Neverovatna otkrića Google Earth-a

Otkako je Google Earth počeo sa radom 2005. godine, osim što je sve naše globuse pretvorio u običan ukras, takođe nam je otkrio svet, i to sve uz pomoć jednostavnog klika mišem. Međutim, Google Earth nije samo korisna igračka, neke neverovatne stvari su se otkrile uz pomoć njega. Stvari poput…

Stvarna zemlja izgubljenih

Britanski naučnici su koristili Google Earth kako bi „razgledali“ Afriku, kada su primetili deo šume oko Mozambikove planine Mabu, za koju nisu ni znali da postoji. Ubrzo su shvatili da su gledali u najveću kišnu šumu u Južnoj Africi, koja je ranije bila nepoznata nauci.

Ispostavilo se da su brdoviti predeli i građanski rat zaštitili ovu regiju. Isto tako je njegova lokacija bila i ekološki zaštićena – koja god da je vrsta živela tamo, ona je provela godine razvijajući se u potpunoj izolaciji od ostalih stvorenja iz džungle. Ubrzo su naučnici obezbedili sebi i put do tamo, da to mesto vide i uživo.

Kada su konačno došli na to sakriveno mesto 2008. godine, ono što su pronašli je bio raj za sve biologe i botaniste širom sveta.

Rezultat je bilo blago novih stvorenja – četiri nove vrste leptira, pseudo-škorpioni, majmuni, antilope, čitava kolonija retkih ptica, i još mnogo toga.

Zahvaljujući tome što su se uspešno razvile u izolaciji, i dan danas se nove vrste otkrivaju. Došlo je do toga da, šta god pronađu, potpuno je novo nauci. Džonatan Timberlejk, prvobitni vođa ekspedicije, je rekao o ovom otkriću: „Fenomenalna raznolikost ovog područja je zapanjujuća.“

Navodno, lokalni stanovnici nisu hteli da pričaju o tom mestu, jer su se tu skrivali tokom građanskog rata koji je trajao dve decenije. Doduše, to i ima smisla. Ne bismo ni mi spominjali naš Park iz doba Jure.

Prastari fosili sisara

U Italiji su, igrom slučaja, pronašli ogroman skelet kita koji je živeo u Egiptu pre četrdeset miliona godina. Vest o ovom otkriću je došla do paleontologa Filipa Gingerića, stručnjaka za prastare kitove. Ovo je bilo veliko otkriće, ali ono što je njemu bilo potrebno je mesto odakle fosil prvobitno potiče, Egipat.

Pošto je bilo praktično nemoguće otkriti tačno mesto odakle fosil potiče, paleontolog Filip je odlučio da postane moderni Indijana Džouns i sedne za kompjuter. S obzirom da nije imao ništa da izgubi, okušao je sreću na Google Earth-u.

Koristeći Google Earth, skenirao je mesta istočno od Sheikh Fadl dok nije pronašao niz krečnjačkih litica. Bio je u potrazi za putevima kojima bi mogao prevesti ogroman deo kamena uz pomoć kamiona. Oko sedamdeset pet milja istočno od grada, on je pratio jedan takav put za nešto što je izgledalo kao da bi moglo biti kamenolom. Nakon višečasovnog zumiranja, prijatelji iz Egipta su mu potvrdili da se taj put zaista i završava kod kamenoloma. Tada se konačno ukrcao na avion i uputio ka Egiptu.

Kad je stigao, Gingerić je shvatio da šanse da pronađe nešto u vezi kita su gotovo nikakve. Ali je zato pronašao prastaru pećinu gde su se krili prastari sisari. Kosti koje je tamo pronašao su bili ostaci malih sisara koji su živeli otprilike pre dvadeset miliona godina – prvi fosili malih sisara koji su toliko prastari, a da su nađeni u Egiptu. Još bolje je to što oni ne samo da su jedni od prvih sisara koji su migrirali od Azije do Afrike, već su preci žirafa, slonova i ostalih životinja koje danas viđamo u Diznijevim crtaćima.

Kako da varate u pecanju?

Dok su proučavali zapadnu obalu Velsa koristeći naravno Google Earth, arheolozi su otkrili nešto neobično u vodama, prastaru zamku za ribe.

Ove podvodne zamke su se nekada koristile kako bi se uhvatile ogromne količine ribe u isto vreme. Posebno ova zamka je bila duga oko dvesta šezedeset metara sa zidovima koji su bili široki nešto manje od jednog metra. Ovo je ujedno i jedna od najvećih takvih zamki koje su do sada otkrivene, a procenjeno je da je stara oko hiljadu godina.

Ova zamka je bila toliko delotvorna da su je jedno vreme zabranili u rekama ili bilo gde drugde, osim uz obalu.

Novi ljudski predak

Mi nikako nismo eksperti za arheologiju, ali kada se radi o iskopavanju kostiju, navodno su pećine pravo mesto za to. Tokom božićnih praznika 2007. godine, profesor Li Berger je bio za svojim kompjuterom, pretražujući pećine, gle čuda velikoga, sa Google Earth-a. Kako je primetio vezu pećina i fosila u regiji u Johanesburgu, krenuo je da identifikuje petsto novih mogućih mesta za traženje kostiju.

U avgustu 2008. godine, kada je uživo pretraživao jedne od svojih pronalazaka sa svojim devetogodišnjim sinom, porodičnim psom i studentom, pas se istrgao sa povoca i krenuo da beži u prilično visoku travu. Dok su jurili za nemirnim psom, dečak se spotakao o cepanicu. Ono što je to zapravo bilo je fosil star dva miliona godina. Deo fosila je pripadao dečaku, a deo odrasloj ženskoj osobi.

Sa malim naprednim mozgom, dugim nogama, Australopithecus sediba je opisana kao vrsta između Australopithecus Africanus i Homo habilis.

Novootkrivena vrsta bi mogla biti direktan predak Homo erectus-a, prelaska od majmuna do čoveka.

Ostaci prastare civilizacije

Dok je na internetu gledao svoj grad u Italiji uz pomoć Google Earth-a, italijanski programer Luka Mori je primetio tamni oval na mapi satelita koji je preko četristo šezdeset metara dugačak, sa neobičnim mutnim pravougaonicima u blizini.

Prvo je mislio da je to neka vrsta fleke, ali se ispostavilo da je to nekada davno bila reka, a da su ti pravougaonici predstavljali zakopane ostatke.

Ispostavilo se da su to ostaci nekakvog plemena, da budemo precizniji, ostaci sela. Kontaktirao je lokalne arheologe koji su razgledali mesto i našli keramičke ostatke koji su pokazali da se radi o rimskoj vili staroj dve hiljade godina.

Najočuvaniji krater na svetu

Italijanski istraživač se igrao sa Google Earth-om, kad je otkrio nešto neverovatno u osami jedne od pustinja, najteže za otkrivanje na celoj planeti – Sahari.

Ono šta se pojavilo na ekranu je bilo tipično videti na našem mesecu ili drugim planetama – uticaj kratera meteorita dugačkog preko četrdeset i pet metara. S obzirom da je Sahara za život pogodna isto koliko i Mesec i druge planete, forenzički dokaz ostavljen od strane kratera je bio drevni.

Kamilski krater, kako je nazvan, je verovatno najbolje očuvan krater na svetu, i procenjeno je da je star nekoliko hiljada godina. To je beba u geološkom terminu.

Ovo je ostavilo toliki utisak na naučnike da je njihov vođa izjavio:„Ovaj krater je stvarno prelep jer je toliko dobro očuvan da će nam reći mnogo o uticajima malih meteorita na Zemljinoj kori. To je tako lepo. Tako je korisno. Postoji nešto neobično u vezi toga.“

Izvor: http://banoosh.com/blog/2013/07/14/6-mind-blowing-discoveries-made-using-google-earth/1/

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *