Džejn Ostin – pisac ispred svog vremena

Mnogi od vas znaju filmove poput „Gordost i predrasude”, „Ema” i „Mansvild park”, ali malo ljudi zna da je za ova dela zaslužna Džejn Ostin, engleska spisateljica kasnijih godina 18. veka.

Kratak život za velika dela

1379153_732985953385106_119086385_nDžejn Ostin je rođena u Stiventonu 1775. godine, od oca Džordža Ostina, koji je bio parohijski sveštenik, i Kasandre Ostin. Za svoj rodni grad ostaje vezana čitav život i nikad se nije udavala. Imala je šestoro braće i stariju sestru Kasandru sa kojom je bila jako bliska. Upravo je njena sestra bila ta koja je nacrtala Džejnin portret po kome znamo kako je izgledala tada. Ova loše obojena skica se danas nalazi u muzeju u Londonu. Džejn Ostin je svoje osnovno obrazovanje dobila u školi za devojke 1783. godine. Imala je nadprosečno obrazovanje u odnosu na ono koje su dobijale devojke u njeno vreme, pa se već rano posvetila pisanju. Prvu priču je objavila 1789. godine.

Život Ostinove je bio prilično dosadan, bez nekih posebnih događaja. Godine 1802. dobija bračnu ponudu od bogatog, ali nazgrapnog čoveka po imenu Haris Big-Vider koji je bio šest godina mlađi od nje. Takav brak bi joj osigurao budućnost i oslobodio je titule večite usedelice koja se mora osloniti na svoju porodicu. Džejn je pristala, ali se uskoro predomislila, govoreći u pismu svome nećaku: „Sve se može izdržati i istrpeti, ali brak bez ljubavi ne.“

Godine 1816. zdravlje je počelo da se narušava. Danas se misli da je imala Adisonovu bolest čiji je uzrok bio nepoznat. Bolest se s vremenom smirivala da bi se konačno 1817. Pogoršala. Džejn Ostin je, nakon dva meseca, preminula u 41. godini u Vinčesterskoj katedrali.

Dela

Iako nije imala srećan kraj u ljubavi, Ostinova je to pružila svakom od svojih likova, bez izuzetaka. Nesebično im je davala ljubav dižući ih na viši nivo osećanja, ljudskosti i razmišljanja nego što je to bilo prisutno u veku kada je ona živela. Svoja iskustva inkorporirala je u svoja dela, vrlo verodostojno, ali spretnost i savršen način pisanja su joj omogućili da to ugradi u priču romana, odnosno likove na kojima se bazira fenomenalnost i uspešnost ovih dela.

Džejn je svoja dela objavljivala anonimno, što joj je onemogućavalo da se kreće u postojećim književnim krugovima, iako su sva njena dela doživeli veliki uspeh. Svi njeni ljubavni romani bili su pisani pod uticajem romantizma u engleskoj književnosti, ali ipak Džejn nije bila romantičar. U njenim romanima snažne emocije uglavnom donose nevolje, pri čemu suzdržana i čedna devojka pre nalazi sreću nego ona što beži sa voljenim.

Današnji kritičari pokušavaju pronaći nova značenja u Džejninim ošroumnim komentarima o bezizlaznom životu neudatih žena sa kraja 18. i početka 19. veka. U vreme izdavanja, njena dela su naišla na prilično mlitav prijem, ali je ser Valter Skot ipak pohvalio njene radove:

Ta mlada dama ima dara za opisivanje međuodnosa osećanja i likova iz običnog života, što je za mene nešto najlepše sa čim sam se dosad upoznao.

Postojale su, naravno, i negativne kritike njenog rada, a njeni kritičari su u svojoj oštrini išli čak dotle da su joj prigovarali manjak uzvišenosti i emocionalnosti. A Šarlota Bronte je između ostalog napisala:

“Ona začuđujuće dobro ocrtava život prefinjenih engleskih dama i to izuzetno verno i precizno. Ali ona ne uzbuđuje čitaoce strastvenošću i ne uznemirava ih dubokoumnošću. Džejn Ostin je bila jedna savršeno senzibilna dama s jedne strane, ali nesavršena i neosećajna (ne bezosećajna) žena sa druge strane. Ako je ova tvrdnja jeres – ja sam tu bespomoćna.

Literalna snaga ove spisateljice leži u njenoj sposobnosti veštog ocrtavanja likova, posebno žena. Njeni karakteri, naoko obični, oslikani su precizno sa takvim smislom za detalje da njihove individualnosti ostaju netaknuti nezavisno od nastavka priče. Njen pogled na život je genijalan, uz snažan dodatak nežne, ali oštroumne ironije. Što se tiče napetosti u njenim romanima, ono se uglavnom zasniva na suprotstavljenim finansijskim potrebama njenih junaka i nekim drugim ciljevima: ljubavi, prijateljstvu i moralu.

Džejn Ostin danas

Danas se dela Džejn Ostin smatraju važnim delovima celokupnog korpusa engleske književnosti i čest su predmet naučne i kritičke obrade. Njeni romani se vrlo često, zabave radi, čitaju i van naučnih krugova. Ova dela su čak čitana i vojnicima iz Prvog svetskog rata kao deo terapije protiv stresa.

Danas postoje dva muzeja posvećena ovoj spisateljici. “The Jane Austen Centre” u Batu smešten je u “Georgian House” u ulici Gej, nekolikо kućnih brojeva niže od broja 25 na kome je Ostinova živela. Drugi, “The Jane Austen’s House Museum” nalazi se u Čotonu (Hempširu), gde je Ostinova živela od 1809. do 1817. godine.

Filmografija

U popularnoj kulturi dela Džejn Ostin često su ekranizovana kao filmovi i televizijske serije, sa različitim stepenom verodostojnosti originalnom delu. “Gordost i predrasude” je sa šest filmskih interpretacija postalo njeno najčešće ekranizovano delo, a poslednja verzija bila je ona iz 2005. godine gde su glumili Kira Najtli, Donald Saderlend, Metju Mekfadjen i Džudi Denč.  Trejler za ovaj film možete pogledati na sledećem linku. http://www.youtube.com/watch?v=fJA27Jujzq4

Takođe, likovi u filmu “Dnevnik Bridžit Džons” iz 2001. godine su inspirisani likovima iz njenih romana. “Ema” је pretočena u film pet puta, gde je u poslednjem glumila Gvinet Paltrou. “Razum i osećajnost” је ekranizovan četiri puta, uključujući verziju Anga Lija iz 1995. sa Kejt Vinslet i Emom Tompson, koji je dobio Oskara za najbolje adaptiran scenario.

Novije vreme, nova dela?

Pisac krimi romana, Aleksandar Mekol Smit je postao najnoviji savremeni pisac pozvan da reintrepretira rad Džejn Ostin za modernu publiku. Autor je rekao da je pisanje dela “Ema” za urbanu publiku kao jedenje kutije jako ukusne čokolade. Mekol Smit će ovo delo objaviti sledeće jeseni, na tačno 199 godina nakon prvobitnog debija.

Pisanje savremene verzije “Ema” je i privilegija i pravi izazov”, nalaže Mekol Smit, koji se vodi kao najpoznatiji autor liste ženskih detektivskih romana.

Izvori slika: http://en.wikipedia.org/

[ratings]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *