Debata vas uči kako da mislite – intervju sa Goranom Jankuloskim

Možete li nam reći nešto o vašim debatnim počecima?

Na debatni klub sam prvi put došao u trećoj godini fakulteta. Interesovalo me je i ranije, ali mi je jedan kolega rekao „da donesem mišljenje i držim ga se kao pijan plota“, pa nisam mislio da je to za mene. Kolega se nije ni bavio toliko dugo koliko je meni prolongirao odluku da počnem. Počeo sam preko letnje škole o profesionalnom ubeđivanju koju je organizovao Debatni klub, a držao je profesor sa Univerziteta u Vermontu, Alfred C Snider. Prošao sam početni kurs na FON-u, a zatim se oformio i prvi napredni kurs koji sam vodio prošle godine.

Koje su neophodne osobine dobrog govornika? Da li je to talenat ili se može naučiti?

Mala digresija: govornik i debater nije isto. Govornik, besednik ili orator zabavlja publiku ili pokušava da ih ubedi, a njegovo umeće meri se u odnosu na to koliko je njegov govor bio zanimljiv ili ubedljiv prosečnoj osobi. Debater ima zadatak da ubedi sudiju koji gleda argumentaciju i logički odnos prezentovanih slučajeva u odnosu na zadatu rezoluciju. Naš stil je u takmičarskim debatama često izvitoperen da bismo izneli što više materijala.

Dakle, osobine dobrog debatera su da vlada logikom, može da razmišlja pod pritiskom, poseduje veoma dobro znanje o relevantnim problemima u svetu i da je spreman da radi na sebi. Kao što je rekao Tomas Edison, genije je 1% inspiracije i 99% perspiracije – talenat igra malu ulogu. Kroz svoje debatovanje viđao sam i ljude sa teškom glausofobijom (fobija od javnog nastupa) koji su treningom uspeli da postanu debateri kakvi niko nije verovao da mogu.

Šta podrazumevate pod dobrom debatom?

Dobra debata je ona koja se završi u kafani. Svi debateri prođu kroz fazu u kojoj misle da su savršeno ubeđeni u svoju stranu debate (iako im je ona nasumično dodeljena), ali onda počnu da analiziraju obe strane problema, i zajedno sa protivnicima traže načine da unaprede svoje shvatanje problema o kojima se debatuje. Pošto debata traje samo sat vremena, to se obično prelije u piće posle radionice.

Koja od debata vam je posebno draga, a koja ne i zašto?

Izuzetno mi je draga tema sa evropskog prvenstva u Amsterdamu „Ovaj Dom bi cenzurisao umetnost koja vređa javnost“. Prisetili smo se mnogih nama relevantnih, i nekih obskurnih umetničkih dela i bili smo u opoziciji, što je pozicija u koju smo i verovali. Izašli smo iz debate sa dubljim shvatanjem umetnosti, jer smo razmišljali o stvarima o kojima ranije nismo – što je najveća vrednost debate – izađeš iz nje pametniji nego što si ušao.

Najdraža debata kao događaj mi je ESL finale Oxforda i govor u Oxford Union Chamber. To mesto je stvarno Meka debate i neverovatno je držati govor u mestu koje odiše dvestogodišnjom debatnom istorijom i nenadmašnim prestižom.

Najmanje mi je draga debata „Ovaj Dom bi uveo internacionalne kvote na komercijalno ribarenje“. Debatovao sam možda 6 meseci i ništa nisam znao o temi, za razliku od veoma iskusnih debatera iz Slovenije koji su nas „počistili“ sa opozicije. Međutim – dve godine kasnije, taj isti tim dobili smo u finalu turnira na FPN-u.

Koliko vremena vam treba da se pripremite za takmičenje? Kako se pripremate?

Jedini pravi odgovor je: za predstojeće Svetsko prvenstvo u Indiji pripremam se već 5 godina. Debater uvek radi na sebi i sve što nauči ostaće sa njim zauvek. Sve što sam naučio na početnom kursu pomaže mi danas, isto koliko i knjiga koju danas čitam.

Pre svakog turnira treba obnoviti stanje velikih svetskih pitanja u relevantnim medijima – da li ima napretka u ratu u Siriji, da li je došlo do izbora u Egiptu, da li je Amerika izbegla bankrot itd. Zatim je potrebno gledati dokumentarce i čitati knjige o stvarima koje će se verovatno pojaviti u debatama – to znači proširivati svoje znanje iz ekonomije, filozofije, sociologije, međunarodnih odnosa itd. Na kraju, neophodno je debatovati redovno, jer se mozak mora istrenirati da radi veoma brzo u 15 minuta koliko se priprema jedna debata, i da bi govor i engleski bili tečni svih sedam minuta.

Da li praktikujete neki ritual pred nastup i da li biste nam otkrili koji?

Ja ne, ali moj debatni partner žonglira. Žongliranje zahteva da dve polovine mozga sarađuju, pa mu to pomaže u razmišljanju.

Da li je jednako teško zastupati stav sa kojim se slažete i onaj sa kojim se ne slažete?

Jedan od mojih veoma dragih debatnih prijatelja voli da kaže “toliko dugo debatujem da više nemam stav ni o čemu” , ali to je samo šala. Debateri su izuzetno strastveni u svojim mišljenjima i po stilu se neretko oseti ko zastupa “svoje” mišljenje. Međutim, zastupanje stava sa kojim se lično ne slažeš pomaže ti da razumeš drugu stranu i unaprediš svoj stav, jer ćeš dobro promisliti o tome šta je logički potrebno dokazati da bi tvoj stav bio ispravan.

Iz tih razloga ne postoji jasan odgovor na vaše pitanje – uvek je lakše zaneti se i pričati sedam minuta o onome u šta veruješ, ali trezvenost neophodna da bi se napravila logička analiza nekad lakše dolazi dok se zastupa stav suprotan svom. Jedan moj debatni trener je uvek govorio da pravnici uvek gube debate o pravu, ekonomisti o ekonomiji itd. baš zbog toga što ne mogu da izađu iz svog sveta i sete se da ubede nekoga ko nije iz njega.

Da li je bilo situacija kada vam je bilo posebno teško da zastupate neko mišljenje?

Ne, jer se debatne teme biraju tako da se može zastupati i jedna i druga strana.

Koja je vaša omiljena knjiga?

Ne volim da stvaram pritisak apsoluta (omiljen, najbolji itd.), ali skoro sam čitao dve veoma upečatljive knjige: Bad Samaritans od Ha-Joon Changa i Enchantment od Guy Kawasaki-ja. Prva je kompleksan argument za protekcionizam, pogotovu u fazi industrija u nastajanju, a druga se bavi prezentovanjem i mislim da bi bila izuzetno korisna studentima FON-a. Ritualno pročitam Đavolji rečnik Embrouza Birsa kada želim da se podsetim da ne shvatam ništa toliko ozbiljno.

Kakvi su vaši utisci nakon sjajnog uspeha na Evropskom univerzitetskom debatnom prvenstvu u Mančesteru?

Imali smo šansu da napravimo i daleko bolji rezultat. U jednom trenutku bili smo plasirani jednako sa timovima koji su ušli u finale kategorije engleski kao maternji jezik. Zato je naš fokus sada svetsko prvenstvo u Indiji, što će nam i biti poslednje veliko univerzitetsko takmičenje.

Ovo takmičenje nije bilo poslednje na kojem ste učestvovali. Možete li da nam kažete nešto više o turniru u Koloradu na kom ste nedavno bili?

Zahvaljujući našim plasmanima na turnirima, kao i evropskim i svetskim takmičenjima dobili smo poziv da dođemo u jedan od većih turnira u SAD-u. Održavao se na Vazuhoplovnoj akademiji SAD u sklopu većeg takmičenja, gde su se pored britanske parlamentarne debate kojom se mi bavimo održavali i turniri u American policy debate, Karl-Popper debati, govorništvu, prozi, poeziji itd.

Turnir smo završili drugi posle redovnih debata, i u finalu smo pobedili timove sa Univerziteta u Vermontu, LaVerne Univerziteta i univerziteta u Zagrebu. Bez pogovora to je bio najbolje organizovan turnir na kome sam bio i Amerikanci su se pokazali kao izuzetno ljubazni i predusretljivi domaćini.

Sam Kolorado sa razlogom nije top turistička destinacija sa one strane Atlantika, ali smo i dalje uživali u lokalnim pivnicama od kojih svaka pravi svoje pivo, veoma ukusnoj hrani i skydiving-u u zatvorenom.

”Otvorena Komunikacija” postoji već 15 godina. Da li se situacija među mladima u Srbiji popravlja kada govorimo o toleranciji, razvoju kritičkog mišljenja, volji da stanu iza svojih ideja?

Ja sam tu tek trećinu tog vremena, pa se ne bih odvažio na komentar koji je toliko dalekosežan. Međutim, moj je utisak je da je najveći problem današnjih studenata isuviše velika koncentracija na ispunjavanje konkretnih ciljeva – fokus je na zaposlenju, a to se obično redukuje na „punjenje CV-a“. Voleo bih da vidim više mladih ljudi koji žele prvenstveno da unaprede sebe, da saznaju i nauče nove stvari, jer će time postati bolji ljudi i živeti ispunjeniji život, a ne da bi se bolje prodali. Mislim da čovek mora prvo izgraditi sebe, a da će ostalo doći sa tim.

Šta biste poručili našim čitaocima?

Oprobajte se u debati! Debatni Klub vam ne traži ništa sem da radite sami na sebi, usavršavate se i napredujete. Moje lično iskustvo, a i iskustvo mnogih mojih prijatelja je da je debatovanje veoma transformativno iskustvo i da znanja koja se kroz debatu nauče zauvek ostaju korisna – u profesionalnom životu i lično. Debata vas ne uči šta da mislite, već kako da mislite. Naučićete kako da brzo razmišljate pod pritiskom i kako da svoje ideje obrazlažete drugima – to su, ne samo lepe, nego i veoma korisne veštine. Jedna bivša debaterka, koja je danas associate partner u velikoj agenciji za integrisane komunikacije nedavno mi je rekla: „Ja sam u stvari studirala debatu“.

Kada sam počinjao sa debatom, Alfred Snider nam je rekao: „Debating is the single most important thing you can do“. Tada mu nisam verovao. Posle pet godina ne sumnjam ni u jednu njegovu reč.

Izvor slike: rts.rs

Katarina Oreščanin

Milena Marjanović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *