Glavni sastojak uspeha je ambicija – Slobodan Milovanović

Mladima u Srbiji put ka diplomi izgleda predugačak, mnogima nedostižan. Retki su oni kojima jedna diploma ne predstavlja izazov, koji su svoje granice i ciljeve zactrali vrlo visoko. Jedan od njih je Valjevac, Slobodan Milovanović. Sa 24 godine, studirao je na 4 univerziteta i stekao dve titule mastera nauka u oblasti numeričke analize i računarstva na prestižnim univerzitetima. Na putu je da doktorira primenjenu matematiku i računarsvo na Univerzitetu u Upsali u Švedskoj. Stazu ka svetu otvorila mu je kako IS Petnica, tako i Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Šta je to čega se prvo setite kada pomislite na period odrastanja koji ste proveli u Valjevu?

Prvo čega se setim su nezaboravne besane noći pod vedrim nebom koje sam provodio na vrhovima valjevskih planina sa Astronomskom grupom Istraživača na meteorskim akcijama. Tu su sazrela moja prva interesovanja za nauku, koja su kasnije procvetala kroz aktivan naučni razvoj u Istraživačkoj stanici Petnica i kvalitetno fundamentalno obrazovanje u Valjevskoj gimnaziji.

Mnogo mladih se plaši da nije izabralo pravu nauku ili zanimanje. Kada ste bili sigurni da ste izabrali pravu stvar? Koliko je IS Petnica pomogla u tome?

Slobodan Milovanovic 2

To je pitanje kog sam se i ja oduvek najviše plašio. Nikada nisam bio siguran da li sam izabrao pravu stvar, pa ni sada ne znam da li je ovo na čemu trenutno radim moj konačni poziv. Problem je u tome što smo prisiljeni da donosimo neke od bitnih životnih odluka u uzrastu kada za to još uvek nismo potpuno sazreli – dok se i dalje menjamo i razvijamo. U mom slučaju interesovanja su dugo evoluirala. Bavio sam se astrofizikom kao srednjoškolac, pa mašinskim inženjerstvom na osnovnim studijama, posle sam razvio interesovanja za određena polja primenjene matematike i računarstva na master studijama, a sada kao doktorant se sa iskustvom iz primenjene matematike šetam kroz razna polja primene.

Petnica je vrlo korisna za rešavanje ovakvog problema jer omogućuje učesnicima svojih programa da se od malih nogu isprobaju u realnom naučnom okruženju – da osete koliko je nauka u isto vreme i lepa i teška. Što više vremena učenici provedu u Petnici, to više mogu da iskuse i vide šta ih zaista interesuje, a šta ne. Naravno, za sve to vreme, kroz sam obrazovni proces, razviju veštine koje su esencijalne za rad u nauci.

Kao i svakom ko je bio polaznik, i Vama Petnica puno znači. Kako biste je predstavili onima koji nikada nisu bili?

Ovo je jedno od vrlo teških pitanja sa kojim sam se svakodnevno borio tokom svog studiranja, pre svega u inostranstvu, ali odgovor na njega nije ništa trivijalniji ni kod nas. Petnica je bila zvučno ime u svim sredinama u kojima sam do sada boravio. Uvek se nađe neko ko je tuda nekom prilikom prošao, pa je ispričao neka svoja nezaboravna iskustva. Usled toga razni poznanici koji su samo načuli za Petnicu mi uvek postavljaju ovo pitanje. Ja na to pitanje zaista nemam zadovoljavajući odgovor. Ma koliko da sam pokušavao da prenesem svoje doživljaje, uvek sam ostajao nezadovoljan zbog toga što ni reči, ni slike nisu u stanju da prenesu ni delić te atmosfere. Petnica nije nešto što cenim samo zbog praktičnih veština i izuzetnih odgovora koje sam tamo pronašao, već i zbog toga što sam tamo upoznao svoje najbolje prijatelje.

Vaši uspesi govore da ste predani onome što radite. Bavite se i matematičkim modelima koji imaju opštu primenu u mašinstvu, astrofizici, finansijama. Da li je za primenu ovih modela u finansijama bilo potrebno poznavanje nekih oblasti iz ekonomije?

Fokus onoga sa čime sam se na raznim nivoima studija susretao je rešavanje parcijalnih diferencijalnih jednačina. One su najčešći alat kojim se opisuje nekakav matematički model, bez obzira na polje primene – otuda i šarenolikost u strukama koje sam dotakao. Trenutno se na doktorskim studijama bavim razvojem novih modela i metoda za određivanje vrednosti opcija na berzi. Za početak rada na ovakvom projektu mi nije bilo potrebno poznavanje ekonomskih teorija, pošto sam radio na rešavanju već postojećih modela. Pošto ću se ovom oblašću baviti tokom nekoliko sledećih godina, planiram da se pažljivo posvetim i unapređenju svog znanja u oblasti finansija.

Verujete li da ćete nakon završetka školovanja svoje ideje moći da sprovedete u Srbiji?

Mislim da u Srbiji ima toliko posla da je teško odabrati odakle početi. Bilo ko u Srbiji ko nije ozbiljno egzistencijalno ugrožen i ima u životu inteligentnije ciljeve od pukog gomilanja ličnog kapitala, iako razumem da je takvih malo, može gledati na probleme u Srbiji kao na vrstan izazov. Ako budem sa sobom imao dovoljno saradnika koji razmišljaju isto kao i ja, mislim da će biti rezultata. U svakom slučaju ću pokušati da svoje ideje sprovedem u Srbiji – nemam šta da uzgubim.

Na šta ste u svom dosadašnjem radu najponosniji?

Najponosniji sam na ona stečena iskustva koja mogu biti od koristi i drugima. Najzadovoljniji sam onda kada vidim da neka znanja koja podelim zaista koriste i pomažu drugima da reše svoje probleme. To je mnogo dobar osećaj. Zato se uvek vraćam u Istraživačku stanicu Petnica –  tamo obitavaju mladi koji su gladni odgovora na mnoga zanimljiva pitanja i rad sa njima čini da se osećam korisnim.

Slobodan Milovanovic 3Postoji li recept za uspeh?

Ja bih rekao da je glavni sastojak recepta za uspeh ambicija. Ako je neka osoba ambiciozna i želi nešto jače nego drugi, takva osoba ima daleko veće šanse da uspe bez obzira na početnu poziciju. Takođe, treba želeti prave stvari.

Verujete li da u životu idemo već određenim putem ili ga sami kreiramo?

Potpuno sam ubeđen da život sami krojimo svojim odlukama i delima. Toliko puta sam to testirao na samom sebi da to ubeđenje više ne dovodim u pitanje.

Šta mnogi ne znaju o vama?

Matematički, mnogi ne znaju o meni sve što se znati može minus ovo što sam do sada napisao. Malo socijalniji odgovor bi podrazumevao neku nepoznatu zanimljivost. Možda bi to što sam imao vrlo loše ocene iz matematike u srednjoj školi, da mogu da hodam na rukama, da volim divljinu, fotografiju i muziku… bio prigodniji odgovor – malo skandaloznog, malo neočekivanog i neke stvari koje volim. Najbliži meni znaju da sam gotovo uvek surovo iskren i da ne krijem puno stvari.

Gde se po Vama krije sreća?

O sreći znam samo da to nije nešto što se može čuvati samo za sebe – nestaje vrlo brzo ukoliko se ne deli.

[ratings]

1 Comment

  1. Treba pokušati i svojoj državi dati doprinos, ali ne po svaku cenu.
    Bojim se da će to neko ovde dozvoliti…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *