FONtastična nauka?

Nemanja Đorđević je osmislio interaktivni Naučni centar koji je otvoren pre nekoliko nedelja na Dorćolu u Muzeju nauke i tehnike (MNT). To je nova stalna postavka ovog muzeja koja nudi širok spektar naučnih eksponata kao što su kriva ogledala, optičke iluzije, sobe koja se suprotstavlja gravitaciji, astronomske vage i mnoge druge stvari koje pozivaju na igru i razmišljanje.

 1.Šta je to čime se Vi sve bavite?

Kao i mnogi ljudi koji su neodlučni i ja nosim nekoliko afilijacija. Pre svega radim na divnom i jedinstvenom mestu koje se zove Istraživačka stanica Petnica gde vodim nekoliko seminara (međunarodni program Petnica Internešnal (Petnica International), Letnju naučnu školu i Seminar za mlađe saradnike), zatim radim kao koordinator za nauku na Festivalu nauke gde eksperimentišemo sa raznim formatima promocije nauke i manifestacijama kao što su Naučni piknik, Noć istraživača, Radionica za naučne komunikatore i naravno pravimo svakog decembra veliki Festival nauke. Pored toga sa nekoliko drugara pre par godina sam napravio Društvo za promociju i popularizaciju nauke koje pravi razne zanimljive projekte (puštali smo balon sa zemlje nadomak Kosmosa i snimali ceo let do trideset drugog kilometra nadmorske visine i nazad do jedne krošnje na Đerdapu, ispitivali Bibu Struju (Slavišu Pajkića) za potrebe filma Baterimen (Batteryman), pokazali da „gravitaciona anomalija” na Radan planini ne postoji, spremali 1500 osmaka za prijemni ispit itd). Pre dve godine sam napravio Park nauke na Adi Ciganliji, a trenutno završavam doktorat na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

2. Odakle ideja za ovakvu neobičnu izložbu?

Naučni centar Muzeja nauke i tehnike je nastao kao zajednički projekat tima Festivala nauke i Muzeja nauke i tehnike. Ideja se rodila pre mnogo godina, a prvi put smo pomislili da pored nas (ljubitelja nauke) postoji još zainteresovanih za ovakvu ideju neposredno posle prvog Festivala nauke u Beogradu 2007. godine. Tada smo videli na hiljade posetilaca koji su po snegu i zimi došli u zgradu Geozavoda samo da bi videli nesvakidašnje naučne eksperimente i eksponate. S druge strane želeli smo da ponudimo prostor i postavku koja će biti stalno dostupna i dovoljno prostorna da primi sve znatiželjne klince, roditelje, ljude koji uživaju u nauci i one koji još uvek ne znaju koliko uživanja ona može da pruži.
Moj lični razlog za bavljenjem popularizacijom nauke je konstantno nezadovoljstvo obrazovanjem u srbiji, udžbenicima, motivacijom nastavnika i profesora na kraju krajeva uloge medija u prenošenju istina i naučnih istina.

3. Šta sve može da se vidi na izložbi?

 Ova postavka je imala za cilj da nauku predstavi kao jedinstven sistem znanja, transdisciplinarno, odnosno nepodeljenu na različite discipline i fioke. U Naučnom centru se ne govori eksplicitno o arheologiji, matematici, psihologiji i astronomiji, već su svi obrađeni naučni fenomeni raspoređeni po redovima veličina i opisani u razmeri prema prosečnom posetiocu. Tako se na primer na samom ulazu u Naučni centar nalaze planete Sunčevog sistema čiji su prečnici u realnosti milionima puta veći od nas, u sredini izložbe stoji model molekula DNK koji je visok šest metara, a u realnosti staje u jedro naše ćelije. Negde između (na toj skali od mikro do makro kosmosa) nalaze se eksponati koji se bave brzinom zvuka, ravnotežom, optičkim iluzijama, mehanikom, logikom i matematikom.

4. Koliko je teško nauku približiti mladima?

Nije uopšte teško, ako postoje dobri primeri, ako je nauka predstavljena u onom obliku kakvom je danas poznajemo i ako nastava nije jednosmerna. Nauka je u školi daleko od očiju, pa samim tim i od srca prosečnog đaka. Ona se često predaje suviše formalno i onda nikom nije jasno čemu sve te informacije i primeri služe. Nastavni program prirodnih nauka nije usklađen ni međusobno ni sa ostalim predmetima, on ne prati moderna dešavanja u nauci i đaci najčešće ne mogu ni da zamisle čime se to danas bave istraživači (na primer iz matematike se u školama ne uči ništa što se u matematici desilo posle sredine devetnaestog veka). Pored svega toga u medijma nema prostora za domaći naučni program, ali zato ima mesta za ljude magnete, ljubičaste krave, astrologiju, smak sveta i sve ono od čega nećemo biti pametniji, bistriji i kritičniji. Dakle, recept nije komplikovan, nauku treba da predaju ljudi koji ne misle da postoje glupa pitanja, koji su spremni da kažu „ne znam”, koji se ne plaše da pogreše, koji smeju da izađu iz učionice i koji žele da pozovu učenike da misle svojom glavom i preispituju svet zajedno sa nastavnikom. Na kraju krajeva, misliti svojom glavom je sasvim dovoljan cilj promocije nauke, jer cilj i ne treba da bude da se svi bave naukom.

5. Da li bi izmenama u obrazovnom sistemu bilo moguće nauku učiniti razumljivijom i zanimljivijom i mislite li da je interaktivnost ključna ili je potrebno razbiti čvrste granice između predmeta i stvari posmatrati interdisciplinarno?

Ja sam inače optimista po svim pitanjima osim po pitanju državnog obrazovanja u Srbiji. Iskustvo sa našim školskim sistemom me je naučilo da kod nas nema mnogo prostora da se stvari promene brzo i kvalitetno. Mislim da će internet i gotovo apsolutna dostupnost informacijama odigrati ključnu ulogu u obrazovanju trenutnih i budućih generacija. Mi već godinama na internetu potpuno besplatno možemo da pratimo kurseve sa Prinstona, MIT-a, Stenforda i Jejla, ne postoji prepreka između vas i inboksa bilo kog svetskog istraživača, a neposrednost i igra saznavanja čine učenje dovoljno interesantnim i onima kojima čitanje ili slušanje predavanja teško padaju.

6. Poruka za one koji jos nisu posetili izložbu je…

Ukoliko ste zaboravili da se kroz igru uči najbrže, a da se stvarno nauči i razume jedino ako sami nešto pipnete, pomirišete, pomerite i pokvarite, onda čim pre dođite u Naučni centar jer tamo živi dvadeset interaktivnih eksponata u 520 kvadrata.

7. Šta se novo kuva u Vašoj moćnoj naučnoj radionici?

Za sada je tu pre svega Istraživačka stanica Petnica u kojoj svake godine pokušavamo da eksperimentišemo sa nekim novim programom, seminarom i polaznicima. Zatim, početkom decembra stiže novi Festival nauke koji će biti veći, bogatiji i pametniji nego prethodnih šest, a onda i jedan mali filmski projekat pod nazivom „Pomračenje Sunca” u kome Društvo za promociju i popularizaciju nauke ispituje razne pseudonaučne tvrdnje u našoj zemlji.

Fotografije napravila Maja Medić (http://www.majamedic.rs)

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *