund više se ne bi potrošio.
      5. Potvrde se razvrstaju na osnovu grupe u kojoj student sluša nastavu.

  2. Kako da se ubacuje u kovertu kad treba da te upišu tamo i da ti lupe pečat u indeks? Zar niste nekad predavali za dom npr. Mislim mogli ste bar da se raspitate pre nego što napišete ovako nešto

    1. Kada se konkuriše za stipendiju ili kredit, nema potrebe za pečatiranjem indeksa, a upisivanje u spisak može da se uradi i kada se sve koverte (sa odgovarajućim naznakama -ime i prezime studenta, na primer) skupe.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *