Oružje za masovno uništenje

Profesor Dragan Simić, u knjizi „Nauka o bezbednosti“, vojnu strategiju određuje kao upotrebu fizičke sile u konkretnom fizičkom prostoru radi postizanja političkih ciljeva. To znači da politika odlučuje da li će primeniti oružanu silu, koja je samo jedno od niza sredstava kojima država raspolaže u međunarodnim odnosima. O tome koliko je strategija značajna veština govori Napoleon, koji je rekao da bi se između vojske lavova predvođene magarcem i vojske magaraca predvođene lavom, pre odlučio za drugu opciju.

Odnos strategije i politike dodatno se zakomplikovao razvojem nuklearnog oružja. Pod njima podrazumevamo nuklearna (fisiona i fuziona), hemijska i biološka oružja. Primer za fisiono je atomska bomba, čiji je razvoj započet tokom Drugog svetskog rata projektom Menhetn, pod vođstvom generala Lesli Grouvsa i fizičara Roberta Openhajmera. Prva proba atomske bombe izvršena je 16. jula 1945. godine u takozvanom Triniti testu. Dvadesetak dana kasnije, 6. i 9. avgusta Mališan i Debeljko su pali na Hirošimu i Nagasaki i potpuno izmenili dotadašnji pogled na svet. Nakon toga, 1946. Sjedinjenje Države su u Planu Baruh predložile kontrolu nuklearnog oružja od strane UN, koji je Staljin odbio zbog želje da izradi sopstvenu bombu. Prema njegovom mišljenju, bomba pod međunarodnom kontrolom bi i dalje bila američka bomba s obzirom na to da samo oni znaju da je naprave.

Atomskom bombom je sve započeto, međutim, razvojem hirogenske, koja je primer fuzionog oružja, znatno je povećana moć uništenja jednim oružjem. Prva proba hidrogenske bombe izvršena je 1952. godine na Maršalovim ostrvima i imala je snagu od 10 megatona, što je 500 puta veća snaga od Debeljka ili Mališe. Ipak, tu nije bio kraj. Najveća eksplozija koju je čovek izazvao dogodila se devet godina kasnije kada su Sovjeti aktivirali bombu od 60 megatoma, što predstavlja 20 puta veću snagu od sve eksplozivne moći upotrebljene u Drugom svetskom ratu.

I am become death, the desroyer of the worlds“ rekao je Openhajmer.

Zvanično, nuklearno oružje poseduju Rusija, SAD, Kina, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Izrael, Indija, Pakistan i Severna Koreja, a nezvanično u tom društvu se nalaze Sirija i Iran.

Odnos politike i strategije se dodatno zakomplikovao. Ukinuto je ograničenje koje strategija stavlja politici, jer se sada za svako političko rešenje može naći strategija. Država koja poseduje nuklearno oružje u svako doba raspolaže ogromnom količinom sile i samim tim automatski postaje globalni činilac. Ne postoje geografski ograničeni vojni ciljevi.

Sa druge strane to je dovelo do veće ekonomske međuzavisnosti u svetu jer nijedna zemlja ne može samo na svojoj teritoriji da nađe sve sirovine potrebne za savremeno naoružanje.

Strategije

U prvoj fazi razvoja nuklearnog oružja ravnoteža je uspostavljena tako što su dve najveće sile SAD i SSSR, jedine posedovale takvu moć. Taj bipolarizam nastao je kao posledica strategije masovne odmaze. Nuklearna zaštita koju je nuklearna sila pružila svojim saveznicima, bila je dovoljna garancija da se druga strana neće usuditi da napadne s obzirom na to da je uništavajuća odmazda odgovor koji sledi. Na primer, Nemačka i Japan nisu razvili nuklearno oružje jer su imali američke bezbednosne garancije. Tako su formirani vojno-politički savezi i blokovi država koji su bili čvrsti iznutra i odbojni prema drugoj strani.

Sa razvojem strategije elastičnog odgovora, koja omogućuje postepenu eskalaciju rata, ovo stanje se menja. Prema ovoj strategiji, mogućnost vođenja rata konvencionalnim i taktičkim nuklearnim oružjem (nuklearno oružje relativno male snage i ograničenog fizičkog delovanja) je moguće. Dakle, nuklearna sila bi u ratu mogla da koristi sva oružja osim oružja za masovno uništenje. Iako je cilj Amerikanaca nakon Drugog svetskog rata bio smanjivanje uticaja komunizma u Evropi, kada su se Mađari pobunili protiv sovjetskih vladara 1956. godine, pomoć SAD-a je izostala. Jedna od političkih posledica tehnološkog razvoja naoružanja bio je strah od nuklearnog rata i opreznost supersila.

Upravo to predstavlja treća vrsta nuklearnih strategija, strategija uzajamnog osiguranog uništenja, koja se bazira na teoriji odvraćanja. Umesto ravnoteže snaga sada se javlja ravnoteža straha. Ohrabruje se razmišljanje „ako me napadneš, možda neću biti u stanju da sprečim tvoj napad, ali mogu uzvratiti tako snažno da nećeš ni želeti da me napadneš“. Najbolji primer za to je Kubanska raketna kriza, trinaestodnevni sukob 1962.,između SSSR-a i Kube na jednoj i SAD-a na drugoj strani, kada je Hladni rat bio najbliže tome da preraste u nuklearni sukob. Predsednik SSSR-a, Nikita Hruščov je u nakon sastanka sa predsednikom Kube, Fidel Kastrom, doneo odluku o postavljanju nuklearnih raketa na Kubu, što je izazvalo reakciju Amerikanaca koji su nakon toga uveli pomorsku blokadu. Nakon diplomatskih pregovora, situacija se smirila, SSSR je pristao da povuče rakete sa Kube u zamenu za povlačenje američkih nuklearnih raketa iz Turske.

Dvadesetak godina nakon toga, predsednik SAD-a Ronald Regan je predstavio „Strategijsku odbrambenu inicijativu“ popularno nazvanu „Rat zvezda“. Prema toj strategiji kosmos je viđen kao prostor za vođenje rat, a „Rat zvezda“ je predviđao razvoj odbrambene raketne tehnologije u svemiru. Gorbačov je predožio da SSSR značajno smanji naoružanje ukoliko Amerika prekine rad na tom programu, na šta Regan nije pristao. Bil Kinton je 1993. godine je tehnološki nemoguć program izmenio u Ballistic Missile Defense Organization sa ciljem izgradnje protivraketnih sistema koji se nalaze na površini planete i kojima je cilj odbrana SAD-a i njihovih zapadnoevropskih saveznika od napada sa istoka.

Peta vrsta nuklearnih strategija jeste strategija nuklearnog odvraćanja kojom su se pretnje koristile kao nešto čime se protivnik obeshrabri, što je održavalo ravnotežu snaga, ali i u isto vreme povećavalo napetost između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata.

Demokratizacija nasilja

Za razliku od istorije, kada su samo države imale monopol na legitimnu upotrebu sile, sada je to drugačije. Mala grupa (dobro opremljenih) ljudi može da čini velike stvari. Grozne, ali velike, kaže gospodin Olivander. Ukoliko sa razvojem tehnologije možemo govoriti o „građanskom žurnalizmu“ gde svaki građanin putem društvenih mreža, blogova i vlogova obaveštava javnost o tome šta se dešava u svetu, možemo li onda da govorimo i o „građanskom terorizmu“?

Terorizam predstavlja vojnu taktiku koju definiše reakcija posmatrača. Ukoliko nas teroristički akt ne zaplaši, onda terorizam nije postigao svoj cilj. „Niko se neće osećati sigurnim u Sjedinjenim Državama“, rekao je Osama bin Laden i nakon devetog septembra niko se nije osećao sigurnim. Terorizam je kao pozorište, cilj je da mnogo ljudi gleda, a ne da mnogo pogine. Ceo svet je gledao tog dana.

Upravo zbog straha od terorizma, Sjedinjene Države su 2010. godine objavile novu strategiju kada je u pitanju korišćenje nuklearnog naoružanja, koja naglasak stavlja na opasnost da nuklearno oružje ne dođe u ruke terorista. Nova strategija uključuje i najavu Vašingtona da neće koristiti atomsko oružje protiv zemalja koje ga nemaju, a poštuju međunarodno-pravne odredbe o njegovom neširenju. Ovo se ne odnosi na Iran i Severnu Koreju, za koje SAD tvrdi da krše međunarodno pravo. Najvažniji multilateralni ugovor – Ugovor o neširenju nuklearnog oružja potpisalo je 187 zemalja. Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja nisu.

Fizičke posledice nuklearne eksplozije nisu sigurne. Teorija nuklearne zime tvrdi da nuklearni rat može stvoriti toliko ugljenika i prašine u atmosferi da bi to blokiralo biljke u vršenju fotosinteze, što bi značilo kraj života kakav poznajemo. Američki rimokatolički biskupi su rekli da smo mi prva generacija od Postanka sa mogućnošću da uništimo Božje delo, dok je čuveni Albert Ajnštajn rekao: „Ne znam koja će se oružja koristiti u Trećem svetskom ratu, ali znam da će nakon toga svi koristiti luk i strelu“.

Izvori slika:

www.drugastrana.net,

http://www.foreignpolicy.com/files/images/ThinkAgain_Nukes.jpg, www.gwu.edu

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *